Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM

 
astronautika
Evropski teretnjak na parkingu

 

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

2. april. 2008.

Danas je iz Evropske svemirske agencije stigla taze vest da je najnoviji evropski robotizovani kargo brod dobio odobrenje da pristane uz Međunarodnu svemirsku stanicu.

 Kliknite na ilustraciju  
jules_verne.jpg (511395 bytes)
Kosmonaut Jurij Malenčenko napravio je ovaj snimak "Žil Verna" iz ISS, 29.3.2008.
Foto: ESA

Automated Transfer Vehicle (ATV), nazvano "Jules Verne" po francuskom pioniru naučne fantastike, izvršiće svoj prvi pokušaj kačenja za ISS u četvrtak, u 16:41 sati po našem vremenu, izjavio je portparol ESA. (Dobro, OK, nije rekao po našem, već je pomenuo griničko vreme, ali ja sam to lako preračunao, da nam bude lakše.)

"Do sada smo u nekoliko navrata proverili da su svi sistemi na Vernu u odličnom stanju, i da smo spremni za parkiranje na Stanicu," rekao je John Ellwood, meadžer projekta ATV.
"Svi smo radili jako naporno da bi došli do ove faze, i čitava posada na Zemlji je dokazala da je u potpunosti spremna za sutrašnji finalni manevar," kazao je on.

Glavna kontrola misije, smeštena u Tuluzu, na jugozapadu Francuske (druga dva centra su u Rusiji i Americi), izvela je do sada dva dvosatna testiranja letilice, jedan u subotu, a drugi u nedelju, koji su prošli bez ikakvih zastoja. U tim testiranjima, pomagao je i inženjer leta sa ISS, Jurij Malenčenko. Manevri su otpočeli na oko 3,5 km od Stanice, a onda je uz pomoć naprednih laserskih i video–ranging sistema ta razdaljina postepeno smanjivana.
Ako sutrašnji pokušaj pristajanja ne uspe, ESA ima u rasporedu i drugi pokušaj u subotu.
"Jules Verne" je letilica ukupno teška oko 21 tone. Lansirana je 9. marta, i konstruisana je tako da je u mogućnosti da se automatski zakači za ruski modul "Zvezda", jedan od prvih komponenti ISS. Kao korisni teret, na "Vernu" se nalazi 7,5 tona vode, kiseonika, hrane, alata i ostalih potrepština. Interesantno je da po svom obliku podseća na poznate letilice sa X krilima iz Lukasovih filmova "Ratovi zvezda".

Za projektovanje i izgradnju ove letilice, ESA je do sada potrošila 1.300.000.000 evra, a u fabrikama se sastavlja još četiri nova ATV kargo broda. Njihovo sastavljanje i lansiranje koštaće još dodatnih 300.000.000 evra po letilici. Evropa planira da ka Međunarodnoj stanici uputi ukupno 7 ovakvih teretnjaka. Svaki od njih može da ponese tri puta više korisnog tereta od trenutno nezamenjivih ruskih "Progres" kargo brodova.
Smatra se da je usavršavanje tehnike automatskog pristajanja u orbiti jedna od tehnologija koje će biti ključne za neke buduće dugotrajne misije, kao što je naprimer let na Mars.

 

(02.04.2008.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

Stiže „Žil Vern” (2004)