Maglina Orion. Veličina slike je : 2.9°x2.5°. DSS image. © AAO/ROE
Maglina Orion je jedna od najsjajnijih maglina na nebu i može lako da se uoči golim okom. Otkrio ju je Nicholas Peiresc 1610. (prethodno ona je bila klasifikovana samo kao zvezda - Theta Orionis). Postoji mnogo drugih (bleđih) maglina koje okužuju Maglinu Orion i mnogo zvezda koje se formiraju u ovom području. Malina Orion je verovatno najviše proučavana od svih maglina na nebu.
Postoji mnogo maglina u produčju Oriona. Ovo je lista svih glavnih maglina, mada su većina njih samo najsjajniji delovi prostranih oblasti maglina koje mogu da se nađu u sazvežđu Orion. Svim maglinama u ovoj tabeli je pripisana standardna razdaljina od 1300 svetlosnih godina, mada su u stvarnosti verovatno rasejane na nekoliko storina svetlosnih godina.
1 2 3 4 5 6 7 8
Kataloški Ekvatorijalne Galaksičke Veličina Tip Razd. Vel. Druga imena
broj koordinate koordinate (ugl. m.) (s.g.) (s.g.)
RA (2000) Dec l° b°
------------------------------------------------------------------------------------------
IC 2118 05 04.5 -07 16 207.1 -27.1 180' R 1300 70 Witchhead nebula
NGC 1788 05 06.9 -03 21 203.5 -24.7 8' R 1300 3
Sharpless 278 05 19.8 -05 40 207.4 -22.9 50' ? 1300 20
IC 420 05 32.2 -04 30 207.8 -19.7 6' E 1300 2
IC 423 05 33.4 -00 37 204.3 -17.6 6' R 1300 2
IC 424 05 33.6 -00 25 204.2 -17.5 120' R 1300 45
NGC 1973 05 35.0 -04 44 208.4 -19.1 5' RE 1300 2
Sharpless 264 05 35.2 +09 56 195.0 -12.0 60' E 1300 25 Lambda Orionis
NGC 1975 05 35.2 -04 41 208.3 -19.1 10' RE 1300 4
NGC 1976 05 35.3 -05 23 209.0 -19.4 66' RE 1300 25 M42, Orion Nebula
NGC 1977 05 35.4 -04 50 208.5 -19.1 42' RE 1300 15
NGC 1980 05 35.4 -05 54 209.5 -19.6 14' E 1300 5
NGC 1982 05 35.5 -05 16 208.9 -19.3 20' RE 1300 8 M43
NGC 1990 05 36.2 -01 12 205.2 -17.3 50' R 1300 20 Epsilon Orionis
IC 427 05 36.3 -06 37 210.3 -19.7 ? RE 1300 ?
IC 428 05 36.4 -06 27 210.2 -19.6 ? RE 1300 ?
NGC 1999 05 36.5 -06 43 210.4 -19.7 16' R 1300 6
IC 426 05 36.5 -00 17 204.4 -16.7 5' R 1300 2
IC 430 05 38.5 -07 05 211.0 -19.4 11' R 1300 4 IC 429
IC 431 05 40.3 -01 28 206.0 -16.5 5' R 1300 2
IC 432 05 41.0 -01 30 206.1 -16.3 8' R 1300 3
IC 434 05 41.0 -02 25 206.9 -16.7 60' E 1300 25 Horsehead Nebula
NGC 2023 05 41.6 -02 14 206.8 -16.5 10' R 1300 4
NGC 2024 05 41.9 -01 51 206.5 -16.3 31' RE 1300 12 Flame Nebula
IC 435 05 42.9 -02 19 207.1 -16.3 5' R 1300 2
Sharpless 276 05 45.2 +02 03 203.4 -13.7 840' E 1300 320 Barnard's Loop
NGC 2064 05 46.3 -00 01 205.4 -14.5 12' R 1300 5
NGC 2067 05 46.5 +00 06 205.3 -14.4 8' R 1300 3
NGC 2068 05 46.7 +00 03 205.4 -14.3 8' R 1300 3 M78
NGC 2071 05 47.1 +00 18 205.2 -14.1 5' R 1300 2
|
Kolona 1: Standardna kataloška oznaka za maglinu Kolona 2: Rektascenzija i deklinacija za epohu 2000. Kolona 3: Galaktička longituda (l) i latituda (b). Kolona 4: Uglovna veličina magline u lučnim minutima. Kolona 5: Tip magline: E = emisiona, R = refleksivna. Kolona 6: Približna razdaljina do magline. Kolona 7: Približna veličina maline u svetlosim godinama. Kolona 8: Drugo ime magline.
Postoji osam zvezdanih jata povezanih sa maglinom u području Oriona. U njih spada i jato Trapez koje je glavni izvor osvetljenja Magline Orinon, M42. Jedno od jata na ovoj listi - NGC 2232 - je oko 300 svetlosnih godina udaljeno od Magline Orion, ali moguće je da je i ono takođe formirano u ovom području, jer je dovoljno staro da prevali toliku razdaljinu od magline.
