Dejan
Djordjevic
Plameno jezero
6
- Cuvari ne zalaze u Srebrne neko rece sapatom. -Ne. Prorocica mi je, kad smo se poslednji put videli, rekla da se u Srebrnim nalazi hrana koju Cuvari nikada ne upotrebljavaju. Tu smo svakako najbezbedniji. - Ali, mi ne mozemo dugo ostati u Srebrinim rece drugi glas. -Nas cilj je OperativniCentar, a da bi smo stigli do njega moramo proci kroz Opasne. Nije li tako Ule? - Tako je - rece Ul zamisljeno . - Krenucemo odmah - dodao je. -Ti, Tobe - rekao je snazno muskarcu sirokih ramena - znas sta treba da uradis. Nekada si bio strucnjak za racunare i za uskladistenje mozgova. A sada krenimo. Isli su polako, zastajuci s vremena na vreme i proveravajuci da li je sve u redu. Cuvari ih za sada nisu primetili i to je bilo dobro. Iz Srebrnih su presli u Opasne. Ul izvadi svoj ruo-pistolj. Ostali ucinise isto. Do Operativnog Centra, koji se nalazio na kraju Opasnih delilo ih je pedesetak metara. Ul im rukom dade znak da stanu. Trojica strazara stajali su pred vratima Operativnog Centra. Ulu se ucini da ih je malo. Do sada je Operativni Centar bio dobro cuvan. Nikada tu nije bilo manje od deset Cuvara. Zasto ih je sada toliko malo? To nije mogao da zna. - Mislim da bi smo sada mogli... - prosaputa Tob, ali mu rec zastade u grlu. Nesto je snazno bljesnulo i snop zraka polete ka njima. Tob pade kao pokosen. Cuvari! Navirali su iz Srebrnih u velikom broju. Ali, nije li Prorocica tvrdila da oni ne zalaze tamo? Ul aktivira svoj ruo-pistolj i opali. Jedan Cuvar se uz bolan krik zatetura i pade... Cuvari su pobili sve njegove prijatelje. Veoma brzo. Napad je bio iznenadan i smrtonosan. Ul je ostao sam, na milost i nemilost Cuvarima. - Nemojte da ga ubijete - progovori jedan od njih. - On nam, je potreban ziv. Okupao ga je snop plavicaste svetlosti. Dok je padao, cuo je kako jedan od Cuvara kaze: - Ona je tako naredila.
|