Uz ljubaznu dozvolu preuzeto iz časopisa:

NASA-ina sonda Stardust uletela je 2. januara u oblak prašine i gasa koji obavija kometu Wild 2 i prikupila uzorke koji će, ako sve bude kako treba, za 2 godine biti dopremljeni na Zemlju radi detaljne analize. Prilikom prolaska pored jezgra komete, navigaciona kamera sa sonde zabeležila je prizor koji je iznenadio astronome. (Desno: umetnički prikaz susreta sonde sa kometom)

Lansiranje Stardusta

Šibana prašinom iz kometine atmosfere, sonda Stardust proletela je na svega 236 kilometara od ledenog jezgra. Malo je nedostajalo da sonda obori rekord u blizini preleta koji je postavila ESA-ina sonda Giotto, koja se 1992. godine našla na 200 kilometara od jezgra Grigg-Skjellerup-ovog kometa. Tokom prilaza kometi Wild 2, navigaciona kamera sa Stardust-a je na svakih 10 sekundi pravila po jedan snimak tamnog jezgra komete. Slike, koje su trebale da posluže samo za utvrđivanje kursa, ostavile su naučnike bez daha. Naime, umesto “čađave, ledene grudve” prikazao se svet iznenađujuće lepote. U srcu svake komete nalazi se jezgro sačinjeno od prašine i leda. Jezgro delovanjem Sunca postepeno isparava, pri čemu nastaje spektakularni rep. Ovakva jezgra se teško vide zbog toga što je većina crnja od uglja, pa reflektuje suviše malo svetla za kamere. Uz to, skrivena su duboko unutar oblaka isparavajućeg gasa i prašine, koji se zove glava komete ili “koma”. Stardust je zaronio u komu komete Wild 2, što mu je omogućilo razgledanje jezgra sa male udaljenosti. Preleti Halley-eve (sonda Giotto) i Borrelly-jeve (sonda Deep Space 1) komete pokazali su grudvasta jezgra bez interesantnih detalja na površini. Sunce je ove komete zagrevalo mnogo hiljada godina, te su sa površine uklonjene sve osobenosti. Sa kometom Wild 2 situacija je, međutim, sasvim drugačija.

Wild 2 (Snimak Stardust-a)

Naučnici su bili zapanjeni izgledom površine jezgra. Kometa je relativno skoro stigla u unutrašnji Sunčev sistem, te njen materijal verovatno nije značajnije promenjen zagrevanjem Sunčevim zrakama. Pre nego što je odbačena u bližu orbitu 1974. godine dejstvom Jupiterove gravitacije, kometa Wild je uglavnom nepromenjena provela nekoliko milijardi godina u hladnoći dubokog svemira. Kometa Wild 2 obišla je do sada Sunce svega pet puta, te je Sunčeva toplota tek počela da isparava njenu površinu. Slike dobijene sa Stardust-a prikazuju jezgro prečnika oko 5 kilometara koje je, za razliku od većine jezgara drugih kometa, sferično. Naučnici su do sada izbrojali pet mlazova odlazećeg materijala oko oboda jezgra. Na površini se mogu uočiti strukture koje izgledaju kao krateri, ali nemaju proporcije karakteristične za kratere nastale udarom nekog tela. Naučnici smatraju da su krateri verovatno posledica gubitka materijala. Dalje se mogu uočiti stene, bolje rečeno gromade maltene veličine kuće, zatim litice visoke 100 metara i čudni tereni koji ne liče ni našta do sada viđeno. Nijedna ovakva pojava ne može se pronaći na slikama jezgra Halley-eve komete. Naučnici pretpostavljaju da je kora jezgra komete prilično čvrsta i da se verovatno radi o smeši zrnastog čvrstog materijala slepljenog smrznutom vodom, ugljen monoksidom i metanolom. Izvesno je da bi na površinu jezgra mogao da sleti neki lender sa astronautom i da bi ovaj bez straha od mogućeg propadanja mogao da se kreće terenom. Pošto kometina gravitacija iznosi samo 0,0001g, astronaut bi morao da povede računa da se pri skokovima ne odbacuje suviše snažno od površine, kako ne bi odleteo sa komete. Možda je prerano da se tvrdi kako je kometa Wild 2 veoma neobična, jer u Sunčevom sistemu postoje milijarde kometa, a ljudi su do sada bacili pogled izbliza samo na tri.

Zrna prašine

Osnovni naučni cilj misije Stardust bio je sakupljanje uzoraka iz kometine kome radi dopremanja na Zemlju na analizu. Uz to, na putu ka kometi prikupljani su i uzorci međuzvezdane prašine. U laboratorijama na Zemlji uzorci će biti podvrgnuti detaljnim ispitivanjima mineraloških i hemijskih osobina, mogućih biogenskih osobina i određivanju elementarnog i izotopskog sastava.

Komete su neka vrsta zamrznutih vremenskih kapsula iz doba formiranja Sunčevog sistema. Krećući se u hladnom, spoljnom Sunčevom sistemu, ove ledene grudve nisu pretrpele mnogo promena kao daleko dinamičnije planete. Neke činjenice ukazuju da su komete igrale važnu ulogu u pojavi života na Zemlji. Mlada Zemlja konstantno je bombardovana mnogo miliona godina ledenim kometama, što je sigurno donelo dosta vode u okeane. Još važnije, komete sadrže složena ugljenična jedinjenja, koja su mogla da posluže kao građevinski blokovi za pojavu života. U međuzvezdanim oblacima naučnici su identifikovali oko 60 jedinjenja, od čega tri četvrtine spada u organska jedinjenja (“organsko” znači da je jedinjenje zasnovano na ugljeniku, ali ne i da je neophodno biološkog porekla). Postoje dokazi da se međuzvezdani molekuli nalaze i u kometama.

1 | 2  sledeća strana >

(Fotografije na ovoj strani: NASA)

(maj 2004.)

vrh