Zvezde
|
zvezde Deneb a Cyg, PPM 60323; SAO 49941; HD 197345
Cirkumpolarna zvezda. DENEB je jedna od
najvecih zevzda u nasoj galaksiji. Ime “Deneb” je Arapska rec koja
znaci “rep”. Kao zvezda prve zvezdane velicine i 17. zvezda po
sjaju na celom nebu, Deneb igra ulogu Labudovog repa (sazvezdje
Cygnus) – upecatljivog sazvezdja na letnjem nebu u obliku ptice koja
letu u pravcu juga, odnosno niz Mlecni put. Takodje, najsjajnije
zvezde ovog sazvezdja obrazuju i Severni krst, ali sada se Deneb
nalazi na vrhu. Deneb je, takodje, i zvezda koja obrazuje Letnji
treogao (pored njega tu su jos i Vega i Altair). Letnji
trougao: Deneb, Vega i Altair Povrsinska temperatura ove zvezde iznosi oko 9500 K (isto kao i Vega, dok je Altair nesto hladniji). Mada su Vega i Altair prilicno sjajne zvezde prve zvezdane velicine, takav njihov sjaj je prouzrokovan njihovom blizinom (prosecno oko 25 svetlosnih godina). Sa druge strane Deneb je prilicno udaljen – oko 2500 svetlosnih godina. Na osnovu njegove daljine moze se izracunati da je po apsolutnom sjaju Deneb “samo” 200.000 puta sjajniji od Sunca, i to ga cini najsjajnijom zvezdom njegove vrste (na osnovu temperature) u celoj nasoj galaksiji. Kada bi se kojim slucajem nalazio na daljini gde je Vega, Deneb bi sijao sjajem Meseceve prve cetvrti. Deneb je pravi super-dzin. Njegov precnik je 200 puta veci nego Suncev. Kada bi se on nalazio u na mestu Sunca Zemlja bi se priblizno nasla na njegovoj povrsini. U jezgru ove zvezde je prestala fuzija vodonika u helijum. Sta se sada tacno tamo desava mi ne znamo. Kako je svoj zivotni put Deneb poceo kao zvezda sa 25 solarnih masa sigurno je da ce on morati da eksplodira u narednih milion godina. Sjaj ove zveze je konstantan, ali njen spektar je promenjiv. Ovo je najvelicanstvenija zvezda koju je moguce videti golim okom. Milosevic Milan avgust 2000 |