Andrej KISLJAKOV, politički komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")

Kao što je poznato, praksa je kriterijum istine i umnogome se realizuje eksperimentalnim putem. S tim u vezi za domaću kosmonautiku mogao bi biti koristan sledeći eksperiment. Dajte da makar jedan mesec probamo da ne ponavljamo neumorno da smo mi u sferi kosmosa čelnici na planeti. To bi, pored ostalog, pomoglo da u budućnosti ojačamo rusko-kineske kosmičke odnose. Jer, po okončanju posete predsednika NR Kine Hu Djintaoa Rusiji potpisan je i sporazum o saradnji u istraživanju kosmosa. Skromnost sa naše strane veoma je umesna i zato, što se Kina ni jednom nije pohvalila u pogledu osvajanja Vaseljene. A mogla bi. I to sa puno osnova. U prvoj dekadi marta Kina je objavila plan razvoja kosmičkih istraživanja koji predviđa naredni pilotirani let, istraživanja Meseca, učešće zajedno sa Rusijom u osvajanju Marsa, stvaranje kinesko-francuskog mini-satelita za istraživanje solarne aktivnosti.

Pre pola godine press-kancelarija Državnog saveta NR Kine objavila je takozvanu Belu knjigu o rezultatima rada Kine u kosmosu u proteklih pet godina i planovima za bližu perspektivu. Kina je postala treća zemlja koja je realizovala pilotirani let oktobra 2003. Sem toga, setimo se da je u proteklih pet godina Kina uspešno lansirala 24 raketna-nosača "Šandžen", samostalno razradila i izvela na orbitu 22 satelita različitih tipova i modifikacija. Porodica kineskih aparata, koja se ranije sastojala od četiri serije, sada je uvećana do šest. Pojavili su se rotacioni sateliti distancionog sondiranja zemlje, sateliti za vezu i neposredno televizijsko emitovanje DFN-4, meteorološki sateliti FY nove serije, naučno-istrazivački i eksperimentalni sateliti i navigacioni aparati. Razrađuje se i nova serija sartelita morskog monitoringa, a forsira se i projekat sazvežđa malih satelita. Kina danas aktivno eksploatiše sopstveni kosmički navigacioni sistem na bazi 4 satelita "Beidou" ("Kompas"), koji su izvedeni na stacionarnu orbitu (36000kilometara) . Pri tom je Peking već objavio planove stvaranja domaće globalne satelitske navigacije. Dakle, NR Kina je u proteklih nešto više od 5 godina informativne halabuke prevalila put zaista kosmičkih dimenzija. I planovi ove zemlje su, najblaže rečeno, impresivni. Kako je sredinom marta izjavio jedan od rukovodilaca kineskog programa za istraživanje Meseca Luan Encze, prošle godine utvrđen je projekat stvaranja teškog raketnog nosača i saglasno planu, kroz 8 godina Kina će raspolagati sa parkom nosača od 1060 jedinica. To će joj omogućiti da zauzme dominirajuće pozicije na svetskom tržištu lansirnih usluga. Naglasimo još da je ova vrsta delatnosti najprofitabilnija. Istovremeno, lidirajući po broju godišnjih lansiranja, što je posebni ponos Roskosmosa, Rusija nipošto nije lider po prihodima od svojih lansiranja. Prema podacima međunarodne Asocijacije kosmičke industrije (Satellite Industry Association - SIA), ukupni promet industrije lansirnih usluga u 2005. godini izneo je 3 milijarde dolara, od čega više od 50 procenata otpada na američke kompanije. U celini, saglasno priznanju ruskog časopisa "Aerokosmički pregled" za januar ove godine, "...na Rusiju na svetskom trzištu kosmičkih usluga, čiji obim iznosi 20 milijardi dolara, otpada svega 11 procenata". Po svoj prilici, Kina je u sferi visokih tehnologija od svog suseda uzela ono najbolje. Njoj nije odgovarala pobedonosna retorika nedavne socijalističke prošlosti, koja se iz nekih razloga uvrežila u ruskoj kosmonautici. Možda bi bilo dobro da i mi ipak počnemo eksperimentisati?

Mišljenje autora ne mora se slagati sa stavom redakcije.

Moskva, 28.03.2007. RIA "Novosti"