|
Mogu samo da zamislim kako su do tog trenutka američki naučnici sa predsednikom Bušom gutali knedle. Pogotovu zbog toga što je predsednik Buš, bio uveren u apsolutnu supremaciju SAD u Kosmosu, u duhu predizbornog obraćanja naciji, koji dan ranije obećao da će američka noga prva zakoračiti na ''crvenu planetu'' i da će Ameri uspostaviti stalnu bazu na Mesecu.
Ali da se vratimo našoj miloj Evropi. ''Mars Ekspres'' je zahvaljujući svojoj izuzetnoj naučnoj opremi (ima tu i dela Rusa) nepobitno utvrdio postojanje vode u obliku leda na južnoj polarnoj kapi Marsa. To je zagrejalo srce i već pomenutog direktora Dače Jugodrva! A kako i ne bi, kada je nađen nepobitni dokaz. On je sadržan u tri kolor trake. Pomoću uređaja OMEGA, koji se sastoji iz optičke kamere i infracrvenog spektrometra, 18. januara 2004. godine tokom preleta evropske kosmičke letilice snimljena je oblast oko južnog pola. Jedna traka (na priloženoj slici krajnje desna) predstavlja snimak u oblasti vidljive svetlosti, druga traka (ona u sredini) daje raspodelu leda ugljen-dioksida, a treća (krajnje leva) leda sačinjenog od vode! I ugljen-dioksid i voda su ustanovljeni na osnovu njihovih karakterističnih infracrvenih spektara. Jedan od članova Saveta ESA, nemački ministar za nauku i obrazovanje Edelgard Bulman je na pomenutoj konferenciji u Darmštatu rekao: ''Evropa može biti ponosna na ovu misiju: 'Mars ekspres' predstavlja ogroman uspeh za Evropski vasionski program''. Čim se vest o velikom otkriću razglasila svetom, Amerikanci su odmah pokušali da postignuti rezultat minimalizuju. Kopajući po svojim arhivama našli su pregršt ''dokaza'' da su oni otkrili vodu na Marsu mnogo pre Evropljana! Da je to istina - ne bi slali ''Spirit'' i ''Oportjuniti'' da tragaju za vodom na našem susedu. ''Mars ekspres'' je pored nalaza vode došao je i do drugih značajnih nalaza. O tome ćemo drugom prilikom, kada budu dostupni rezultati američkih rovera – ''Spirita'' i ''Oportjunitia''. Sada je važnije pretresti pitanje kakve posledice po naš pogled na živi svet u Kosmosu ima otkriće vode na Marsu. Tamo gde postoji voda veoma je verovatno da može doći do pojave života. Sve se kosmičke tvorevine doslovno kupaju u zračenju različitih vrsta, bilo onih iz Kosmosa ili onih poteklih od prirodne radioaktivnosti okolne materije. Tako je energija, koja je neophodna za transformaciju neorganske u organsku materiju, uvek pri ruci. Jedino je pitanje uslova koji vladaju u okruženju: temperature, pritiska, intenziteta i vrste zračenja, otrovnih materija itd. Da je život ''voćka čudnovata'', svedoče nekoliko saznanja o njemu ili njegovim tragovima. U najdubljim rudnicima zlata na Zemlji, više kilometara pod površinom, gde vladaju temperature i do 700oC i visoki pritisci, pronađeni su mikroorganizmi za koje se veruje da se u odsustvu kiseonika ''hrane'' vodonikom nastalim dejstvom zračenja na kristalnu vodu sadržanu u jedinjenjima koja čine stene. Oni se razmnožavaju jednom u hiljadu, pa čak, možda, i u milion godina! U vodama južnih mora živi ''biserni nautilus'' (Nautilus pompilius). Kada zatreba, on diše ugljen-dioksid, gas koji čini više od 96 procenata Marsove atmosfere! Do sada je u kosmičkom bezdanu otkriveno više od 30 organskih materija koje su gradivni elementi živih bića. Čak je pronađen i molekul fulerena koji se sastoji iz 60 atoma ugljenika! Sve nam to govori da su ideje slavnog astrofizičara, nobelovca ser Fred Hojla (1915-2001) i njegovog saradnika profesora Čandre Vikramasingea o kosmičkom poreklu života, o tzv. panspermiji – ''klicama života'' posejanim po Kosmosu - sada mnogo izvesnije nego za života velikog naučnika. Da li su ove ''klice'' stigle i do Marsa i na njemu u davnoj prošlosti iznedrile život ili on postoji čak i sada – pitanje je od velikog naučnog interesa. Na njega će pokušati da odgovore ''Spirit'' i ''Oportjuniti''. Sa ''Spiritom'' je bilo izvesnih teškoća koje su intervencijom sa Zemlje otklonjene. Nebo i Mars su bili milostiviji prema ''Spiritovom'' blizancu ''Oportjunitiu''. Njegovo putovanje od lansirne rampe na Zemlji do površine Marsa zaslužuje ocenu deset plus! Posle prevaljenih 455 miliona kilometara u nepunih sedam meseci, ''Oportjuniti'' je uleteo u Marsovu atmosferu brzinom od 5,81 km/s. U toku 6 minuta koji su mu preostali do prispeća na čvrsto tlo, letilica je otvorila svoj padobran, odbacila toplotni štit i aktivirala retrorakete iznad same površine. Po programu trebalo je da kratko vreme lebdi na oko 12 metara iznad tla, a onda da slobodnim padom (verovatno još uvek sa padobranom), ublaženim vazdušnim jastucima, padne u večni zagrljaj Marsa. I ovaj završni, veoma kritični deo, odigrao se kao u bajci. ''Oportjuniti'' je poskočio nekoliko puta, onda se primirio i javio radio signalima Zemlji da je srećno stigao na planirano odredište, zaravan ''Merediani planum''. Ta oblast se nalazi blizu Marsovog ekvatora, ali na suprotnoj strani od one na kojoj je ''Spirit''. Dete sreće i znanja ''Oportjuniti'' je već tokom svog prvog dana na Marsu uspeo da snimi neposrednu okolinu i da snimak prosledi matičnoj naučnoj laboratoriji! ''Dosije Mars'', u čijem su ''ispisivanju'' učestvovali mnogi velikani astronomije, fizike i drugih prirodnih nauka, sada dobija snažnu potporu i od istraživača-robota. Oni analiziraju uzorke tla, kamenja i druge tvorevine na koje nailaze tokom svojih šetnji po ''crvenoj planeti''. Pri tom negde blizu ili daleko iznad njih preleće ''Mars ekspres''. On je sa priličnog rastojanja sa dosada neviđeno visokim razlaganjem snimio detalje Marsove površine. Ostaje veliko pitanje - da li će posle vode na Marsu biti otkriveni i tragovi života na njemu. Čak i bez njih ''Dosije Mars'' će u neposrednoj budućnosti privlačiti veliku pažnju kako naučnika, tako i pisaca naučno-fantastičnih romana, pa čak i laika kojima je rođena kuća, Zemlja, postala tesna. Ako želite da među prvima krenete na Mars - pišite nam dok ne bude kasno! Po svemu sudeći, neko od Amera će za koju desetinu godina prodavati placeve na negostoljubivoj planeti, kako se to činilo na ''divljem zapadu''. Zato štedite pare za te dane! (30.06.2005.)
|
