1  2  3  >

Region koji sadrži sazvežđa Kočijaša, Bika i Perseja je jedno od najbogatijih na nebu. U njemu se nalazi čitav spektar nebeskih objekata od predivnih zvezdanih jata pa do spektakularnih varijabilnih zvezda.

Auriga, mitološka predstava Sazvežđe Aurige je lako prepoznatljivo po obliku koji podseća na pentagon severno od sazvežđa Bika. Ovo sazvežđe Kočijaša i deli jednu zvezdu sa obližnjim sazvežđem Bika (Taurus). Ta zvezda formira vrh Bikovog levog roga kao i desno stopalo Kočijaša. Sazvežđe prikazuje Kočijaša koji drži kozu, Almathea, koja je dojila Zeusa kada ga je njegova majka sklonila od njegovog opasnog oca. Ovo je i razlog zašto je glavna zvezda u sazvežđu nazvana Capella, "koza" na latinskom. Kočijaši u stara vremena su u stvari bili vozači kočija koja su transportovala kako bogove tako i ljude, ali su takođe bili i odgovorni za čuvanje bremenitih životinja koje su ih pratile za vreme njihovih putovanja. Negde se spominje da sazvežđe u stvari predstavlja Erichtoniusa, legendarnog kralja Atine koji je izumeo kočije sa četiri upregnuta konja.

ALPHA AURIGAE ili CAPELLA (R. A. 05 16.9 DEC. 46 00.1)...

... je šesta zvezda po sjajnosti i najsevernija od svih zvezda prve magnitude. Njena magnituda je 0,1 i udaljena je oko 45 svetlosnih godina od nas. Boja Capelle je zlatno-žuta i njen sjaj odgovara sjaju 160 Sunca, odnosno apsolutna magnituda joj je -0,6. Godišnje kretanje iznosi 0,44" sa brzinom od preko 25 km/sek u udaljavanju. Capella bi mogla biti pripadnik Hyade jata u sazvežđu Bika s obzirom da joj je kretanje isto kao i kretanje ovog jata.

Auriga, detalj sa karte - 59 k

U stara vremena Ptolemej i Ričioli su opisali boju ove zvezde kao crvenu. Nije mnogo verovatno da se boja zvezde promenila od tog vremena te je njihov opis zvezde kao crvena pripisan tome što su njihove oči bile veoma osetljive na crvenu boju, pa im se iz tog razloga žute i narandžaste zvezde čine crvenim. Ovaj "fenomen" se i danas nalazi kod mnogih osmatrača.

Capella je binarna zvezda previše bliska za osmatranje teleskopom. Dve zvezde su udaljene oko 100 miliona kilometara i kreću se oko zajedničkog centra gravitacije u retrogradnom kretanju u periodu od 104 dana. Maksimalna udaljenost im je samo 0,05" i orbita im je skoro savrseno kružna.

Capella ima i trećeg pratioca koji se kreće isto kao i primarna zvezda. Uobičajeno je označena kao "Capella H", zbog toga što su slova od B do G data bledim zvezdama u bližoj okolini, a koje inače nemaju nikakvu pravu vezu sa ovim sistemom. H zvezda je bled crveni patuljak 10-te magnitude, i nalazi se na oko 12' od primarne zvezde u pravcu jugoistoka. Udaljenost im je oko 11.000 aj.

Capella H je i sama bliska dvostruka zvezda čiji je razmak 2,7" i ovo je definitivno fizički par sa binarnim kretanjem.

Capella je četvorostruki zvezdani sistem i model sistema bi izgledao otprilike ovako: Capella A bi bila kugla prečnika 33 cm dok bi Capella B bila kugla prečnika 17 cm, a jedna od druge su udaljene 3 metra. Dve komponente u Capella H bile bi prečnika od 2 cm svaka, i udaljene 127 metara jedna od druge, dok bi Capella H sistem bio udaljen čak 35 kilometara od Capella A i B sistema.

BETA AURIGAE ili MENKALINAN (1,9 m) (R. A. 05 59,7 DEC. 44 56,9)...

... od arapskog "al mankib dhi'i'inan" (rame onoga koji drži uzde). Udaljenost ove zvezde je oko 90 sg sa luminoznošću od 110 Sunca, apsolutne magnitude -0,3, i godišnjim kretanjem od 0,05" sa brzinom od 15 km/sek u prilasku.

Beta je kratkrotrajna ekliptična binarna zvezda gde dve zvezde skoro identične veličine i sjaja revolviraju u svojim orbitama u periodu od 3,9 dana. Beta je jedna od prvih spektroskopskih dvostrukih zvezda koja je otkrivena 1890. Varijabilnost zvezde je skoro nemoguće uočiti jer se kreće u rasponu od 1,92 m do 2,01 m i samo najiskusniji osmatrači možda mogu uočiti ovako malu varijaciju. Svaka zvezda u sistemu je otprilike 2,6 prečnika Sunca, a masa im je oko 2,35 odnosno 2,25 mase Sunca, A2 spektra. Razmak među zvezdama je oko 11 miliona kilometara.

Beta ima skoro isti pravac kretanja kao i zvezda Sirius i izgleda da je ona jedan od 70 članova raštrkanog jata u koje još spadaju i Alfa Ophiuchi i Delta Leonis. Pravac kretanja ovog jata je skoro identičan pravcu mnogo poznatijeg Ursa Major jata, ali povezanost između ove dve grupe je jos uvek neizvesna.

Beta Aurigae ima udaljenog optičkog pratioca 10,5 m kojeg je prvi opazio V. Heršel 1783. Bleđi član sistema 14-te magnitude je otkriven 1901. i od tada razmak od 12,6" se nije izmenio. Ova bleda zvezda ima luminoznost 1/630 Sunca i udaljena je od primarne zvezde oko 350 aj.

1  2  3  >

(novembar 2003.)

vrh