Zvezde

Promenljive

Najsjajnije

Najblize

Katalozi

Bajerove oznake

Mere

Recnik

Sirius cete lako pronaci ako krenete u smeru Orionovog pojasa ka horizontu

Sirius je najsjajnija zvezda na nocnom nebu. Njena prividna velicina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veca od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grcke reci u znacenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Suncevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).

          Posto je dosta blizu moguce je u kracim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni precnik Meseca.

          Kroz nekoliko milijardi godina Sirius ce postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je zivot nekih zvezda.

Sirius B  Fridrih Besel je posmatrajuci kretanje Siriusa 1843. i 1844. primetio male nepravilnosti u njegovoj putanji sto je navodilo na zakljucak o postojanju bliskog, ali nevidljivog pratioca koji svojom gravitacijom kvari ovu putanju.

          Osamnaest godina kasnije, 1862. Alvin Klark, americki astronom i konstruktor teleskopa, zaista je otkrio u blizini Siriusa zvezdu velicine 8,65m. Kasnije je utvdjeno je da se ova zvezda krece po izduzenoj elipticnoj putanji oko Siriusa i to  na ugaonom rastojanju od 3'' do 11,5'' u periodu od 49,98 godina. Zadnje maksimalno rastojanje bilo je 1975. a sledece ce biti 2025. godine. Priroda ove zvezde spektralinm putem je utvdjena 1925.

           Kad se govorio o zvezdanom sistemu Siriusa onda se on naziva Sirius A, a njegov pratilac Sirius B. Sirius B je tezak za osmatranje zbog zaslepljujuceg sjaja Siriusa A. Ipak, pomocu dobrog teleskopa i sa

specijalnom blendom, moguce ga je snimiti.

           Masa Siriusa B je nezanatno manja od mase Sunca, a sjaj 500 puta manji od sjaja Sunca (od Siriusa A 10 hiljada puta manji). Sperktralnom analizom utvrdjeno je da povrsinska temperatura ove zvezde iznosi od 8000 do 10000?K, i da ona spada u spektralni tip A. Medjutim apsolutni sjaj Siriusa B je prilicno mali jer je i precnik ove zvezde mali: skoro 50 puta manji od precnika Sunca i iznosi oko 32000 km (Zemlja: 12 756 km). Tako velika masa u malom precniku rezultira ogromnom gustinom. Gustina Siriusa B je vise od 100 hiljada puta veca od gustine vode. Supena kasika toliko zgusnute materije na Zemlji bi tezila 2,5 tone!

            Iz svega ovog se moze zakljuciti da je Sirius B beli patuljak [recnik]. Za astrofiziku ova zvezda je od velikog znacaja jer je to zapravo prvi beli patuljak koji je ikad otkriven.

            Sirius B je sada na izdisaju, nalazi se na kraju svog zvezdanog zivota jer je potrosio svoje nuklearno gorivo te su u njemu prestale nuklearne reakcije koje pretvaraju vodonik u helijum. Ova zvezda jos uvek svetli samo zato sto je jos topla.

Neobicna prica Dogona            U Maliu, drzavi na zapadu Afrike, zivi mali narod Dogona. Dogona danas ima manje od 500 hiljada. Zive u stenovitim brdima i na obroncima planina. Bave se ugalvnom zemljoradnjom i lovom.            To je vrlo stari narod. Dogoni su poznati jos od antickih vremena kao dobri poznavaoci Suncevog sistema i po nekim  pretpostavkama njihova astronomija je stotinama godina starija od stere egipatske. Medjutim glavni verski ritual Dogona je vezan za zvezdu Sirius. Vrhunac religiozne ceremonije desava se svakih 60 godina, u vreme kada se na njihovom nebu pojavi Svirius izmedju dva planinska vrha. Tada se mladici povlace u izolaciju i razgovaraju posebnim, tajnim jezikom. Dogoni veruju da su pre 3000 godina njihov narod posetila amfibijska bica sa Siriusa.             Svoja ucenja o astronomiji i Siriusu poverili su francuskim antropolozima koji su ih posetili 1930. Izmedju ostalog ispricali su im da u blizini Siriusa postoji jenda neobicna zvezda. Zvezda ogromne gustine i velike mase.             Danas znamo da oko Siriusa kruzi zvezda velike gustine i mase - to je Sirius B. Ali, kako su Dogoni od davnina mogli da znaju za nesto sto je tek moderna astronomija otkrila? To niko ne zna.

vrh strane