Četvrtog oktobra 1957. godine desio se događaj koji je predstavljao prelom ne samo za SSSR, nego i čitav svet. Upravo je tog dana pod šifrovanom oznakom PS-1 (Najprostiji Sputnjik-1) Sovjetski Savez lansirao u orbitu prvi u istoriji veštački zemljin satelit. Taj se datum smatra i početkom kosmičke ere čovečanstva, a u Rusiji se obeležava i kao Dan kosmičkih snaga. U čast upravo tog dogadjaja godine 1964. u Moskvi je podignut 99-metarski obelisk “Osvajačima kosmosa” u obliku ispaljene rakete.

Lansiranje satelita obavljeno je sa naučno-istraživačkog poligona “Tura-Tam”, koji je kasnije dobio u svetu poznati naziv – kosmodrom Bajkonur. Satelit je lansiran pomoću rakete-nosača “Sputnjik” (R-7). Za stvaranjem veštačkog zemljinog satelita zaslužan je utemeljivač praktične kosmonautike Sergej Koroljov, sovjetski naučnik, konstruktor i organizator proizvodnje raketno-kosmičke tehnike i raketnog oružja SSSR, otac sovjetske kosmonautike, koji je faktički stvorio sovjetsko strateško raketno oružje srednjeg dometa i interkontinentalne rakete. 50-ih godina na stvaranju prvog veštačkog satelita u njegovoj grupi takođe su radili talentovani naučnici Mstislav Keldiš, Mihail Tihonravov, Nikolaj Lidorenko i mnogi drugi.

Vlada SSSR isplanirala je da 1957. godine stvori i izvrši probno lansiranje na bazi rakete R-7 neorijentisanog veštačkog zemljinog satelita (objekat D), sa aparaturom za naučna istraživanja, težine između 1000 i 1400 kilograma. Korpus prvog satelita sastojao se od dve polulopte, spojene sa 36 spojnica. Gumeni obruč obezbeđivao je hermetičnost spoja. Na gornjoj polulopti nalazile su se dve antene, sa po jednim krakom od 2,4 i 2,9 metara. Spolja je satelit imao sferični oblik, prečnika pola metra. Na njemu su bila instalirana dva radio-predajnika sa izvorima napajanja. Dijapazon predajnika satelita odabran je tako da su satelit mogli pratiti čak i radioamateri.

4. oktobra izvršeno je njegovo uspešno lansiranje. Nakon 295 sekundi posle starta, PS-1 i centralni blok rakete teške 7,5 tona, izvedeni su na orbitu. 314,5 sekundi nakon starta Sputnjik se odvojio od rakete i počeo emitovati signale “bip! bip!”. Te signale su na poligonu slušali 2 minuta, a potom se Sputnjik izgubio iza horizonta. Na kosmodromu je nastalo slavlje: konstruktore i vojnike su dizali na rukama i izvikivali “ura!”. I dok je Sputnjik leteo svoj prvi krug, informativna agencija TASS je emitovala saopštenje: “…Zahvaljujući velikom i napornom radu naučno-istraživačkih instituta i konstruktoskih biroa stvoren je prvi u svetu veštački satelit Zemlje…”

Zvanično je “Sputnjik-1” i “Spuitnjik-2” Sovjetski Savez lasnsirao u skladu sa preuzetima na sebe obavezama po Međunarodnoj geofizičkoj godini. Sputnjik je proučavao radiotalase na dve frekvencije, što je omogućavalo da se proučavaju gornji slojevi jonosfere, pošto je pre lansiranjha prvog satelita bilo moguće pratiti jedino odbijanje radiotalasa od oblasti jonosfere koje su niže od zone maksimalne jonizacije jonosferskih slojeva.

Kako su kasnije isticali učesnici projekta, tek nakon što se u svetskoj štampi počelo naširoko pisati o ovom događaju, bilo je jasno da se zbio epohalni događaj i da je izvršeno lansiranje koje je otvorilo kosmičku eru čovečanstva, lansiranje kojim će se u svim vremenima Rusija ponositi kao svojim veličanstvenim dostignućem. Let sovjetskog sputnjika imao je i političku dimenziju. Njega je video ceo svet. Signal koji je dolazio sa satelita hvatao je svaki radio-amater na bilo kojoj tački zemljine kugle. A to se kosilo sa američkom propagandom o velikoj tehničkoj zaostalosti Sovjetskog Saveza… Sjedinjene Države su svoj prvi satelit lansirale tek u februaru 1958. godine, kada je iz drugog pokušaja lansiran “Eksplorer-1”, koji je po masi bio 10 puta manji od PS-1. Let prvog satelita je, može se kazati, pokrenuo i kosmičku trku. …Sputnjik je leteo 92 dana, do 4. januara 1958. godine, napravivši za to vreme 1440 krugova oko Zemlje (oko 60 miliona kilometara), a njegovi radio-predajnici funkcionisali su dve nendelje nakon starta.

Parametri leta
Početak leta – 4.oktobar 1957. godine u 19 časova 28 minuta i 34 sekunde po Griniču
Završetak leta: 4. januar 1958. godine
Težina aparata: 83,6 kilograma
Maksimalni prečnik: 0,58 metara
Nagib orbite: 65,1 stepen
Krugova oko Zemlje: 1440
Perigej: 228 kilometara
Apogej: 947 kilometara

(03.10.2007.)

Komentari

08.10.2007.

Dobro, ne očekujem da i o tome javi RIAN, ali eto, imam malo razloga da se širim... Rođen sam baš četvrtog oktobra.:-)

Nikola Matić
 

vrh

priključite se

S P U T N J I K  I

SPUTNJIK I - zvuk

SPUTNIK 1 JE POLETIO (TREBA SE SJETITI!)

Sputnjik 1: POČETAK KOSMIČKE ERE