Mnogi istraživači su uočili da i mehanika čovečje svesti poseduje tajanstvene moći koje spadaju u misteriozne kvantne fenomene mikro sveta, "šestog čula" čoveka.
Eksplozivni rast savremene fizike (i nauke uopšte), od početka XX veka traje do današnjih dana. Danas, početkom 21. veka, naučno usaglašeno mišljenje smatra da je stvaranje makro-kosmosa otpočelo "Velikim praskom" pre 14 milijardi godina, a pre stotinak godina otkrivena je prva elementarna čestica mikro-kosmosa, elektron. U to vreme niko nije slutio da će sva tehnologija biti zasnovana na toj maloj, mikroskopskoj čestici koja svu materiju vasione održava na okupu.
U sledećih nekoliko desetina godina nauka će sigurno doći do konačnog modela i ujedinjenja teorija mikro i makro kosmosa. Čovečanstvo ulazi u fazu neprekidne tehnološke evolucije, koja počiva na naučnim osnovama teorijske fizike i elektronike, što će imati dalekosežne posledice po sudbinu sveta.
Zvezde su prvi objekti u proučavanju nečeg što je enormno veliko. U tipičnoj galaksiji se nalazi od nekoliko milijardi do nekoliko stotina milijardi zvezda, a u još većim razmerama se uočava da one nisu ravnomerno raspoređene u prostoru, već grupisane u jata galaksija i udaljene od nas na stotine i stotine hiljada svetlosnih godina.
Gledanje u zvezdano nebo postalo je nešto sasvim drugo od kad su kosmolozi otkrili da mnoge od blistavih tačaka, ustvari, nisu zvezde nego galaksije i da se udaljuju od nas ogromnim brzinama.Ta saznanja navela su naučnike da formulišu danas vladajuću teoriju o nastanku kosmosa – teoriju o "Velikom prasku".
Zašto je čoveku toliko bitno da prouči i shvati šta se to dešava tamo duboko u svemiru i zašto je čovek toliko energije uložio da bi saznao šta se to odigrava u srcima zvezda?
Pa, odgovor bi glasio: verovatno zato što, proučavajući makro-kosmos i otkrivajući njegove tajne, čovek sve više saznaje o mikro-kosmosu i upoznaje sebe, otkriva svoje poreklo, svoje korene koji su, svakako, tamo negde duboko u svemiru.
Kako je to moguće? Osnovni hemijski elementi, od kojih je načinjeno sve u Vasioni, pa i Zemlja sama, pa i naši organizmi mogli su nastati samo na nekim mestima gde vladaju ogromne temperature i ogromni pritisci, daleko veći od ičeg što je ikad postojalo na Zemlji. Jedino mesto u prirodi koje ispunjava te uslove – su zvezde.
Nuklearni proces u srcima zvezda počinje od atoma vodonika, kada se pojedinačni protoni vezuju u složenija jezgra uz oslobađanje odgovarajuće energije, a fuzioni proces se nastavlja dalje ka sve težim elementima. Svaki put kad se jedno sagorevanje završi, ostaje pepeo od prethodnog sagorevanja. Ova "kosmička prašina" materije razvejana je po celoj vasioni, pa i našoj planeti Zemlji. Tokom evolucije biološkog sveta ova materija je učestvovala u realizaciji dvostruke spirale, pa svaki od živih organizama u svojim genima nosi ovu zvezdanu prašinu, koja realizuje molekul DNK.
Enormni rast savremene fizike u potrazi za realnom stvarnošću traje jedan ceo vek. Današnji naučnici, u cilju što boljeg razumevanja višestruke slojevitosti sveta, usmerili su istraživanja na tri oblasti: malo, veliko i složeno.
Pred kraj XX-og veka nauka stavlja akcenat na integraciju svih naučnih disciplina, tako da se može govoriti o četiri velika otkrića unutar sveta prirode, koja su uveliko promenila način razmišljanja o sveukupnosti Univerzuma.
