Na današnji dan, pre 50 godina, u kosmos je poletela keruša Lajka, utirući tako put čoveku u svemir. Lajka je bila prvi živi stvor sa Zemlje koji je ušao u orbitu oko planete.

Nakon lansiranja Sputnjika 1, prvog veštačkog satelita u orbitu oko planete, u trci za osvajanjem svemira, vlasti Sovjetskog saveza su donele odluku o lansiranju prvog živog stvora u kosmos. Ranije su već i Amerikanci i Sovjeti slali životinje na velike visine, ali su to bili podorbitalni letovi.

Lajka

U to vreme kasnih pedesetih godina XX veka ne samo da sistemi za održavanje života u svemiru nisu buli razvijeni, nego nije postojalo ni osnovne znanje o ponašanju živog organizma u uslovima bestežinskog stanja. Neki su verovali da čoveku neće ni biti moguć let u svemir. Zbog svega toga bilo je potrebno vršiti postupna istraživanja i prikupljanje dragocenog znanja. Tako je i donesena odluka da na prvi let u kosmos krene pas.

Lajka je bila pas lutalica, pokupljena sa ulica Moskve. Bila je to keruša, oko tri godine stara. U bazi su joj nadenuli nekoliko imena i nadimaka, ali se zadržalo ime Lajka. Pored Lajke u bazi je bilo još dva psa koji su trenirani za letove u svemir, Albina i Maška. Albina je dva puta već letele na velike visine u cilju testiranja rakete, a Maška je poslužila za testiranje opreme za održavanje života.

Besmrtna Lajka (iz Astronomije br. 19)

Lajka je bila prvo živo biće koje je poletelo u kosmos, ali i prva žrtva. Bio je to sam početak ere letova u vasionu i sistemi za povratak na zemlju još nisu bili razvijeni pa se znalo da se Lajka neće vratiti. Ali Lajka nije bila planirana za taj istorijski let niti je ona obučavana za let u svemir. Po prvom planu na taj let je trebalo da poleti pas Albina, kuja koja je ranije već učestvovala u nekim raketnim letovima. Ali Albinu su svi voleli pa je tako na kraju donesena odluka da ona ne bude žrtvovana. I tako je umesto nje poslata Lajka, koja je, iako je uginula u kosmosu, postala besmrtna. Albina nije postala besmrtna, ali je ostala u živa. Grujica Ivanović

Sputnjik 2, sa svojim putnikom Lajkom, je lansiran 3. novembra 1957. godine. Ostalo je zabeleženo da se u trenutku najvećeg ubrzanja rakete disanje psa ubrzalo dva do četiri puta. Senzori su pokazali da je broj otkucaja srca Lajke takođe povećan od 103 na 240 u minutu. Nakon što je letelica ušla u orbitu oko planete, zbog nekog kvara, temperatura u kabini sa psom se podigla na 40 stepeni. Posle tri sata leta, broj otkucaja srca Lajke se vratio na 102 u minuti, ali pas je bio uznemiren i uplašen. Ipak, uzimao je hranu. Posle sedam sati leta sa letelice više nisu dolazili nikakvi znaci života.

Kako nije postojala mogućnost da se pas vrati živ, sovjetski naučnici su planirali da ga uspavaju otrovom koji je bio ubrizgan u hranu. Ali pravi uzrok smrti Lake dugo nije bio poznat. Sovjetske vlasti su godinama davale oprečne izjave: da je pas uginuo zbog nedostatka kiseonika u kabini i da je nad njim izvršena eutanazija. Neki su govorili da je Lajka u toj kabini živa provela čak četiri dana. Tek 2002. konačno je objavljeno da je Lajka uginula pet do sedam sati nakon lansiranja od stresa i previsoke temperature.

Mada Lajka nije preživela ovo putovanje ona je dokazala da je let u svemir živog putnika sa Zemlje moguć. Tako je Lajka popločala i put čoveka u svemir, a i snabdela je naučnike prvim podacima o reakciji živog organizma u okruženju svemirskog leta.

Sputnjik 2 je konačno uništen (zajedno sa ostacima Lajke) za vreme ulaska u atmosferu 14. aprila 1958. godina nakon pet meseci od lansiranja i pošto je napravio 2570 orbita oko Zemlje.