1 2 3 4 5 6 7
Kataloško Ekvatorijalne Galaksičke Veličina Razd. Starost Druga imena
ime koordinate koordinate (ugl. m.) (s.g.) (mil.
RA (2000) Dec l° b° god.)
-------------------------------------------------------------------------------------------
Collinder 69 05 35.2 +09 56 195.0 -12.0 70' 1400 11 Lambda Orionis cluster
NGC 1981 05 35.2 -04 26 208.1 -19.0 28' 1300 ?
NGC 1976 05 35.3 -05 23 209.0 -19.4 47' 1300 13 Trapezium cluster
NGC 1977 05 35.3 -04 49 208.5 -19.1 20' 1300 ?
Collinder 70 05 35.5 -01 06 205.0 -17.3 140' 1300 10 Orion's Belt cluster
NGC 1980 05 35.5 -05 55 209.5 -19.6 20' 1300 ?
Lund 1158 05 38.8 -02 36 206.8 -17.3 10' 1200 ? Sigma Orionis cluster
NGC 2232 06 28.1 -04 51 214.6 -7.4 45' 1200 53
|
Kolona 1: Standardna kataloška oznaka za jato.
Kolona 2: Rektascenzija i deklinacija za epohu 2000.
Kolona 3: Galaktička longituda (l) i latituda (b).
Kolona 4: Uglovna veličina magline u lučnim minutima.
Kolona 5: Razdaljina do jata.
Kolona 6: Približna starost jata u milionima godina.
Kolona 7: Drugo ime jata.
Literatura: Dias W, Alessi B, Moitinho A, Lépine J, (2002). New catalogue of optically
visible open clusters and candidates. Astron and Astrophys, 389, 871.
Gore - blizak pogled na mali deo Magline Orion (centar je na RA=05h34m10s, Dec=-05°40'). Ova slika zahvata oko 7,5 svetlosnih godina u prečniku. Ceo naš solarni sistem bi mogao da se smesti u produčje oko 20 miliona puta.
Ova karta sjajne magline u sazvežđu Orion pokazuje kako je Maglina Orion (M42) samo mali deo velikog skupa sjajnih maglina. Najvažnije magline su označene. Područje IC 434 iznad Magline Orion je drugo područje formiranja zvezda i sadrži čuvenu tamnu maglinu Konjska glava (Horsehead). M78 je mala maglina ali čuvena po tome što je najsajnija 'refeleksiona maglina' na nebu. Barnardov prsten (Barnard's Loop) je prostrana polukuržna maglina koja skoro da okružuje celo sazvežđe - ta maglina je vrlo beda i može se detektovati na fotografijama duge ekspozicije. Maglina Lambda Orionis na vrhu sazvežđa je bleda maglina u društvu zvezdanog jata. Konacno, Maglina IC 2118 je bleda refleksiona maglina koju verovatno osvetljava zvezda Rigel (Beta Orionis). IC 2118 se ponekad zove 'Maglina Veštičja glava' jer na fotografijama podseća na prifil glave veštice.
|
Rastojanje do Magline Orion se precizno poznato posebno zato što ima mnogo sjajnih jata u tom području. Maglina je oko 1300 svetlosnih godina daleko. To je zato što je sazvežđe Orion bogato maglinama i sjajnim zvezdama koje predstavljaju lokanu granu Galaksije nazvanu Orionova ruka (krak). |
| Desno - karta područja Oriona učinjena pomoću radio teleskopa. Ta mapa (od emisije ugljen monoksida) pokazuje gde su molekularni oblaci u Orionu najgušći, i kako su smešteni duž cele leve strane sazvežđa. Uočljivo je da su područje M42 i područje IC 434 najgušći delovi magline. |
|
 IC 434. Veličina slike: 2.7°x2.1°. DSS image. © CalTech/Palomar |
Levo - područje IC 434 koje okružuje sjajnu zvezdu Zeta Orionis. Maglina IC 434 je crvena emisiona maglina koja se pruža niže od zvezde. Tamna maglina Konjska glava se može videti kako ulazi u maglinu. Levo od Zeta Orionis je NGC 2024, takođe poznata i kao 'Plamena maglina' (Flame Nebula) zbog toga što podseća na plamen sveće. |
| Desno - sjajna refleksiona maglina M78. Tu maglinu je otkrio Pierre Méchain 1780. Plava boja ove magline je tipična za refleksione maglina - gas i prašina u maglini ne emituju nikakvu svetlost, umesto toga one su osvetljenje jedino zvezdama unutar magline. M87 je jedina sjajna maglina na ovoj slici, iznad je NGC 2071, a oblasti desno od M 78 su NGC 2064 i NGC 2067. |  M78. Veličina slike: 0.50°x0.46°. DSS image. © CalTech/Palomar |
