|
Promenljive zvezde su one koje, vise ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena. Prvi su ih uocili arapski astronomi u ranom srednjem veku. Naime, primetili su da jedna sjajna zvezda u sazvezdju Persej menja svoj sjaj periodicno u razmaku od oko tri dana, pa su je nazvali Algol (vrazja zvezda). 1596. godine saradnik poznatog astronoma posmatraca Tiho Brahea, Fabricius, otkrio je promenljivu zvezdu u sazvezdju Kita i nazvao je Mira (cudesna zvezda) zbog njene neobicne osobine da se ponekad ne vidi na nebu. Kasnje, kada je teleskop usao u upotrebu, utvrdjeno je da ova zvezda zapravo menja sjaj i golim okom se moze videti samo kada je u maksimumu svog sjaja dok se u minimumu moze vidi samo teleskopom. Kako je vrme prolazilo otkrivano je sve vise promenljivih zvezda, neke golim okom, a mnogo vise teleskopima, odredjivane su zatim njihove krive sjaja i periodi tako da se mogla izvesti podela promenljvih zvezda u nekoliko klasa. Danas je poznato vise desetina hiljada ovih zvezda, a stalno se otkrivaju nove. Dele se na nekoliko osnvnih tipova:
Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada za astronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu da prate sve promenljive zbog njihovog ogromnog broja, tako da amateri tu mogu da daju znacajan doprinos astronomiji. Uslov je da se posmatranja vrse sistematski i da budu dobro organizovana i dugotrana vise meseci pa i godina. Osnovni zadatak je da se izvede kriva promene sjaja zvezde u funkciji vremena, sto se dobija cestim posmatranjima i odredjivanjem sjaja promenljive zvezde kako golim okom tako i instrumentom fotoelektricnim fotometrom. Posto pocetnici (astronomi amateri) najcesce ne raspolazu fotometrima i velikim teleskopima, njima se preporucuje posmatranje prostim okom. Promenljivih zvezda koje su dovoljno sjajne za to ima oko dvadesetak, a neke koje se preporucuju za pocetnike date su u tabelli.
[1998] |