Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Sateliti
 

Sadržaj AM
 

 
NSPoint

 
kosmonautika
Da li će sledeća velika stvar biti dovoljno velika?
 
nastavak
1  2  3  4

Političke igre

Garth Illingworth sa Univerziteta Kalifornija, u Santa Kruzu, koji je predsedavao panelu 1990. godine, naglašava da je neprirodno niska procena troškova za projekat iz devedesetih proistekla usled "manjka realnosti" koja je u vezi sa filozofijom "brže, bolje, jeftinije" Daniela S. Goldina, tadašnjeg direktora NASA. Goldin se usredsredio na ubrzani razvoj svemirskih letilica i uvođenje inovacija, prihvatajući umereni rast rizika od mogućih kvarova. Neki projekti nastali pod tim geslom, posebno dve Marsove misije izgubljene nakon brzog uspeha, dovele su do pada rejtinga i lošeg ugleda agencije. "Tokom te decenije svaka diskusija je imala strašnu, političku pozadinu," priseća se Illingworth.

Dr Reinhard Genzel sa nemačkog "Max Planck Institut für Extraterrestrische Physik" iz Gerchinga, kaže da je u to vreme svima bilo jasno da je procena od $500 miliona za Vebov teleskop bila čista "politička cena". Priseća se da je takva klima bila i kada je Evropska svemirska agencija tokom devedesetih objavila da će mnogo manja Herschelova infracrvena opservatorija koštati oko $1 milijardu. "Mnoge kolege su nam govorile, 'Vi momci mora da ste ludi. Zar ne možete to da završite za manje para?' Naravno da to sada uznemiruje NASA–u".

Danas Illingworth napada "izuzetno loše, veštački procenjene troškove" Goldinove vladavine. Ali Desetogodišnji prikaz iz 2000. godine je izgleda bio srećan da takve procene prihvati. U svetu visoke nauke često se koristi taktika prikazivanja niskih troškova – na početku se cifre prikazuju manjim nego što će to biti realno, sa razumljivom nadom da će vremenom prava vrednost biti dostignuta natezanjima oko inflacije i preovlađujućih interesa i nemogućnostima da se čitava stvar odjednom zaustavi. Takav način poslovanja i planiranja niko zvanično ne želi da brani i zastupa, ali se na primerima kao što je Hablov pokazalo da tako nešto ipak može da funkcioniše.

Smirivanje

Craig Wheeler, astrofizičar sa Teksaškog univerziteta i predsednik Američkog astronomskog društva, priseća se iskustava sa Hablom: "Sećam se da smo prilikom gradnje Hablovog svemirskog teleskopa, koji je bio spektakularno uspešan, imali osećaj kao da smo sve bacili na jednu kartu. Za to vreme su mnogi manji, brži planovi, bazirani na brojnim univerzitetskim projektima, bili stopirani. Čini mi se da ponovo imamo tako nešto." Wheeler se slaže da uznemirenost oko Vebovog teleskopa košta, ali misli da se još uvek nije stiglo "do tačke kada svi treba da kažu 'dosta'". Upozorava takođe i na štetnost ponovnog analiziranja Desetogodišnjeg predloga samo na osnovu sadašnje krize: "Menjanje prioriteta bi predstavljalo ogroman rizik."

Kulkarni je pesimističniji. On smatra da će NASA–ino "lasersko fokusiranje" na Vebov teleskop saseći misije koje bi recimo lovile vansolarne planete, sonde za istraživanje tamne materije, istraživanja gravitacionih talasa i mnogih drugih projekata koji su danas sve popularniji u javnosti i među mladim naučnicima.

Njegovu zabrinutost deli i Charles Beichman iz Jet Propulsion Laboratory iz Pasadene, glavni mozak već pominjane otkazane misije "Terrestrial Planet Finder". Beichman je toliko ubeđen da će Vebov teleskop biti "dobra sprava, koja će omogućiti fantastična naučna otkrića", da je postao jedan od članova u timu novog instrumenata. Ali kaže da je, odlazeći na brojne profesionalne sastanke i okupljanja, primetio je da se veći broj mladih astronoma okuplja da sluša o otkrivanjima zemljolikih planeta nego o Hablovom ili Vebovom teleskopu.

Lunine veruje da kritičari ipak biju pogrešnu bitku (i da svaki koji misli da bi TPF bio jeftiniji od Vebovog teleskopa sanja). Nije JWST ono što treba kriviti; pravi problem je u tome što "NASA–in naučni budžet nije adekvatan". Zbog toga što se agencija usredsredila na ponovno slanje ljudi na Mesec, izgleda da je čitava nauka pretrpela udarac. Možda će tako sve i da se završi. Ali za sada, Vebov teleskop je ostavljen u neugodnoj poziciji jedinog koji može da jede u sobi punoj gladnih ljudi.

 

[Tekst je za američki časopis "Nature" početkom 2006. napisao stručni saradnik iz Vašingtona,Tony Reichhardt]

1  2  3  4

(24.06.2006.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

 

AM SCG
 

 
Molim te objasni mi Kalendar kroz istoriju

Knjige D. Dragovića:
Molim te objasni mi
Kalendar kroz istoriju