|
Akronim MRO (koji dolazi od Mars Reconnaissance Orbiter, a što ima da znači Marsov izviđački obriter) treba upamtiti jer će se, zahvaljujući sjajnoj Nasinoj sposobnosti da svojim misijama obezbedi najveću pažnju, o njemu sigurno dosta pričati. To je orbiter o kome smo več pisali (vidite ovde), a najnovija vest glasi da je on, nakon nekoliko dana odlaganja, uspešno lansiran 12. avgusta ove, 2005. godine, sa Kejp Kanaverala u 1143 UT (7:43 am EDT). Jedan sat nakon lansiranja sa letelicom je uspostavljen radio kontakt i utvrđeno je da svi sistemi rade normalno. Time je otpočeo put dug sedam mesec ovog svemirskog putnika do Marsa. Putovanje treba da se okonča 10. marta 2006. kada će početi nekoliko meseci dug manevar aerokočenja. Veliku brzinu kojom će letelica da stigne do Marsa potrebno je smanjiti kako bi orbiter ušeo u nižu putanju oko planete. Neki detalji MRO je lansiran raketom Atlas V. To je ogromna raketa, visoka kao zgrada od 19 spratova. Njen prvi stepen za 4 minuta je potrošio 200 tona goriva i kiseonika i zatim je odbačen, da bi se pogon prebacio na drugi stepen koji nakon sledećih pedesetak minuta konačno postavlja dve tone težak MRO u putanju ka Marsu. Nakon 61 minuta od lansiranja preko antene japanske agencije za svemirska istraživanja (Japan Aerospace Exploration Agency's Uchinoura Space Center) smeštenoj u južnom Japanu, sa MRO je uspostavljen kontakt. Deset minuta kasnije budući Marsov orbiter je razvio solatne panele čime je omogućeno punjenje baterija i puno funkcionisanje letelice. Orbiter nosi šest naučnih instrumenata za istraživanje površine, atmosfere i tla ispod površine Marsa. Orbiter će oko planete obilaziti po vrlo niskoj orbiti te se očekuju mnogo detaljniji podaci o našem nebeskom susedu. NASA zapravo očekuje nekoliko puta viiše podataka o Marsu od ovog orbitera nego od svih prethodnih misija na Mars – zajedno. Voda i ostalo Kad je Mars u pitanju onda planetolozi, a i astrobiolozi, uvek raspravljaju o vodi. MRO će u tom smislu imati svoj zadatak. On će pomoći planetolozima da bolje uoče razmeštaj vode na Marsu, a zatim i da shvate promene klime i konačno da preciznije odrede da li je ikada na ovoj planeti bilo života. Sem toga orbiter će imati zadatak da pronađe pogodna mesta za sletanje budućih misija. Ne treba zaboravitini ni važan zadatak orbitera da omogući kvalitetniju komunikaciju između Zemlje i budućih misija na Mars. O čemu ćemo pisati za sedam meseci? Kada stigne u blizinu planete MRO će uključiti motore kako bi usporio brzinu leta do mere da ga zahvati gravitacija Marsa. Tada će orbiter krenuti po izduženoj i vrlo dugoj orbiti oko planete. Trebaće oko pola godine da bi postepeno suzio i oblikovao svoju putanju. Kako će letelica to da učini? Tako što će se kontrolisano spuštati na na niže visine čime će prodirati kroz gušće slojeve Marsove atmosfere. Atomosfera će lagano da usporava kretanje letelice i ona će do novembra, ako sve dotel protekne u redu, oblikovati svoju izduženu u kružnu orbitu. U novembru sledeće 2006. počinje naučni deo misije.
|
