Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.yu

Orionova maglina

Orion

Cudno je sto astronomi starog i srednjeg veka nisu opazili Orionovu magliu koja se inace vidi i golim okom. Cak ni Galilej nije uocio ovaj jedinstveni oblak  iako je svojim teleskopom pomno osmatrao Oriona. Tek 1618 astronom Cizates sasvim slucajno, trazeci po nebu komete, opazio je mali oblacak koji mu je mozda i zasmetao u prvi mah.

Dobrim teleskopm mogu se videti zvezde u ovom oblaku gasa. To su mlade, tek rodjene zvezde. Mozda, dok gledate oblacic u Orionu prisustvujete radjanju neke nove zvezde.  Jer ova magllina je zvezdano porodiliste. Vecina ovih zvezda nakon nekoliko miliona godina zavrsavaju svoj zivot u grandioznoj eksploziji. Za kosmicke pojmove one zive tek jedan tren.

 

n1976.jpg (41460 bytes)

orimaglcb.jpg (6133 bytes)

Osvetljeni deo maglline je samo jedan deo zvezdane materije koja se nalazi 1500 svetlosnih godina daleko od nas.

Severni deo maglline je izdvojen i to je M43 (NGC 1982), dok veci cini M42 (NGC 1976)

 

 

Jos jedan pogled na maglinu u Orionu. Sastoji se uglavnom od jonizovanog gasa (60% vodonika i 38% helijuma) i od prasine (2%). To je dobar materijal za zvezde. M 42 i M43