Zvezde

Promenljive

Najsjajnije

Najblize

Katalozi

Bajerove oznake

Mere

Recnik

zvezde
Mira (Cudesna)
o Cet, HD 14386, SAO 129825

Aleksandar Ilicic

Mira, detalj sa veceg crteza [7Kb]

Mira ili Omikron Kita je jedna do najpoznatijih promenljivih zvezda cija pisana istorija posmatranja traje vec duze od cetiri veka.

Prvo pominjanje ove zvezde vezuje se za nemackog svestenika i astronoma D. Fabricijusa koji je avgusta 1596. godine u sazvezdju Kita primetio zvezdu trece velicine koju do tada nije zapazio a nedostajala je i na zvezdanim kartama. U danima koji slede on nastavlja da posmatra ovu zvezdu i uocava njeno slabljenje sjaja do oktobra kada je sasvim nestala sa neba. Sedam godina kasnije Nemacki astronom Bajer u svom zivotnom delu, zvezdanom atlasu Uranometrija ucrtava u vratu Kita zvezdu cetvrte velicine obelezavajuci je sa o Ceti (Omikron Ceti). Sledece u nizu imena koja se vezuju za Miru je ime Holandskog astronoma Facilida. Decembra 1638. on prilikom posmatranja pomracenja Meseca uocava neobicnu zvezdu u Kitu. Prateci je zatim i on belezi njeno slabljenje sjaja sve dok nije sasvim iscezla. Facilid pravilno zakljucuje da je to u stvari Fabricijusova zvezda i ujedno zvezda koju je kasnije ucrtao Bajer. Time on prvi jasno ukazuje na njenu periodicnu promenu sjaja. Ovoj interesantnoj zvezdi Poljski astronom, mehanicar i opticar Jan Hevelijus daje naziv Mira sto na latinskom znaci cudesna. Svoja posmatranja ove zvezde on objavljuje 1662. u delu Historiola Mirae Stellae … Nesto zatim 1667. godine i Francuski astronom Bulialdus objavljuje svoja posmatranja Mire. Na osnovu Fabricijusovih, Hevelijusovih i licnih posmatranja utvrdjuje da je period promene sjaja 333 dana uz napomenu da su moguca otstupanja kako u periodu tako i u sjaju. Upravo je ova cinjenica uzrok njene posebne popularnosti medju posmatracima jer se unapred ne moze precizno odrediti tacan trenutak maksimuma kao ni velicina kojom ce zasjati u maksimumu.

Mira je inace najsjajnija dugoperiodicna promenljiva pulsirajuceg tipa po kojoj danas nosi ime cela klasa ovakvih promenljivih. Ove zvezde su crveni giganti sa periodama promene sjaja od 80 do 1000 dana. Ovakve promene sjaja objasnjavaju se periodicnim pulsiranjem spoljnih slojeva njihovih veoma proredjenih zvezdanih atmosfera.

Fotos nacinjen 16. XI 98. 23:50 iz Novog Sada za vreme pracenja meteorskog pljuska Leonida. Objektiv 50 mm f/3.7, eksp. 90 s, film Kodak Gold 400. Snimak i el. obrada A.I

Mira menja svoj sjaj od blizu 10. magnitude u minimumu do trece ili povremeno i druge magnitude u maksimumu sjaja. Daleko je 140 svetlosnih godina a u precniku je 400 puta veca od Sunca. Mira je karakteristicna i po svojoj boji koja intenzivno vuce na crveno a sto je posledica njene spektralne klase (M). Izrazene su i promene u spekt. tipu (M5 – M9) a specificnost spektra su apsorpcione linije titanovog oksida i sjajne emisione linije vodonika.

Interesantno je i da ona sama cini blizak dvojni sistem gde je slabija komponenta plava zvezda VZ Ceti koja takodje menja intenzitet sjaja izmedju 9,5 i 12 mag. Njihovo prividno rastojanje iznosi ispod jedne lucne sekunde a period orbtanja oko zajednickog tezista je oko 400. godina.

Inace nasa posmatranja ove godine su otkrila da se Mira "pojavila" 25. oktobra kada je bila ispod 8. magnitude, 8. novembra je procenjena na 6,5 , a 16. novembra se mogla videti za vreme posmatranja meteorskog roja Leonida kada je bila blizu 5 m. Verovatno ce vec pocetkom decembra biti dovoljno sjajna da ce te je uz pomoc nase karte veoma lako pronaci. Njen maksimum za ovaj ciklus se ocekuje u poslednjem mesecu ove ili prvom mesecu naredne godine. Da bi mogli da pravilno procenite njen sjaj treba znati i magnitude najpogodnijih poredbenih zvezda : a Cet 2,5 ; g Cet 3,6 ; d Cet 4,1 ; a Psc 3,8 ; a Ari 2,0.

[novembar1998./ septembar 2000.]

vrh strane