Hertzsprung Russell-ov dijagram

Najpoznatiji dijagram u astronomiji svakako jeHertzsprung-Russell-ov dijagram. Ovaj dijagram predstavlja šemu luminoznosti (apsolutne magnitude) zvezde i njene boje, polazeći od plavo-belih zvezda visokih temperatura sa leve strane dijagrama do crvenih zvezda niskih temperatura sa desne strane.

Donji dijagram je šema 22000 zvezda iz Hipparcos Kataloga zajedno sa 1000 zvezda niskog sjaja (crveni i beli patuljci) iz Gliese Kataloga bliskih zvezda. Uobičajene zvezde patuljci koji sagorevaju vodonik kao naše Sunce nalaze se u pojasu koji se proteže od gornjeg levog do donjeg desnog kraja i naziva se Glavni Niz. Zvezde giganti formiraju posebnu grupu sa gornje desne strane dijagrama. Iznad njih leže mnogo ređe vrste zvezda - svetli giganti i supergiganti. Dole levo nalazi se pojas belih patuljaka - to su mrtva jezgra starih zvezda koja nemaju unutrašnji izvor energije i polako se hlade tokom milijardi godina stremeći ka donjoj desnoj strani dijagrama.

Klase luminoznosti zvezda

Zvezde su klasifikovane u pet glavnih klasa po luminoznosti. To su sledećih pet klasa:

I Supergiganti

Veoma masivne i sjajne zvezde koje se bliže kraju svog života. Njihove podklase su Ia ili Ib, gde klasa Ia predstavlja najsjajnije od ovih zvezda. Ovakve zvezde veoma su retke - 1 u milion zvezda je supergigant. Nama najbliži super- gigant je Canopus (F0Ib) udaljen 310 svetlosnih godina. Neki od primera su Betelgez (M2Ib), Antares (M1Ib) i Rigel (B8Ia).

II Svetli Giganti

Zvezde čija se luminoznost nalazi između giganta i supergiganta. To su na primer Sargas (F1II) i Alfard (K3II).

III Normalni Giganti

Ovo su uglavnom zvezde malih masa na kraju svog života koje su uspele da narastu do veličine giganta. Ova kategorija takođe obuhvata neke zvezde velikih masa koje su na putu da postanu supergiganti. Neki od primera su Arktur (K2III), Hadar (B1III) i Aldebaran (K5III).

IV Subgiganti

Zvezde koje su započele evoluciju ka statusu giganta ili supergiganta. To su na primer Alnair (B7IV) i Muphrid (G0IV). Tu je takođe i Procyon koji ulazi u ovu kategoriju i stoga je: F5IV-V.

V Patuljci

Sve normalne zvezde koje sagorevaju vodonik. Zvezde provode najveći deo svog života u ovoj kategoriji pre nego što evoluiraju na gornje delove dijagrama. Klase O i B zvezda u ovoj kategoriji ustvari su veoma svetle i sjajne i generalno sjajnije od većine gigantskih zvezda. Neki od primera su Sunce (G2V), Sirius (A1V), i Vega (A0V).

Povratak na stranicu Solarni susedi