Prof. dr Vladimir Ajdačić ajdacic@astronomija.co.yu

Prof. V. Ajdačić Nauka kao bajka Naručite ovu knjigu: Sadržaj i narudžbenica

Posle mnogih tmurnih godina i Evropskoj vasionskoj agenciji (ESA) zasijalo je Sunce. Pre nekoliko dana* ona je objavila veliko otkriće koje je učinjeno pomoću letilice ''Mars ekspres''. Kako ćemo i mi jednom postati ''pridružene čestice'' Evrope, dopustite mi da umesto Engleza, koga ćemo kasnije čuti, u dramskoj formi objavim ovo postignuće ESA. Prvo, u Kusturičinom stilu, napred idu dragačevski trubači, a za njima razdragana masa koja nosi direktora vasionskog programa. Kada trube na čas utihnu, on iz petnih žila izvikuje: ''Eureka, eureka... Ljudi, otkrili smo vodu na Marsu... Vodaaa...!'' ''I to bez arsena!'' – povremeno dobacuje jedan naš pametnjaković, dok gomila vitla zastavama ESA.

U stvarnosti fino vaspitani Englez, prof. David Southwood (u našem slobodnom prevodu: Dača Jugodrvo), naučni direktor ESA, 23. januara 2004. godine na pres-konferenciji u Darmštatu, Nemačka, obratio se prisutnima ovim rečima: ''Nisam očekivao da ću moći da okupim – upravo mesec dana po ubacivanju u Marsovu orbitu (''Mars ekspresa'' – prim. V.A.) 25. decembra – toliko srećnih naučnika spremnih da izlože svoje prve rezultate''. Kao što vidite, ovo saopštenje je bilo sasvim engleski - bez pevanja, igranja i pucanja!

A ruku na srce, za to je bilo razloga na pretek. Preskačem glavnu priču, da bih rekao da mi se jako dopao sam kraj konferencije. U salu sa zvanicama, novinarima, TV ekipama i drugim znatiželjnicima, posle izlaganja naučnika, veća grupa dece unela je impresivnu sliku kanala na Marsu koji su nekada davno nastali dejstvom vode. Slika je bila dugačka 24 metra, a visoka 3 metra!

Prikaz odvajanja Bigla od letelice Mars Ekpres

Šalu na stranu, ESA se u pravi čas povratila iz mrtvih. Kosmička sonda ''Bigl-2'', u koju su polagane velike nade, stigla je u predvorje Marsa tačno po redu vožnje - u samo jutro katoličkog Božića 2003. godine. Budući da je nebeska mehanika jedna od najpouzdanijih naučnih disciplina, da je upravljanje kosmičkim letilicama pomoću kompjutera skoro dovedeno do savršenstva, to se prispeće svakolike ''kosmičke pošte'' (proba, letilica i brodova) na izabrane ''adrese'' mogu po tačnosti da porede sa kretanjem švajcarskih vozova. Tako možemo da zaključimo da izbor dana i trenutka (u minut tačno definisanog) spuštanja ''Bigla-2'' na ''crvenu planetu'' nije bio slučajan, već je on trebalo da označi rađanje nečeg veoma značajnog u nauci.

Nažalost, po ulasku u Marsovu atmosferu, ''Biglu-2'' se gubi svaki trag. Ne zna se da li je izgoreo ili se raspao u njoj, ili da je možda nekontrolisano udario o Marsovo tlo, pa se razbio na komade. A, nije isključeno ni to da je, recimo, otkazao samo njegov radio odašiljač. U glavnom, uspostavljanje radio veze sa ''Biglom-2'' posle mnogih pokušaja, do dana današnjeg, nije uspelo. A njemu je u misiji ESA bila dodeljena glavna uloga u potrazi za životom na Marsu. Tako je Evropljanima, naročito Englezima, pao kamen sa srca, kad su shvatili da ESA sa ''Mars ekspresom'' još nije izgubila utakmicu sa američkom NASA, njihovim ''Spiritom'', koji se izuzetno uspešno spustio na Mars i posle izvesnih dečjih bolesti počeo Zemlji da šalje fantastične snimke površine našeg suseda. A pored ''Spirita'', tu je i njegov blizanac, drugi rover – ''Oportjuniti''.

| 1 | 2 | sledeća

(30.06.2005.)

vrh