< 1  2  3

T AURIGAE Nova Aurigae 1891

Nalazi se oko 2 stepena severoistočno od zvezde Beta Tauri. Novu je otkrio T. D. Anderson u noći 23-eg januara 1892. iz Edinburga u Škotskoj. Ovo je isti astronom amater koji će 19 godina kasnije otkriti i Nova Persei 1901. Prethodne fotografije istog dela neba pokazuju da je ova zvezda bila sjajna, odnosno postala nova nekih 6 nedelja ranije, ali je to očigledno proslo neopaženo. Nova se prvi put uočava na snimcima načinjenim 10-og decembra kada je dostigla magnitudu od 5,4 i porast sjajnosti je morao doći u rasponu od samo 24 časa. Nova je dostigla maksimum 20-og decembra kada je zvezda sijala sjajem 4,4 magnitude. U vreme kada ju je Anderson uočio, njen sjaj je već bio opao na 5,0 m.

Ovo je bila po mnogima prva dobro osmotrena nova u modernim vremnima. Sjaj nove se postepeno smanjivala tokom januara i februara, da bi naglo počela da pada tokom marta i aprila je već bila stigla na 15-u magnitudu. U avgustu, zvezda je ponovo pojačala sjaj, dostižući magnitudu od 9,5 na kojoj je ostala sledeće 3 godine. Skoro 33 godine kasnije, postepeno je spala na 15,5 m i taj sjaj se do danas nije promenio.

RT AURIGAE Sjajna Cefeid varijabilna zvezda. (R. A. 06 29,4 DEC. 30 36)

Lako se nalazi na malo manje od pola zamišljene linije od zvezde Epsilon Geminorum ka Theta Aurigae (R. A. 06 25,4 DEC. 30 32). Period varijabilnosti je 3,7 dana sa vizuelnom amplitudom od jedne magnitude. Porast do maksimuma se dešava u toku dana i po, dok za pad ka minimumu treba oko dva i po dana. Fotografski raspon iznosi od 5,3 m do 6,5 m.

SS AURIGAE Varijabilna (R. A. 06 12,6 DEC. 47 48)

Eksplozivna patuljasta varijabilna zvezda SS Cygni klase koja je otkrivena 1907. Zvezda je locirana oko 3,5 stepena severoistočno od Beta Aurigae. Karakteristična je po svome ravnomernom minimumu uznemirenom kao nova-eksplozijama u intervalima u razmaku od 50 do 100 dana, a ponekad i duže. Prosečan period iznosi oko 55 dana i u tom vremenu svetlost se pojača u proseku za 60 puta. Maksimalni sjaj može dostići u roku od samo 24 časa.

Pri minimumu zvezda je 15-te magtnitude i izvan domašaja manjih amaterskih teleskopa, ali u toku maksimalnosti zvezda može biti locirana samo ako joj je se zna precizna pozicija.

Kao i ostale zvezde ove retke klase i SS Aurigae je ekstremno bliska binarna zvezda čiji je period jedan od najkraćih i iznosi oko 4 sata i 20 minuta. Komponente su male "pod-patuljaste" zvezde. Veruje se da je eksplozivan član sistema plava zvezda klase Be pod-patuljaka.

AE AURIGAE ( R. A. 05 13.0 DEC. 34 17)

Varijabilna O-tipa zvezda obično 6-te magnitude, ali sa neregularnim varijacijama manje amplitude. Udaljena je oko 1.600 sg, luminoznosti od oko 900 Sunca i prosečna apsolutna magnituda bi joj mogla biti oko -2,5.

AE Aurigae obasjava difuznu maglinu IC 405, poznatiju pod imenom "Fleming Star Nebula" (R. A. 05 16,1 DEC. 34 16) koja postaje sve taminija zato što kretanje AE zvezde iznosi oko 50 km/sek, dok se maglina kreće brzinom od oko 20 km/sek. Fotografske studije podupiru teoriju da je zvezda tek nedavno ušla u maglinu. Oko jedan stepen jugozapadno od zvezde je bledi deo magline koji se u nekim katalozima obelezava sa S 126 i gde se vidi ostra linija istočnog kraja magline, paralelna sa kretanjem zvezde. Veruje se da je ova granična linija u stvari ivica zone koja je očišćenja od magline kretanjem same AE zvezde. U teleskopu srednje veličine, samo četvrtina magline će biti uočljiva iako je cela maglina veličine od jednog stepena.

Interesantan detalj vezan za AE Aurigae zvezdu je da se ona kreće iz pravca koji direktno vodi natrag ka Velikoj maglini u Orionu (M42). Sugeriše se mogućnost da je AE Aurigae zvezda koja je "pobegla" iz velike grupe zvezda klase O i B koja se nalazi u Orionu. Godišnje kretanje od 0,03" ukazuje na veliku brzinu zvezde od preko 100 km/sek, što bi sa udaljenošću od 1.600 sg i konstantnom brzinom dovelo do procene da je zvezda napustila grupu Orion pre 2,7 miliona godina.

Pored AE Aurigae i zvezde 53 Arietis i Mu Columbae imaju istu putanju koja vodi iz Oriona pa se ove tri zvezde povremeno nazivaju "Runaway Stars".

Modifikovana verzija ove teorije sugeriše na mogućnost da je AE zvezda nakada bila član bliskog binarnog para sa velikom orbitalnom brzinom i da je u slučaju eksplozije drugog člana, AE dobila potrebno ubrzanje u drugom pravcu od grupe zvezda u Orionu.

