3.11.2006.

Kliknite na sliku

KORONAS

SOHO

STEREO

Projekti istraživanja Sunca konstantno zauzimaju jedno od centralnih mesta u planovima vodećih kosmičkih agencija – SAD, Rusije, Evrope i Japana. U tome nema ničeg začuđujućeg, jer upravo je Sunčeva svetlost dala život svemu živom na našoj planeti. O najnovijim istraživanjima razgovaramo sa Jurijem Zajcevom, ekspertom Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka.

- U Rusiji su u okviru programa KORONAS (Kompleksna orbitalna okolozemaljska posmatranja aktivnosti Sunca), uz učešće Ukrajine, Nemačke I drugih zemalja, uspešno realizovani projekti “Koronas-I” I “Koronas-F”, naglašava Jurij Zajcev. Lansiranje iduće godine satelita “Koronas-Foton” nastavak je tog projekta. Novi naučni kosmički aparat namenjen je za istraživanje procesa akumuliranja i transformisanja energije Sunčevih eksplozija, za proučavanje mehanizama ubrzavanja, širenja i interakcije energičnih čestica u Suncu i korelacije solarne aktivnosti sa fizičko-hemijskim procesima u gornjoj atmosferi Zemlje. Ruski projekat se realizuje u okviru međunarodnog programa “Život sa zvezdom” (International Living With a Star, iL WS).

25. oktobra ove godine Amerikanci su prvi put pokušali da prouče Sunce pomoću “stereoefekta”. Raketa-nosač “Delta II”, lansirana sa startnog poligona na rtu Kanaveral u državi Floridi, iznela je u kosmos satellite “Stereo-A” i “Stereo-B” nove kosmičke misije STEREO (Solar Terrestrial Relations Observatory, ili “Opservatorija za proučavanje veze Sunce – Zemlja”). Pomoću kosmičkih aparata-blizanaca naučnici se nadaju da će uskoro dobiti trodimenzionalnu sliku energetskih flukseva i materije sa Sunca za vreme koronalne emanacije. Mada mi Sunce vidimo praktično svakodnevno, ako nam, naravno, ne smetaju oblaci, mi o njemu znamo premalo. Poznato je da se s vremena na vreme aktivizira i broj koronalne emanacije plazme sa njegove površine se povećava. Katkada se snažne eksplozije na Suncu dešavaju jedna za drugom i Zemlju “natkrivaju” magnetske bure. Remeti se radioveza, kvari automatika u saobraćajnim sistemima zbog zagrevanja i širenja atmosfere sateliti, naročito oni koji lete nisko, mogu pre vremena sići sa orbite. Godine 1989. snažna magnetska bura je osam sati ostavila kanadsku prestonicu Otavu bez električne energije, kao i provinciju Kvebek.

Najzanimljivije je da temperatura emanirane koronalne materije dostiže i nekoliko miliona stepeni, a vidljive površine Sunca, takozvane fotosfere, svega 6 hiljada stepeni. Pri tom se na visini iznad fotosfere, tojest u Sunčevoj koroni, temperatura ponovo podiže do nekoliko miliona stepeni.

Veliki doprinos poimanju fizičkih procesa na Suncu i u njegovoj koroni, koji aktivno utiču na stanje okolozemaljskog kosmičkog prostora, daju istraživanja pomoću kosmičkih sredstava. Neke vrste posmatranja, na primer u ultravioletnom i rentgenskom dijapazonu spectra, daju najdragoceniju informaciju o pojavama na Suncu, i uopšte su moguća jedino iz kosmičkih aparata.

Značajna su, takođe vršena pomoću njih, merenja karakteristika solarnog vetra – fluksa plazme koja neprekidno izvire iz Sunca, magnetskih polja i energičnih čestica. U kombinaciji sa redovnim nadzemnim posmatranjem Sunca i okolosunčevog prostora to će omogućiti da se dobije celovitija slika aktivnih procesa na Suncu i da se shvate mehanizmi njihovog uticaja na okolozemaljski kosmički prostor, na Zemlju i različite sfere čovekove delatnosti.
Danas na udaljenosti od oko milion i po kilometara od Zemlje nastavlja istraživanje Sunca kosmički aparat SOHO (Solar and Heliospheric Observatory – “Sunčeva heliosferična opservatorija”) međunarodnog projekta koji se realizuje zajedničkim naporima NASA i Evropske kosmičke agencije. Zahvaljujući izbalansiranosti sile teže Zemlje i Sunca u toj tački SOHO kao da je “ukopan” u blizini linije Sunce – Zemlja, duž koje se kreću opasni po našu planetu magnetski oblaci, koji nastaju za vreme eksplozija na Suncu. Takva lokacija kosmičkog aparata osigurava visokopouzdanu prognozu magnetskih bura sat-dva pre njihovog pojavljivanja.

