|
|
Freeman J. Dyson
Gravitacija je "cool"
ili
zašto je u našem univerzumu moguć život
- pitanja
- Da li je život pravilo ili izuzetak?
- EUROPEAN SPACE AGENCY NEWS RELEASE
| Priredila | ||
|
Aminokiseline grade proteine, a proteini ulaze u sastav svih živih organizama... One su nađene u meteoritima koji su pali na Zemlju. Meteori su delovi asteorida i kometa, a oni su u toku formiranja Sunčevog sistema mogli doći u kontakt sa vodom i ostalim organskim jedinjenjima.
Međutim, sada su naučnici otkrili da aminokiseline mogu nastati ne samo u kometama i asteroidima, već i u međuzvezdanom prostoru. Ovo definitivno ide u prilog teoriji da je život došao iz svemira i da onda vrlo verovatno život postoji još negde u svemiru.
U međuzvezdanom prostoru nalaze se ogromni oblaci gasa i prašine. Zrnca te prašine mogu biti manja od milionitog dela milimetra. Naučnici su uspeli da u laboratorijama stvore uslove kakvi, po pretpostavci, obitavaju u međuzvezdanom prostoru. Među neophodnim molekulima su se našli: voda, ugljenmonoksid, ugljendioksid, amonijak i cijanovodonik. Podešeni su temperatura i pritisak kakvi vladaju u svemiru. Temperatura je spuštena na 260o C ispod nule, a i pritisak je spušten jako nisko (skoro na nulu). Isključivo je vođeno računa da ne dođe do kontaminacije sredine. U veštačkom međuzvezdanom oblaku formirala se fina prašina. Tu prašinu su izložili UV zračenju (što je sasvim prirodna stvar), a to je izazvalo hemijske reakcije između molekula. Kada su izanalizirali hemijski sastav zrnaca prašine, pronašli su molekule aminokiseline.
Tim naučnika iz SAD-a je pronašao glicin, alanin i serin, dok je evropski tim naučnika detektovao 16 aminokiselina. Oba tima radila su u isto vreme. Dobijeni su različiti rezultati zato što su im početni sastojci različiti. No, bitno je da je ishod pozitivan. U oba slučaja je dokazano da aminokiseline mogu nastati u međuzvezdanim oblacima gasa i prašine.
Max P. Bernstein iz američkog tima naučnika ističe da su međumolekularni oblaci materijal od koga nastaju zvezde i planetarni sistemi. S obzirom da se ovi oblaci pružaju na stotine svetlosnih godina, moguće je da neki planetarni sistem prođe kroz oblak i da na taj način u njemu zauvek ostane utkan ključ života.
Naravno, i dalje ostaje sumnja i gomila pitanja. Da li se upravo ovo desilo našem planetarnom sistemu pre 4 miljardi godina dok je nastajao? Da li su ti veštački uslovi i oblaci koje naučnici stvaraju u laboratorijama verodostojne zamene pravih međuzvezdanih oblaka?
Guillermo M. Munoz Caro iz evropskog tima naučnika kaže da je potrebno bolje razmotriti još neke parametre pre donošenja bilo kakvih zaključaka.
Sledeće godine će biti lansiran satelit Rosetta čiji će zadatak biti ispitivanje kometnog materijala. Predviđeno je sletanje satelita na kometu 46P/Wirtanen i to 2011. godine. Tamo će ostati dve godine da bi se ispitao hemijski sastav komete do najsitnijeg detalja, ali pre svega da li komete nose vodu i organsku materiju.
Za utvrđivanje da li ima amilnokiselina u međuzvezdanom prostoru ESA sprema svemirski teleskop Herschel. Herschel će biti lansiran 2007. godine i nosiće ogledalo prečnika 3,5 m. Međumolekularni oblaci zrače u dužem infracrvenom delu spektra. Ovakvo zračenje se ranije nije moglo detektovati sa Zemlje, jer atmosfera apsorbuje veliki deo infracrvenog zračenja. Telo čija je temperatura manja od 140 K izračuje svoju toplotu u dužem infracrvenom delu spektra (far infrared). Naime, što je hladnije, telo odaje toplotu odnosno zrači većim talasnim dužinama infracrvenog dela spektra. Međumolekularni oblaci su hladna mesta u svemiru. U njima se tek sprema proces formiranja zvezda…i planeta…
(jun 2002.)
|
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa |
|
Instrumenti |
Istorija i tradicija |
Efemeride 2002 |