|
Samo računanje vremena je jedna od osnovnih tekovina civilizovanog čoveka. Ako pogledamo kroz istoriju, videćemo da je razvijenost kalendara, a ona se najviše ogleda u preciznosti, u tesnoj vezi upravo sa razvojem znanja iz matematike i astronomije svakog pojedinačnog društva. Zato i nije čudno da su najnaprednijih kalendara produkti upravo najrazvijenijih civilizacija. Da pomenem samo neke: indijski, kineski, majanski, jevrejski, pa i naš, koji danas upotrebljavamo. Neki kalendari Pre nego što nešto kažem o različitim Novim godinama, da pogledamo neke od interesantnijih i nama neobičnih kalendara. Jedan od najčudnijih je svakako kalendar Maja. Ova stara i tajanstvena kultura koja je imala svoj klasični period od oko 300 do 800 naše ere posedovala je dva paralelna kalendara, koji su kasnije uticali i na kalendare Acteka, Totleka i drugih okolnih civilizacija. Jedan kalendar je bio svetovni (Colkin) i imao je 260 dana, a drugi (Haab) je bio vezan za godišnja doba, imao je 365 dana i služio je u poljoprivredi i svakodnevnom životu. On je imao 18 meseci od po 20 dana, plus 5 dodatih prazničnih dana i nije imao prestupnih godina. Da se vidi koliko je to nama danas komplikovano, da kažem da se Colkin sastojao od četiri perioda od po 65 dana, a da je svaki period bio podeljen na pet grupa od po 13 dana. Da bi bio tačno definisan, svaki dan je morao da poseduje i svoj broj i svoj simbol. Brojevi su išli od 1 do 13, a bilo je 20 različitih simbola. Prvi dan je definisan sa brojem 1 i simbolom 1. Drugi dan je definisan sa brojem 2 i simbolom 2. To ide tako do 13. dana, koji je definisan brojem 13 i simbolom 13. Sledeći dan ima opet broj 1 a simbol 14, 15. dan ima broj 2 i simbol 15 ... Posle 260 dana počinje Nova svetovna godina. Ovi kalendari od 365 i 260 dana su posle 52 godine opet počinjali od istog dana i ulazili u novi ciklus. Te cikluse Maje su pažljivo merili i beležili. Pošto su bili vrsni astronomi, pratili su i cikluse Sunčevih pega (11,3 godine), a najduži ciklus koji su pratili na nebu je period potreban Suncu da se okrene oko sazvežđa (M45) Plejada – 26.000 godina. Maje su koristile i jedan drugi hronološki sistem, koji se zvao Dugačko računanje i koji je brojao dane od nastanka Sveta. Preračunato na naš kalendar, njihov početak Sveta je bilo 12. avgusta 3113. p.n.e. Datum je normalno pisan iz dva dela: jedan je računao dane, a drugi je predstavljao datum izražen u oba kalendara. Posle 22. decembra 2012. trenutno važeći sistem se završava i počeće nova, 73. era Maja. Postoje kalendari kod kojih nema cikličnih Novih godina! Dani se jednostavno nižu jedan za drugim i tek kada se posle 7.890 godina završi jedan ciklus, počeće drugi i eventualno tek tada možemo reći da dolazi Nova godina. Taj sistem brojanja dana i godina se naziva Julijanski dan. Godine 1583. holandski astronom i istoričar Joseph Justus Scaliger (1540–1609) predložio je da se dani broje jedan za drugim dokle god traje jedan Julijanski period od 7.980 godina. Taj broj je dobijen množenjem Mesečevog ciklus (tzv. Zlatni broj i iznosi 19 godina), Solarnog broja (veza između dana u sedmici i datuma u godini, ponavlja se svakih 28 godina) i Indikcije (ciklus od 15 godina). Prvi Julijanski period je otpočeo 1. januara 4713 p.n.e. (po Julijanskom kalendaru), jer je to bila prva godina u sva tri ciklusa. Zanimljivo je da ovi "datumi" imaju i decimale, kojima je moguće iskazati ne samo datum, već i koliko je sati. Danas ovaj sistem rado koriste u NASA, jer se lako računa kompjuterima. Postojali su kalendari koji su bili napredni ali su zbog svoje veze sa istorijskim faktorima trajali veoma kratko. Takav je francuski Revolucionarni kalendar, koji je trajao samo 14 godina. U vreme Francuske buržoaske revolucije iz 1789. godine odlučeno je da se prekine sa svim buržoaskim tekovinama, pa i sa kalendarom i da se stvori sopstveni. On je bio u zvaničnoj upotrebi od 24. novembra 1793. do 31. decembra 1805. godine. Imao je 12 meseci od po 30 dana, plus 5 ili 6 ekstra dana. Svaki mesec je imao 3 nedelje od 10 dana, a poslednji dan je bio predviđen za odmor. U cilju promena, planirano je svaki sat ima 100 minuta, a oni dalje po 100 sekundi. Kada je kalendar pravljen, planirano je da svaka godina počne jesenjom ravnodnevicom, jer je to bio i dan osnivanja Republike. Naš današnji kalendar "vuče" korene iz jednog davnog, već zaboravljenog, Rimskog kalendara. Veruje se da ga je "izmislio" osnivač Rima Romul oko 750 p.n.e. To je u osnovi lunarni kalendar i imao je 10 meseci (6 od 30 dana, a 4 od 31 dan) – ukupno 304 dana. Godina je počinjala u martu, a završavala se sa decembrom. Zatim je dolazila praznina od 61 dan do početka sledeće godine, koja je počinjala sa pojavom prvog mladog meseca. Imena nekih meseci su bila posvećena bogovima i mi ih i danas koristimo (mart, april, maj, juni). Početak godine u januaru kao i same mesece januar i februra (kao prvi i drugi mesec) uveo je Numa Pompilius u VI p.n.e. napravivši da godina ima najzad 364 odnosno 365 dana. Pošto je godina ipak bila kraća za 10 ¼ dana, uvodili su se interkalarni dani u februaru. U doba Julija Cezara, građanska ravnodnevica je bila 3 meseca (80 dana) posle astronomske ravnodnevice, pa je Cezar morao uz pomoć egipatskih astronoma da smisli novi kalendar, Julijanski. U donjoj tablici su dati važeći datumi za 13. i 14. jauar 2004. godine po Gregorijanskom kalendaru. (Za rimski i majanski: gornji red je za 13. januar, a donji za 14. januar.)
(januar 2004.)
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
