|
|
|
|
ANDROMEDA Andromeda je tipicno jesenje sazvezdje koje se moze posmatrati od sredine leta, kada izlazi posle ponoci, pa sve do pocetka proleca, kada se vidi na zapadu posle zalaska sunca. Ovo cuveno sazvezdje se naslanja na dobro poznatu figuru pegazovog cetvorougla pa ga preko njega mozemo najlakše pronaci na nebu. Osnovnu liniju sazvezdja cine tri sjajne zvezde u nizu koje imaju priblizno podjednak sjaj druge zvezdane velicine. Prva ili najzapadnija je zvezda alfa ovog sazvezda sa imenom Sirah ili Alferac. Ova zvezda je posebno interesantna po tome jer je dele dva sazvezda. Naime pošto je ovo jedna od cetiri zvezde koje formiraju pegazov kvadrat u nekim starijim izvorima se jos srece i kao (delta) Pegaza. Sirah je mlada, plava zvezda oko 160 puta sjajnija od našeg sunca, koja lezi na rastojanju od oko 100 svetlosnih godina. Ovo je veoma bliski dvojni zvezdani sistem sa periodom obrtanja od oko 100 dana
Treca medu glavnim zvezdama u Andromedi je gama ili Almak (Alamak, Alamah ili Almah kako se još srece). Ovo je jasno narandzasta zvezda koja sjaji sa daljine od 260 s.g.. Almak vazi za jednu od najlepših zvezda za posmatranje manjim teleskopom u kome se lako razdvajaju jaca zlatno - zuta i slabija plavo - zelenkasta zvezda. Ono što se u takvom teleskopu nece videti cini ovu zvezdu dodatno atraktivnom. Ona naime predstavlja školski primer takozvane višestruke zvezde na kojoj se mogu uociti svi karakteristicni slucajevi udvojenosti. Sama slabija komponenta je bliska dvojna zvezda sa promenljivim rastojanjem koje maksimalno iznosi pola lucne sekunde i periodom obrtanja oko zajednickog tezišta od 61 godine. Ovako malo rastojanje se moze uociti samo najvecim teleskopima. Sjajnija zvezda je takode udvojena i ulazi u klasu takozvanih spektroskopskih dvojnih. Udvojenost ovakvih zvezda se nemoze uociti opticki vec samo uz pomoc posebnih astro uredaja, spektroskopa koji utvduju mešovitu prirodu svetlosti ovakvih izvora. Ceo ovaj višestruki sistem je udaljen oko 260 godina svetlosti. Zvezda delta u ovom sazvezdju je narandzasti gigant trece zvezdane velicine. Daleko je 160 svetlosnih godina a 100 puta je sjajnija od sunca. Takode je dvojna a pratilac joj je crveni patuljak slabog sjaja oko 12 magnitude. Omikron Andromede je cudno promenljiva zvezda koja najviše zraci u plavom delu vidljivog spektra. Dugogodišnja proucavanja navode na postojanje gasovitog omotaca koji povremeno nestaje.Njene male promene sjaja su takve prirode da se nemogu uklopiti ni u jedan od modela postojecih tipova promenjljivih. Lezi na prilicnom rastojanju od oko 500 svetlosnih godina. Još jedna nepravilno promenljiva zvezda je l ili 16 Andromede. Ovo je slabo promenljiva (4,9m - 5,3m) koja je ujedno i spekroskopski dvojna. Udaljena je 80 svetlosnih godina. Zeta Andromede je narandzasta zvezda cetvrte velicine. Ova spektroskopski dvojna zvezda spada u takozvane elipsoidne promenjljive. Kod ovakvih sistema kao posledica velike medusobne blizine zvezde su poprimile oblik elipsoida. Promene u jacini sjaja su male (0,1m), a obješnjavaju se pokazivanjem razlicitih delova zvezdanih površina tokom perioda njihovog obrtanja od 17,8 dana. Prilicno je izvesno da su komponente veoma blizu tako da se obrcu skoro se dodiruci. U sistemu postoji i treca komponenta slabi crveni patuljak koji je dosta dalje. Zvezda R Andromede spada u klasu dugoperiodicnih promenljivih ili zvezda tipa mira ceti, kako se još nazivaju. Najsjajniji predstavnik ovakvog tipa zvezde u svakom sazvezdju nosi naziv R. Zvezda varira u sjaju od 6m do 15m sa periodom od 409 dana. Na kraju mozemo spomenuti otvoreno zvezdano jato NGC 752 koga cine oko 70 zvezda prividnih velicina od 9 do 12. Ono se prostire po širini na oko 45 lucnih minuta, a cine ga uglavnom zvezde spektralnog tipa F. U dogledu se ovo jato moze uociti mada nije posebno spektakularno. Kao pomoc za nalazenje ovog jata moze nam posluziti lepa dvojna zvezda 56 And koja se lepo vidi u dvogledima 7x zbog velikog uglovnog rastojanja koje iznosi oko 3 uglovne minute. |
Sledeca u ovom nizu, beta Andromede ili Mirah
je crveni zvezdani gigant koji je daleko 75 svetlosnih godina. Ova zvezda je najpoznatija
po tome što se koristi kao orjentir za nalazenje najslavnijeg detalja ovog sazvezda,
nebeskog objekta poznatog kao Andromedina maglina. M 31, kako se još naziva,
predstavlja galaksiju, clana našeg lokalnog jata koja je, prema poslednjim
istrazivanjima, udaljena blizu 3 miliona godina svetlosti. Pošto se pri dobrim
uslovima lako uocava slobodnim okom predstavlja nešto najudaljenije što ljudsko
oko moze opaziti bez upotrebe optickih pomagala. Andromedina galaksija na nebu ima
dimenzije 3 x 1 stepen (za poredenje mesecev precnik iznosi pola stepena) ali se kroz
slabije instrumente vidi samo sjajni centralni deo koji ima 4 puta manje dimenzije.
Dvogledom 50 mm se uocavaju i njeni pratioci dve patuljaste elipticne galaksije M 32 i
M110. Za ovu galaksiju se smatra da je po svojoj strukturi veoma slicna našoj sto
omogucava da se njenim posmatranjem uoce procesi koji bi se mogli odvijati i u našoj
galaksiji. Iako strukturno veoma slicna, Andromedina galaksija svojom dimenzijama od 150
000 do 200 000 svetlosnih godina, u zavisnosti od procena, znatno nadmašuje našu
galaksiju za koju se smatra da se prostire na oko 100 000 s. g.