ANDREWS STAR (GC 7066) (BD +31 1048) (R. A. 05 37,4 DEC. 31 20)

Moguća "flare" (blještava) zvezda neobične varijabilnosti. Nalazi se oko jedan stepen severno i malo istočnije od zvezde 26 Aurigae, gde se vidi kao zvezda prosečne 6-te magnitude, ali u većini mapa bez oznaka. Zabeležen porast sjajnosti zvezde od tri magnitude je više puta uočen u razmaku od samo dva sata. Zvezda u većini atlasa i mapa nije ubeležena kao standardna varijabilna zvezda. Varijacije u sjajnosti zvezde sugerišu da se radi o "flare" zvezdi, ali za razliku od svih poznatih zvezda ove vrste koje su uglavnom patuljci M-tipa, Andrews zvezda je B7 V tipa. Sugerisano je da mozda ova zvezda B tipa ima pratioca M-tipa, koji je uglavnom izgubljen u sjaju B zvezde, osim za vreme bljeska, koji nadjača sjaj B-tip zvezde.

Za poređenje sa Andrews zvezdom mogu se koristiti obližnje zvezde poznate magnitude kao Chi Aurigae -4,7 m, 26 Aurigae - 5,4m, 136 Tauri - 4,6 m.

M 36 (NGC 1960) R. A.05 36,1 DEC. 34 08

Prvo od tri Mesijeova sjajna zvezdana jata (6 m) u Mlečnom putu koji se proteže kroz ovo sazvežđe, a koje je zapravo otkrio Le Gentil 1749.

Nalazi se na oko 5 stepeni jugozapadno od Theta Aurigae zvezde i 2,3 stepena udaljeno od sledećeg zvezdanog jata M38. Oba jata mogu biti vidljiva u okularu malog uvećanja i širokog vidnog polja. M36 je manje, ali sjajnije od ova dva jata i sadrži oko 60 zvezda od 9-te do 14-te magnitude. Centralno jezgro jata je prečnika oko 10' i uključuje lako vidljivu dvojnu zvezdu Sigma 737 čiji je razmak 10,7". Jato je najimpresivnije sa malim uvećanjem od 20 X do 50 X na telekopu od 6 ili 8 inča.

M36 je jedno od najmlađih jata koje sadrži uglavnom sjajne zvezde B-tipa isto kao i jato Plejae, i bilo bi podjednako impresivno kao Plejade samo da nije deset puta (4.000 sg) udaljenije od njega. Još jedna velika sličnost sa Plejadama je rapidna rotacija. Ni jedan crveni džin nije pronađen u jatu.

M 37 (NGC 2099) R. A. 05 52,4 DEC. 32 33

Predivno jato (5,6 m) za teleskope svih veličina i najlepše od sva tri Mesijeova objekta u sazvežđu Kočijaša, koje je zapravo i otkrio sam Mesije 1764.

U instrumentima aparture manje od 1,5", jato će pre izgledati kao maglina nego kao jato, ali u bilo čemu većem od 2", u jatu će se moći razaznati pojedinačne zvezde i videti ekstremna lepota ovog objekta.

Već i neki od naziva koje je ovo jato dobilo od poznatih astronoma govori dovoljno: "dijamantski sjaj", "ekstremno predivno jato", "fascinrajući objekat", "polje svetlucajuće zlatne prašine", "beskrajno divne tačke jasne svetlosti".....

M37 sadrži oko 150 zvezda do 12,5 magnitude, dok celo jato sadrži verovatno preko 500 zvezda. Populacija zvezda u ovom jatu je izričito različita od M36, uključujući i starije zvezde. Najstarije zvezde u jatu su spektralne klase B9 V, dok većinu jata sačinjavaju zvezde A klase glavnog niza sa apsolutnom magnitudom od -1. Pored ovih zvezda jato sadrži i desetak crvenih džinova od kojih najsjaniji sjaje vizuelnom magnitudom od 9,5, nalazeći se na samom rubu jata kao "rubini koji okružuju dijamante".

Veličina jata je oko 25 sg sa sjajnošću od 2.500 Sunca i udaljenošću od Zemlje od oko 4.500 sg.

M 38 (NGC 1912) R. A. 05 28,7 DEC. 35 50 (6,4 m)

Veliko jato koje se nalazi oko 2,3 stepena severozapadno od od M 36 jata, koje je takođe otkrio Le Gentil 1749.

Zvezde u jatu su veoma razbacane i jato ima totalno nepravilan oblik. Prečnik jata je oko 20' i sadrži preko 100 članova. Najsjajniji i lako uočljiv član jata je žuti džin G0 klase i magnitude od 7,9, aktuelne luminoznosti od oko 900 Sunca. Najstariji članovi su džinovi spektralne klase B5 sa apsolutnom magnitudom od -1,5. Pored njih u jatu se nalaze i zvezde A-tipa glavnog niza kao i nekoliko džinova G-tipa.

Radi poređenja možemo navesti da bi se naše Sunce na ovoj udaljenosti videlo kao zvezda 15,3 magnitude. Veličina jata je slična kao i M37, odnosno oko 25 sg.

NGC 1664 R. A. 04 51,0 DEC. 43 41 (7,6 mag.)

Malo jato bez centralne koncentracije zvezda, precnika 18'.

Manje od 30-tak zvezda je vidljivo sa uvećanjem od oko 100 X.

IC 410 R. A. 05 22,6 DEC. 33 31

Još jedna maglina oko jedan stepen udaljena od IC 405 koja se mnogo bolje vidi uz upotrebu filtera. Maglina okružuje otvoreno zvezdano jato NGC 1893.

STOCK 8 R. A. 05 28.0 DEC. 34 26

Otvoreno zvezdano jato jedan stepen udaljeno od IC 410. Stock 8 se nalazi na samom galaktičkom ekvatoru.

< 1  2  3

(novembar 2003.)

vrh