Za Aleksandrijsku kulu svetilju, sedmo čudo Staroga sveta, zapisi kažu da je bacala svetlost na 60 km i da je u svoje vreme bila najjači svetslosni izvor koji je čovek napravio. Tako je bilo na Zemlji. Ali kako je tada bilo i kako je sada u Svemiru?

Prof. dr Vladimir Ajdačić ajdacic@astronomija.co.yu

Bez premca, najjače svemirske "kule svetilje" predstavljaju relativno mala nebeska tela koja nose neobično ime - kvazari.

Bez premca, najjače svemirske "kule svetilje" predstavljaju relativno mala nebeska tela koja nose neobično ime - kvazari. Budući da svojim tačkastim oblikom podsećaju na zvezde, oni su dobili pomenuto ime kao "kvazi-stelarni radio izvori".

Mi sada znamo da kvazari nisu zvezde, ali još ne znamo kakve "vatre" u njima plamte da se oni mogu videti s kraja na kraj sveta. Iako je od otkrića prvog kvazara (3C  273) prošlo 40 godina, oni i dalje spadaju u najtajanstvenija nebeska tela. Na njih se s pravom može primeniti misao velikog nemačkog pesnika Šilera: "Samo obilje vodi jasnoći, a u ponoru prebiva istina."

Taj kosmički ponor je praktično beskrajan i u njemu se kriju desetine hiljada milijardi kvazara. U potrazi za njima koriste se najsavršeniji astronomski instrumenti. Pomoću njih naučnici pretražuju nebo u širokom opsegu energija, od radio talasa do kosmičkih zraka. Kao da se radi o olimpijskom  takmičenju, svi se trude da otkriju najdalji, najsnažniji, najneobičniji ... jednostavno:  naj-naj kvazar. U toj svetskoj trci, Stanislav Đorgovski, bivši  beogradski srednjoškolac, koji je otišao u Ameriku i tamo doktorirao, jedno vreme je sa svojim profesorom vodio u pronalaženju najudaljenijih kvazara.

Tokom proteklih 40 godina lova na kvazare, otkriveno je mnogo krajnje neverovatnih činjenica. Neke od njih su tako zagonetne, a često i kontradiktorne, da zbunjujuju i najumnije poznavaoce ove oblasti, jer dovode u sumnju temelje moderne fizike - Specijalnu i Opštu teoriju relativnosti - na kojima počivaju astrofizika i kosmologija.

Evo nekoliko interesantnih podataka i mišljenja o kvazarima. Jedan od  najsvetlijih objekata Svemira, kvazar S5001+81, zrači snagom od 3x10E41  vata. Njegov sjaj jednak je sjaju miliona milijardi zvezda kao što je Sunce, ili 10.000 galaksija tipa  Mlečnog puta! Naučnici veruju da je motorna snaga ovog kvazara supermasivna crna rupa koja u jednoj sekundi guta čitave svetove. Na drugoj strani, u pravcu sazvežđa Sagitarijus, na samo 16.000 svetlosnih godina od nas, nalazi se mikrokvazar čija je masa manja od desetostruke mase Sunca!

Prvootkriveni kvazar 3C 273 sastoji se iz dva bliska tela , dve supersnažne kosmičke "radio-stanice" spojene svetlosnim "mostom". Neki naučnici smatraju da je on postao kidanjem kosmičke strune! Drugi, pak, sumnjaju u kosmološku osnovu crvenog pomaka spektralnih linija, na osnovu kojeg se određuje udaljenost kvazara od posmatrača, i njega pripisuju  samim kvazarima! Postoji i više paradoksa, kao i verovanja u postojanje luminarnih pojava - emisija zračenja nadsvetslosnih brzina. Na teškoće se nailazi i pri objašnjavanju nastanka nekih vrsta kvazara, na primer, "kvazara blizanaca" Q 2345+007A,B koji su verovatno nastali sudarom dveju galaksija i sada igraju "kosmički tango".

Više svetlosti u složenu priču o kvazarima počeo je da unosi Sloanov digitalni pretraživač neba (SDSS). On je nedavno otkrio tri najudaljenija kvazara, koji su nastali u vreme kada je  Svemir bio star samo 800 miliona godina, tj. unazad nekih 12,9 milijardi godina. "Šampion" među 7 najudaljenijih kvazara koje je pronašao SDSS ima crveni pomak Z=6,4!

Da bi ove rezultate proverili, istraživači koji koriste SDSS i  njihovi saradnici (ukupno 30 ljudi iz 13 institucija!) koriristili su još 10 m teleskop Kik opservatorije na Havajima, 9,2 m Hobi-Eberli teleskop u zapadnom Teksasu i 3,5 m teleskop Celar Alto opservatorije u južnoj [paniji. Oni su definitivno  zaključili da crveni pomaci otkrivenih kvazara koji se nalaze na "kraju sveta" iznose: 6,4; 6,2 i 6,1.

Međutim, ovim posao nije završen. Sigurni smo da će tim naučnika koji je osvojio zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju u "kosmičkom skoku u dalj" pokušati da pomeri granicu rekorda bliže trenutku nastanka Svemira, kao i da će posvetiti  pažnju i bližim kvazarima, kako bi otklonili neke od velova pod kojima se kriju tajne dalekih kosmičkih kula svetilja.  

(mart 2003.)

vrh