| 1 | 2 |

Pratioci

Još jedna zanimljivost je vezana za ove intrigantne umiruće gigante. Po najnovijim podacima koje je prikupio Hablov svemirski teleskop (HST), velika većina njih ima pridruženu po jednu ili više manjih zvezda. Zahvaljujući velikoj rezoluciji kamera na Hablu, dr Valas i njen tim su od ukupno 61 WR zvezda u našoj galaksiji identifikovali 23 za koje se veruje da poseduju potencijalnog pridruženog kompanjona.

Postojanje pratioca je veoma značajna činjenica u razumevanju evolucije ovih zvezda. Jedna od mogućih posledica je i tzv. transfer mase. Ako se te zvezde na svojim orbitama nađu u blizini, gravitacione sile mogu da izazovu prelaz materije sa jedne zvezde na drugu, enormno joj povećavajući masu. Obzirom da masivnije zvezde brže sagorevaju svoje gorivo od onih manje masivnih, takav prelaz materije može značajno da promeni njenu životnu sudbinu. Ostali uticaji uključuju promenu orbita, rotacionog perioda, gravitacije i sudara zvezdanih vetrova. "Astronomi izučavaju evoluciju WR zvezda kao da su one zasebni objekti, ali sada se zna da većina ima društvo", kaže Valasova. "To je isto kao da mislite da će vam bračni život biti isti kao i kada ste bili neženja. Pridružena zvezda na mnogo načina menja životne tokove takvih zvezda." Pre nego što je utvrđeno da ono što vidimo kao jednu veliku zvezdu može da bude zapravo dve ili više zvezda, verovalo se da takve zvezde imaju mase 100 i više puta veću od mase Sunca ali se to danas mora revidirati. "To će zapravo pomoći da se razreši jedna misterija, jer astronomi veruju da postoji granica koliko zvezde mogu da budu velike", kaže Valasova.

Na sledećim slikama...

... je Wolf–Rayetova zvezda nazvana WR104. Udaljena je oko 5.800 sv. godina u pravcu sazvežđa Sagittarius. Na ovoj slici se vidi uvećana zvezda (sjajni deo u sredini), a fotos je načinila Anglo–Australijska opservatorija (AAO) sa UK Schmidtovim teleskopom.

Ova slika je načinjena Wide-Field Planetary Camerom 2, instrumentom koji se nalazi na Hablovom svemirskom teleskopu. Na slici koju je dobio AAO, WR104 se vidi kao jedna zvezda ali se na ovoj slici vidi kao dve svetle tačke.

Po predviđanjima dr Petera Tuthilla sa Keck teleskopa na Havajima, ovaj sistem možda sadrži tri zvezde. Treći član se ne vidi jer se nalazi u maglini koja okružuje glavnu zvezdu, u zoni gde se snažni zvezdani vetrovi obližnjih zvezda sudaraju.

Takođe, dosadašnje uobičajne tehnike za procenu udaljenosti tih zvezda sada su dovedene u pitanje. Da bi se odredila udaljenost određene zvezde, potrebno je analizom njene svetlosti dobiti njen spektralni tip, jedinstvenu karakteristiku jedne zvezde, slično kao što su to otisci prstiju kod ljudi. Za dobijeni spektralni tip odredi se prosečna apsolutna osvetljenost (koliko bi bila sjajna kada bi se nalazila na udaljenosti od 32,6 sv. godina od nas). Merenjem njenog prividnog sjaja (koliko je sjajna ali na nepoznatoj nam udaljenosti), možemo da odredimo odnos prividne i apsolutne sjajnosti i odatle da odredimo stvarnu udaljenost. Ako u stvarnosti imamo dve (ili više) zvezda koje nismo u stanju da vidimo, WR zvezde nam izgledaju sjajnije nego što zapravo jesu, što utiče i na našu procenu njihove udaljenosti.

 Prethodna | 1 | 2 |

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"   Popust za čitaoce AM

(decembar 2004.)

vrh