Zvezde

Promenljive

Najsjajnije

Najblize

Katalozi

Bajerove oznake

Mere

Recnik

zvezde
Eta Carina
h Car, SAO 238429, PPM 339408, HD 93308
[Ne vidi se iz nasih krajeva]

MOGUCA "HIPERNOVA" BI MOGLA UGROZITI ZEMLJU

U gradaciji "nova", "supernova" i "hipernova", ova poslednja podrazumeva eksploziju posebnog tipa zvezde, gradioznih, orijaskih razmera, ciji uticaj  bi se mogao prosiriti na relativno veliki prostor u galaktickom smislu. Pored svega nekoliko desetina takvih poznatih zvezda, na nasu zalost, jedna takva potencijalna "hipernova" nalazi se u nasoj relativnoj blizini, zvezda poznata kao Eta Karine, sto je cini najopasnijom zvezdom na nebu (ne vidi se iz nasih krajeva). Ova zvezda nalikuje obliznjem vulkanu neposredno pred erupciju, ali za koji se ne zna kada ce sedesiti.

U poslednjih nekolko meseci, ova zvezda je pokazala znake nove aktivnosti i naterala astronome da svoju paznju prikuju za iscekivanje njene nove aktivnosti. Za astronome, dve stvari u vezi sa ovom zvezdom su odmah jasne: njen orijaski, nezamislivo intenzivni sjaj (4 miliona puta sjajnija je od Sunca). Uz to, ona je krajnje nestabilna, sklona ogromnim bljeskovima, vrtoglavim provalama i promenama sjaja, koje daju utisak da se sa njom desava nesto sto bi se granicilo sa njenim samounistenjem, sto bi se njoj  moglo i desiti. 

Eksplozija Eta Karine - Umetnicka vizija  D. Miladinovica  [veca slika: 40 kb]

Prvi put, na ovu zvezdu je obracena paznja 1677. kada je bila katalogizirana i kada je bila jedva vidljiva golim okom (za posmatrace dosta juznije od nas). Medjutim, 1730. godine posmatraci su primetili uocljivi porast njenog sjaja, kada je po svojoj magnitudi postala jedna od najupadljivijih zvezda svoga sazvezdja. Od 1782. godine njen sjaj polako slabi, do nivoa njene prethodne neupadljivosti, medjutim pocev od 1820. njen sjaj ponovo pocinje da raste, tako da je do 1827. njen sjaj udesetostrucen, a 1843. je dostigla toliki sjaj da je postala druga najsjajnija zvezda na zemaljskom nebu  posle Sirijusa, ali treba imati u vidu da je Sirius 1000 puta blizi Zemlji. U to vreme nije se znao razlog njenom neobicnom ponasanju, a do razjasnjenja ove tajne je doslo 1994. godine, zahvaljujuci Habl teleskopu. Na osnovu snimaka ovog mocnog teleskopa, pojasnjeno je sta se dogodilo 150 godina ranije. Ova zvezda je izbacila dva, enormno velika "mehura" vrelog, blistavog gasa. Jos i danas je moguce primetiti "bekstvo" ove materije, brzinom od 2,4 miliona km na sat. Ono sto je naucnicima u sadasnjem momentu dovoljno poznato, je da ovakve zvezde umiru mlade. 

Zahvaljujuci srecnoj okolnosti da je ova zvezda od nas dovoljno udaljena, (7500 svetlosnih godina) prema dosadasnjim naucnim saznanjima, eventualna eksplozija ove "hipernove" mogla bi ostetiti vestacke satelite, i ugroziti eventualnu njihovu ljudsku posadu, dok bi zivot na Zemlji bio zasticen od ubitacnog gama zracenja, zahvaljujuci atmosferskom stitu, mada ima misljenja da bi ovakav kataklizmicki dogadjaj u nasem "susedstvu" mogao naskoditi Zemljinom ozonskom omotacu.

Ono sto je u celoj prici oko Eta-Karine vest za AM, je to da je u poslednjih 18 meseci primecen porast njenog sjaja, koji je vise nego udvostrucen u tom periodu, iako se u naucnim krugovima do tada smatralo da je ova zvezda usla u mirniju fazu svoga zivota.

Takodje je interesantno da se u stvari ova zvezda i ne vidi sa Zemlje, jer je zaklonjena bljestavim velom usijanog gasa, koji od nas skriva njeno jezgro.

Miladinovic Dragan
april 2000

vrh strane