5

Kako je samo crveno to jezero - razmisljala je Zena dok je stajala na rubu stene i posmatrala plamtecu vodenu povrsinu pod sobom. Plavo sunce zestoko je peklo i ona oseti da joj se niz ledja sliva znoj. Sakom je prekrila oci i pogledala u nebo. Bilo je plavo kao indigo. Paperjasti oblaci videli su se u daljini, ali je izgledalo kao da se oni ne krecu. Cudno, pomisli Zena. Ovakav predeo bio joj je stran. Bila je sigurna da ga nikada ranije nije videla, niti da ga je ikada stvorila u svojoj masti.

Nije se pitala sta ce ona ovde. Znala je da nesto trazi. A znala je i sta. Ula su uhvatili Pobozni. Bilo je to preksinoc, kada su se Pobozni pokazali narocito aktivnim. Inace, oni se retko usudjuju da zadju u predeo Plamenog jezera. Zena nije znala zasto, ali je mogla da pretpostavi. Pobozni ne samo da su se bojali jezera neo su ga smatrali nekom vrstom bozanstva.

Ona je nekako uspela da im umakne. Malo je bilo nelogicno kako joj je to poslo za rukom, pogotovu sto su Pobozni dosli u velikom broju i bukvalno im onemogucili svaku odstupnicu. Njoj i njenom bratu. Secala se. Ul se borio svim silama da ga ne uhvat. Njegov  siva -m noz parao je tela napadaca. Ali , ne zadugo. Uhvatili su ga i vezali. A onda su ga poveli sa sobom.

Nije znala u kom pravcu su otisli. Da li na sever ili, mozda na zapad?

Stajala je tako, posmatrajuci Plameno jezero, i razmisljala. Nije vredelo. Mogla  je uludo da razmislja satima i da pokusava da odraedi u kom pravcu su odveli Ula.

Vec se pomirila sa Ulovom sudbinom, kad joj se ucini da u daljini vidi ljudsku figuru. Vazduh je trepereo usled velike vrucine i njoj je sve pocelo da poigrava pred ocima. Brzo je oborila pogled i preklopila lice dlanovima. Oci su je strasno pekle a pocele su i da suze.

Nekakao je uspela da savlada sve nelagodnosti i da ponovo podigne pogled. Ona osoba joj se priblizavala, nije postojala nikakva sumnja. Stavila je obe sake na celo, nacinila nekoliko koraka, a onda stala.

Prorocica! Sada joj je bila toliko blizu da je lako mogla da odredi da je to Aula koja joj je sada bila toliko potrebna. Ona je Prorocica, ona zna kuda su odveli Ula.

Zena potrca ka njoj . -Prorocice!- rekla je odusevljena sto je vidi. - Prorocice, jedino ti mozes da mi pomognes. Ti znas da su odveli Ula, zar ne? Ti to znas, draga moja Aula jeli tako?

Prorocica je posmatrala. Bila je ozbiljna. Njen pogled bio je ukocen i hladan, a lice bez grimase. Rekla je : - Da, znam da su odveli Ula.

- Kuda Prorocice? Reci mi, molim te. Prorocica Aula pogleda u Plameno jezero. - Ono zna odgovor - pokazala je rukom prema crvenoj vodenoj povrsini. - Ono ce ti reci - kazala je.

- Ono?! Plameno jezero ?

-Da, Zena. Plameno jezero ima dusu, bas kao i nas dve. Ja znam to. Ja sam to oduvek znala.

Prorocica pade u Transfer. -Idi prema istoku - govorila je izoblicenim glasom. -Idi sve dok ne ugledas lobanji. Tamo ces naci Ula.

-Ali...

          - Idi, Zena. Moras da pozuris, jer se nesto strasno sprema Ulu - i dalje je govorila sablasno. Lobanja je ogromna stena, lako ces je naci.

Zena nesto promumla u znak zahvalnosti Prorocici. Okrenula se prema istoku i potrcala. Koliko god je mogla brzo.