Solarna opservatorija SOHO startovala je 1995. godine i bilo je predviđeno da funkcionise 11 godina, tojest, onoliko koliko traje ciklus solarne aktivnosti. Međutim, misija se pokazala toliko uspešnom da je odlučeno da se nastavi joč dve godine. Septembra ove godine Japan je izveo u orbitu već treći po redu satelit za istraživanje Sunca, koji je stvoren u saradnji sa američkim i britanskim kolegama i koji je dobio naziv Hinode, što znači “Izlazak Sunca”. Kosmički aparat opremljen je sa dva teleskopa, od kojih je jedan namenjen za posmatranje vidljivog dela spectra, a drugi – u rentgenskom dijapazonu. Treći uređaj je spektrometar finalnog ultravioletnog zračenja. Naučnici se nadaju da će uz njihovu pomoć bolje shvatiti mehanizme megnetske promenljhivosti Sunca, uzroke njegovog aktiviranja i kako se to odražava na emaniranje materija sa površine našeg svetila koje i formiraju naše kosmičke vremenske prilike. Prethodni japanski “solarni” satelit funkcionisao je od 1991. do 2001. godine. Sva ta i mnoga prethodna istraživanja kako u kosmosu, tako i uz angažovanje nadzemnih sredstava, suštinski su proširili znanja naučnika o Suncu, ali predstoji još dosta toga da se prouči i shvati. Nisu odgonetnuti, na primer, takvi fundamentalni problemi kao što su zagrevanje Sunčeve korone i poreklo i ubrzanje solarnog vetra. Od izuzetne je važnosti s tim u vezi da se dobiju trodimenzionalne prostorno-vremenske slike solarnih tvorevina i emaniranih materija.

Projekat STEREO upravo radi na odgonetanju tog problema. Naziv odražava lokaciju satelita u kosmičkom prostoru. Dva meseca nakon starta oni će preseći orbitu Meseca i jedan od njih – “Stereo-B” (behind – “zadnji”) stići će na naznačeno mesto koje se nalazi iza Zemlje u odnosu na Sunce. Drugi aparat – “Stereo-A” (ahead – “prednji”) će još jednom obleteti oko Meseca pre nego što zauzme mesto na istom rastojanju kao i prvi, ali ispred Zemlje u odnosu na Sunce. Svaki aparat će istraživati Sunce pomoću nekoliko uređaja, a jedan od njih će emitovati na Zemlju slike Sunca u različitim dijapazonima spektra, dok će drugi meriti energiju čestica i njihovu interakciju sa magnetskim poljem Zemlje. Istraživanja koja se vrše sa dve tačke omogućavaju da se prati trajektorija nabijenih čestica u koronalnim emanacijama solarne plazme. Kroz osam godina naučnici će po prvi put biti u mogućnosti da posmatraju i onu drugu stranu Sunca.
2014. godine planirano je lansiranje ruske “Interheliosonnde”. Startovavši sa Zemlje, ona će krenuti u pravcxu Venere i pod uticajem njenog gravitacionog polja izaći najpre na orbitu na udaljenost od Sunca reda 42 miliona kilometara (60 solarnih radijusa). Uz kasnije gravitacione manevre to rastojanje će se smanjiti na 21 milion kilometara i u rezultatu će se pojaviti mogućnost praćenja jednih te istih detalja površine svetila neprekidno u dužem vremenskom periodu – otprilike 7 dana. Moguće je i dalje spuštanje sonde do 10-12 solarnih radijusa, a pri tom će se minimalna visina ograničavati jedino isparavanjem zaštitnog ekrana pod uticajem solarnog zračenja, usled čega će aparat dobiti sopstvenu “atmosferu” koja će poremetiti čistoću merenja. Pomoću motora manje snage, koje uglavnom proizvodi Rusija, moći će se menjati nagib orbite tako, da se “zaviri” i u nevidljive sa Zemlje polarne oblasti Sunca.

Pošto poseduje čelne tehnologije u izradi elektrokorektivnih motora, Rusija bi mogla dati svoj doprinos i zapadnom projektu istraživanja Sunca Polar Ecliptic Patrol-PEP (“Polarno-eklipticna patrola”) Projekat predviđa razmeštanje dva manja kosmička aparata na polarnim (ili sa nagibom od 45 stepeni u odnosu na ravan ekliptike) heliocentričnih orbita tako, da njihove ravni budu perpendikularne jedna prema drugoj. U tom slučaju kada se jedan aparat nalazi u ravni ekliptike, drugi se nalazi na jednom od polova Sunca, a kada se jedan od njih udaljava od ravni ekliptike, drugi se približava njoj. Na taj način, kontinuirani monitoring solarne aktivnosti i solarnog vetra i usmerenih u pravcu Zemlje emaniranih solarnih materija i drugih heliosferskih dešavanja, vrsice se istovremeno kako u priekleptičkim, tako i u pripolarnim oblastima. To će omogućiti da se dobije celovita slika solarne korone i solarnih emanacija i osigurače neprekidni dotok naučne informacije o solarno-zemljinim vezama, što je od velikog značaja za rečavanje najakutnijih problema fizike Sunca.

(02.11.2006.)

vrh

AM Index

Sunce

Sprema se "Izlazak Sunca"