Četiri velika naučna otkrića XX-og veka su: Ajnštajnova relativnost (ili nauka o velikom), Hajzenbergova kvantna mehanika (ili nauka o malom), Krik/Votsonov DNK molekul (tj. nauka o biokosmosu) i Lorencova teorija haosa.
Nauka se u proteklim vekovima u priličnoj meri oslanjala na antičko viđenje sveta, dok se današnja, posredstvom elektronskih instrumenata, sve više oslobađa dogmi i neprestano proučava manifestna stanja stvarnosti različitih prirodnih fenomena Univerzuma. Iako nauka, na današnjem nivou dostignuća, neke pojave još nije objasnila, pa ih je ponekad teško priznati (parapsihološke pojave itd.), to ipak ne znači da one ne postoje unutar sveta prirode.
Pored nekih, još uvek neobjašnjenih, fenomena kvantne mehanike mnogi istraživači su uočili da i mehanika čovečje svesti poseduje tajanstvene moći koje spadaju u misteriozne kvantne fenomene mikro sveta, "šestog čula" čoveka. Ovo i još neke pojave indirektno nameću nauci novi model fizičke stvarnosti u koga je potrebno uključiti i psihu čoveka. Mnogi istraživači ukazuju na zagonetna dešavanja kvantne mehanike i biološke svesti, jer su mozak i svest sačinjeni od istih mikro čestica materije, koje izazivaju fenomene kvantne mehanike, a da je to ista gruda materije od koje su sastavljene zvezde i planeta Zemlja, biljke životinje, kao i naš mozak koji je obdaren neverovatnom mogućnošću da razume samog sebe i Univerzum.
Drugim rečima, nauka smatra da su pred sam početak "Velikog praska" potencijalne mogućnosti bile vrlo velike, a da su već u prvim trenucima "Velikog praska" postojale prve klice iz kojih će se kreirati svest.
Možda bi ovde bilo zanimljivo reći i ovo: Ljudske ćelije imaju po 46 hromozoma sastavljena u 23 para, zbog čega oplođeno jaje opet ima 46 hromozoma nasleđena od oba roditelja. Tako je obezbeđena raznovrsnost fizičkih osobina potomaka, ali se ne može ništa promeniti, kao što se mešanjem špila karata ne može proizvesti karta sa 17 trefova. Da bi program evoluirao u nešto drugo od onog što jeste, mora se dodati nova genetska informacija.
Danas se zna da, pored aktivnog gena (nosioca informacije nasledja) postoje i "nemi" geni koji sadrže šifrovane poruke namenjene budućnosti. Naime, kad okolnosti zahtevaju, tada se aktiviraju "nemi" geni i onda nastupe nove kodovane poruke i priroda organizma se menja.
Ovo je vrlo važno saznanje da je u prošlosti u "neme" gene ugrađena poruka, koja će u dalekoj budućnosti kreirati nove oblike života. Znači, od samog početka DNK poseduje daleko više informacija nego što je to bilo potrebno u samom početku evolucionog procesa. Zbog toga će se tokom evolucije, kad određeni spoljašnji i unutrašnji uslovi sredine života to budu zahtevali, takozvanim "molekularnim podstrekom" iz banke podataka aktivirati "nemi" geni koji će kreirati potrebne organe. Sled događaja koji otpočinju informacijom signala ili atoma na materijalnom nivou, nastavlja se u unutrašnjosti ćelije i time se baca novo svetlo na biološku evoluciju koja je nastavak kosmičko- fizičke dinamike. Ova eshatologija života u materijalnom svetu ukazuje da ispod vidljivog haosa postoji dublji poredak.
Kako mnogi prirodni fenomeni još uvek nisu razjašnjeni, pred današnjom naukom stoje veliki zadatci, ali – s obzirom dokle je stigla do danas, uopšte ne sumnjamo u njen uspeh u budućnosti.
A mi ćemo se truditi da, koliko je to bude u našoj moći, pratimo šta se dešava i za sve one koji su zainteresovani to prenesemo ovim putem u što razumljivijem obliku.

Literatura:
Korišćeni objavljeni članci profesora Borisava Šesterikova (materija i / ili energija); «Vasiona Stivena Hokinga» D. Filkin (BBC).