nastavak
1  2

Da nekim čudom raspolažemo vremenskom mašinom i da njom ''vratimo'' Edvina Habla u sadašnjost, on bi bio presrećan saznavši za postignuća optičkog kosmičkog teleskopa. I to naročito zbog toga što je ''Habl'' učinio čudesna otkrića u vezi sa maglinama i galaksijama, kojima se slavni astronom najviše bavio. Evo nekih od tih velikih postignuća, kojima se NASA i njeni saradnici sada diče.

Habl je snimio većinu od najatraktivnijih astronomskih fotografija

NASA je juna 1994. izložila u javnost ''Hablove'' slike koje potvrđuju rađanje planeta oko novostvorenih zvezda u Orionovoj maglini. Novembra 1995. slede slike nastanka zvezda u maglini Orla. Januara 1996. prikazuju se dostignuća ''Habla'' u ''dalekoj oblasti'', slike kosmičkih objekata kako su oni izgledali pre 10 milijardi godina! Otkriveno je najmanje 1.500 galaksija na različitim stupnjevima razvoja.

Pre godinu dana u toku jedne sedmice ''Hubl'' je posmatrao oko 1.000 zvezda u tzv. izbočini naše galaksije. Pri tom je pronašao skoro 100 ozbiljnih kandidata za planete koje kruže oko tih zvezda. U toku samo te jedne nedelje broj kandidata za ekstrasolarne planete sa 130 skočio je na 230! Ovim je osnaženo uverenje da skoro svaka zvezda u našoj galaksiji, a možda i u čitavom Svemiru, koja je nalik Suncu može da ima bar jednu planetu-pratilju. Tako se i u toj oblasti astronomije ''Habl'' pokazao nedostižnim.

Spiralna Galaksija NGC 1300, Veća fotografija 45 Kb

Fantastičan je registar problema i kosmičkih objekata kojima se ''Habl'' bavi. To su: Kosmologija (daleke galaksije, međugalaktički gas, Svemir – starost i veličina). Egzotični objekti (crne rupe, tamna materija, izboji gama-zračenja, gravitaciona sočiva). Galaksije (grozdovi, patuljci, eliptične, interaktivne, nepravilne, Magelanov oblak, kvazari i aktivna jezgra, spiralne). Magline (tamne, emisione, planetarne, refleksivne, ostaci supernova). Zvezde (binarne zvezde, mrki patuljci, sazvežđa, masivne zvezde, neutronske zvezde, noove, protozvezdani mlazevi, protoplanetarni diskovi, pulsari, zvezdana polja, zvezde sa planetama, supernove, promenljive zvezde, beli patuljci). Zvezdani grozdovi (globularni i otvoreni). Sunčev sistem (sve planete osim Merkura i Zemlje, planetarni sateliti i prstenovi, klima i atmosfere / manja tela: asteroidi, komete i objekti iz Kjuperovog pojasa). Pretrage (srednje daleke oblasti, Hablove daleke oblasti, Hablove ultradaleke oblasti).

Do sada je ''Habl'' napravio preko 14.000 jedinstvenih slika kosmičkih objekata. Ljubitelji astronomije, naročito oni koje interesuju ''žestoka zbivanja'' u kosmosu, mogu preko pretraživača Google sa Interneta da skinu 909 slika sa odgovarajućim tekstovima iz gore navedenih oblasti. Dovoljno je da tačno ukucaju sledeće: HubbleSite News Releases Categor y. Kada im se otvori ponuda sajtova treba da aktiviraju onaj prvi (sa temom o Suncu). Kada se on otvori, na njegovoj naslovnoj levoj stranici naći će široki izbor. Treba izabrati: Image by Category. I tada će dobiti listu objekata za koje postoje slike koje je snimio '' Habl '' . Tada mogu da se prepuste uživanju i učenju, listajući stranice ''Hablove knjige kosmičkih poslastica''.

Izvanredne rezultate ''Hubl'' postiže i u saradnji sa drugim astronomskim instrumentima, posebno sa onima koji, kao i on, pripadaju Nasinoj porodici velikih opservatorija u kosmosu. To su: Čandra opservatorija za X-zračenje, Komptonova opservatorija za gama-zračenje i Špicerov teleskop za infracrveno-zračenje. Za navođenje ''Habla'' na izabrana tela u kosmosu koriste se i nalazi velikih zemaljskih radioteleskopa i njihovih interferencionih sistema. Tako ''astronomsko bratstvo'' vrlo složno radi!

Sećajući se sedam čuda Staroga veka, mislim da neću pogrešiti ako Hablov kosmički teleskop proglasim za jedno od sedam čuda prošlog, dvadesetog stoleća. On nije postojan kao piramide, ''trošan'' je i uskoro će biti zamenjen novim kosmičkim teleskopom, ali će rezultati do kojih je on došao biti zlatnim slovima zapisani u knjizi čovekovih saznanja o kosmosu.

ANTRFILE 1

''HABL'' – TELESKOP I LETILICA

Ukupna masa ''Habla'' je 11.110 kg. Dužine je 15,9 m, a prečnika 4,2 m. Ima dva solarna panela, svaki po 7,1x2,6 m. Oni napajaju 6 nikl-vodoničnih baterija, koje obezbeđuju rad sistema tokom 25-min. nalaženja ''Habla'' u Zemljinoj senci. ''Habl'' orbitira po približno kružnoj orbiti na oko 600 km od površine Zemlje. Period orbitiranja iznosi između 96 i 97 min. Srce ''Habla'' predstavljaju njegovo veliko ogledalo (prečnika 2,4 m) i pet naučnih instrumenata koji pokrivaju ceo optički spektar od infracrvenog, preko vidljivog do ultraljubičastog zračenja. Gde god je bilo moguće u ''Hablu'' su korišćeni modularni elementi, kako bi se oni u kosmosu mogli lako zamenjivati.

ANTRFILE 2

ODLAZAK '' HABLA '' U PENZIJU

Su dbina '' Habla '' postaje neizvesna. Da li će se zadržati u pogonu, servisirati kao ranije od strane ljudi, pomoću specijalnih robota iznetih u kosmos (!), ili prepustiti zloćudnoj sudbini ''zaboravljenih'' letilica. Za ovakav neočekivani obrt najviše je kriva eksplozija šatla ''Kolumbija'' iz februara 2003. godine. Tako više nema ko da opslužuje ''Habl''. Od lansiranja u kosmos do kraja marta 2002. god. na njemu su u četiri maha izvođene neophodne popravke, zamene dotrajalih komponenata i postavljanje novih, savršenijih uređaja (optičkih kamera, spektrografa, kompjutera, sistema za duboko hlađenje, žirokompasa, solarnih panela itd). Posle 2010. god. može se očekivati da će od ''Habla'' ''štafetu'' preuzeti savršeniji Džems Vebov kosmički teleskop. Površina njegovog ogledala biće 7,34 puta veća od ''Hablovog'', a teleskop će se nalaziti u Lisažovoj L2 orbiti na 1,5 miliona kilometara od Zemlje!

Prethodna | 1 | 2 |

(11.03.2005)

vrh