|
8. mart. 2008. Jutros je osvanula alarmantna vest: NASA se suočava sa velikim problem. Sve njene buduće ekspedicije ka udaljenim svetovima su stavljene pod znak pitanja, jer dugotrajni atomski akumulatori, koji su decenijama davali energiju američkim deep space sondama u regionima svemira gde je solarna enegrija preslaba da bi mogla da se koristi, možda više neće moći da se proizvode. Na sednici Glavnog podkomiteta 5. marta, durektor Nasine administracije, Mike Griffin, izjavio je da su američke rezerve plutonijuma–238 [1] – radioaktivnog materijala od koga se prave dugotrajni akumulatori poznati pod stručnim nazivom radioizotopski sistemi energije – vrlo blizu svog kraja. "Gledajući dugoročno, naše rezerve plutonijuma su na izdisaju," izjavio je na nedavnoj dvodnevnoj konferenciji na kojoj se raspravljalo o nacrtu budžeta američke agencije za 2009. godinu zabrinuti Griffin. Direktor Nase se o problemima sa plutonijumom izjasnio na zahtev republikanskog kongresmena iz Kalifornije Adama Schiffa. Ovaj čiovek je inače odgovoran za područje Pasadene, koja je dom Laboratorije za mlazni pogon (JPL) koja uskoro treba da otpočne sa gradnjom Nasine sledeće letilice sa nuklearnim napajanjem, "Mars Science Laboratory", ili skraćeno MSL. "Nakon lansiranja MLS, bićemo praktično bez plutonijuma," izjavio je Griffin. Sjedinjene Države su prestale da proizvode plutonijum–238 još 1988. godine, a od 1992. za sve potrebe se obraćaju otvorenom tržištu i uvoze ga uglavnom iz Rusije. Recimo, Nasina letilica za Pluton o kojoj često pišem, "New Horizons", pokreće se energijom koju generišu radioizotopski sistemi [2] punjeni ruskim plutonijumom, baš kao i sistemi koji će pokretati "Marsovu naučnu laboratoriju" (MSL) koja će biti (za sada) lansirana krajem 2009. Mada Griffin ništa nije govorio o tome, Američko ministarstvo za energetiku je zimus konačno napravilo dugoročni plan za oporavak domaće proizvodnje plutonijuma–238. Još 2005. Ministarstvo za energetiku (DOE) je zvanično objavilo nameru da će razmotriti celokupnu naciolnu proizvodnju izotopa, i reaktivirati postrojenja u Nacionalnoj laboratoriji u Ajdahu (INL), te 2011. godine ponovo početi proizvodnju plutonijuma. U vreme rasprave, cena tog petogodišnjeg projekta iznosila je oko $250 miliona. Međutim, tokom zasedanja Griffin je otkrio da je ministarstvo izjavilo da će im za pokretanje proizvodnje ipak trebati ne pet, već sedam godina. Angela Hill, portparol Ministarstva, izjavila je da je za sada čitav plan u fazi stand–bya. "DOE nije zatražio dodatna sredstva u 2009. za proizvodnju plutonijuma, jer je Nasa obećala da će razmotriti neke druge proizvodne mogućnosti, "izjavila je Hillova. "Možda će naša proizvodnja zavisiti od Nasine odluke. Na osnovu trenutnog plana misija, DOE će nastaviti da obezbeđuje nove radioizotopske sisteme do 2015." Najnoviji Nasin budžet ne predviđa nikakve stavke za reanimaciju uspavanih kapaciteta Ministarstva energetike za proizvodnju plutonijuma–238. U međuvremenu, ostaje nejasno sa kolikim zapravo rezervama plutonijuma–238 trenutno raspolažu Sjedinjene Države. Početkom 2005. DOE je objavila da u svojim skladištima ima 39,5 kg, od čega je planirano da nakon američkih potrošača iz sektora nacionalne bezbednosti (znači vojnih satelita) i Nase, do 2010. ostane samo 6,5 kg. U istom izveštaju se pominje i da će do 2011. rezervama biti dodato i 20 kg osiromašenog plutonijuma–238 koji će poticati iz sistema vojnih nuklearnih raketa koje će do tada biti rastavljene. Američki industrijski izvori kažu da je njima rečeno da su ukupne rezerve SAD samo 11 kg, što je dovoljno za Nasine potrebe do sredine sledeće dekade. Hill je izjavio da je do 2005. Amerika od Rusa kupila samo 5 kg plutonijuma–238, a nakon toga do danas dodatnih 4,9 kg. Dr Alan Stern, Nasin naučni direktor, koji je sa Griffinom svedočio pred naučnim podkomitetom, izjavio je da SAD imaju dovoljno plutonijuma na lageru (ili je naručeno) samo da mogu da opreme "Marsovu laboratoriju" sledeće godine, jednu misiju ka spoljnim planetama planiranu za 2017., i jednu misiju klase "Discovery", koja treba da krene par godina ranije od plana da bi testirala jedan još efikasniji radioizotopski sistem energije, poznat kao radioizotopski termoelektrični generator, ili RTG, koji razvijaju Nasa i Ministarstvo energetike [3]. Da bi pomogli da se obezbedi dovoljno plutonijuma za navedene misije, Nasa je u januaru istakla da će na svom sledećem sastanku u junu zvanično objaviti da će do daljeg odobravati samo one misije koje ne zahtevaju nuklearno napajanje. Na to su industrijski izvori odgovorili da će ta ograničenja stvoriti naučnicima koji planiraju misije ka spoljnjim planetama, uključujući Jupiter i Saturn u misiji "New Frontier" 2016. godine, dodatne poteškoće. "U budućnosti, u nekoj godini koja nije daleko od danas, Amerika će potrošiti svoj poslednji koligram plutonijuma–238," kazao je zabrinuti Griffin. "Ako nam bude bilo potrebno još, bićemo primorani da ga za dolare kupujemo od Rusije!" Griffin neprestano ponavlja da će se uskoro Amerikanci nedvosmisleno naći u situaciji da u potpunosti zavise od Rusa ako budu želeli da odu na "svoju" svemirsku stanicu. To će se desiti u periodu kada šatlovi budu definitivno povučeni iz opticaja 2010. a pre nego što (nekoliko godina kasnije) bude napravljena letilica "Orion" ili neka druga komercijalna alternativa. Zato se oštro bori da Amerika izbegne da dođe u situaciju da baš u svakom segmentu svog svemirskog programa zavisi od Rusa. "Mislim da je to krajnje nedopustivo," kategoričan je Griffin. Ali čak ni Ruski izvori možda nisu večiti. Na pomenutom sastanku od 6. marta, Griffin je rekao da su mu Rusi rekli da "su i oni načeli svojih poslednjih 10 kilograma plutonijuma–238." Dakle, Nasa će, ako je verovati njihovim direktorima, imati dovoljno plutonijuma za MLS, jednu misiju "Discovery" 2013–2014., i veliku misiju ka spoljnjim planetana 2016–2017. godine. "Nakon toga, naši magacini će ostati potpuno prazni," žali se Griffin. On smatra da ako ne bude restartovan nacionalni program za proizvodnju izotopa, da će čitav Nasin planetarni program biti doveden u pitanje. Pošto Rusi sada drže monopol, i njihove cene su tolike da se čak i bogatoj Americi kosa diže na glavi. Međutim, John Logsdon, izvršni direktor Instituta za svemirsku politiku na Univerzitetu George Washington smatra da nije problem oživljavanja proizvodnje plutonijama ono što američki program stavlja u nezavidan položaj, već da je pravi razlog loša politika.
(13.05.2007.)
|
|