Cinilo joj se da ce umreti. Sunce je ubitacno plamtelo a vazduh je bio suv i tezak. Znoj joj se slivao niz telo ali ona nije obracala paznju na to. Najvaznije joj je bilo da stigne do Ula. Prorocica je rekla da se njemu sprema nesto strasno, ali nije rekla sta.  Mozda ce njenog brata Pobozni zrtvovati? Ta pomisao joj je nanosila uzasan bol i nagnala je da potrci jos brze.

Na kraju vise nije imala snage za bilo kakve napore. Ubrzano je disala, a srce joje je toliko silno tuklo da je imala utisak da ce se ugusiti. Onemocala i iscrpena srusila se na tlo.

Znala je da vise ne moze da trci. Ali je zato imala snage da  puzi. Dok je to cinila nekoliko puta osetila je snazan bol na kolenima, na dlanovima tek onda je shvatila da je sunce odavno zaslo. I da je noc.

Kada je pri svetlosti Duplog meseca ugledala Lobanju pomislila je da sanja. Njene ruke bile su krvave, na njenim nogama otvorile su se rane i krv je natapala pocepanu tkaninu koju je nosila na sebi. Njena gusta kosa bila je rascupana a njeno lepo lice ulepljeno od znoja i prasine.

Naterala je sebe da ustane i da ponovo potrci. Saplitala se, padala, ali nije odustajala. Do Lobanje je delilo mozda stotinak metara, ne vise. Stegla je zube i nekako pokrenula svoje kao olovo teske noge.

Prorocica je bila u pravu. Lobanja je bila ogromna stena, visoka vise od pedeset metara, tako da je mogla da se uoci sa velike daljine. Na njenom vrhu gorele su vatre a neki cudni glasovi dopirali su do Zene. Nalikovali su kricanju. Pobozni su uhvatili Ula i sada se vesele. Znala je to.

Premda je sve bolelo, premda je svaki misic na njenom telu bio ukocen od prethodnih napora, bez oklevanja je pocela da se uspinje ka vrhu.

I kada je napokon stigla, jos vise krvava i izranavljena, jedva da je uspela da zadrzi krik. Prizor je bio u toj meri uzasan i tako stravican i nestvaran da je ona pozelela da umre. Odmah. Ovde. I da ne gleda Ulove muke.

Ula su vezali za jedan stub. Vatra je plamtela oko njega a Pobozni su igrali neki svoj ritualni ples i, s vremena na vreme, ispustali jezive krike. Bili su potpuno goli a njihov ljut znoj dopirao je do njenih nozdrva terajuci je na povracanje.

Pobozni se najednom umirise. Njihov ritualni ples prestade kada se jedna osoba u crnom pojavila. Duga crna kosa presijavala se na svetlosti Duplog meseca. Prorocica !

Dosla je da spase Ula, Zena je to znala. Kad su njih dve razgovarale kod Plamenog jezera Aula joj je rekla da pozuri. Da ce se Ulu nesto strasno dogoditi. Ona je bila prorocica. Ona je sve znala. Znala je i to da Zena nije u stanju da pomogne svom bratu, ona nije posedovala moci da oslobodi Ula. Da ga iscupa iz kandzi Poboznih.

Prorocica se kretala polako. Nosila je noz u desnoj ruci i isla je pravo prema Ulu. Pobozni su stajali kao ukopani i nemo posmatrali Aulu.

- Ovo je za tebe, o veliko Plameno jezero! - rekla je prorocica kad je stigla do Ula.

Secivo zapara vazduh i zari se u Ulove grudi. Jedan snazan trzaj i srce je izletelo. Krv poprska lice Prorocice a Pobozni nastavise sa svojim plesom u jos zescem ritmu i jos stravicnije krike.

- Ne! neee!- urlala je Zena.

Ali, niko nije obracao paznju na nju.

vrh  >>