"Posle smrti"

am@astronomija.co.yu

Intervju sa
D. Djordjevicem

sf
DEJV DZORDZ
POSLE SMRTI

Seca li se svog prethodnog zivota? S lakocom je otklonio sve sumnje da vise ne postoji. Mogao je da misli, ali ne i da se priseti onoga sto je ranije bilo. Pa ipak i sama cinjenica da je zadrzao najvaznije svojstvo bila je vise nego dovoljna.

Fantastican pogled na svemir pruzao se sa mesta na kome se sada nalazio. Pokusao je da odredi kome delu Univerzuma trenutno pripada, premda je bio siguran da takva nastojanja nece dati pouzdane podatke.

A onda je nesto zagolicalo njegovu mastu, pruzajuci mu dokaz da jos uvek nije izbrisan sa spiska zivih. Neizmenjeni oblik kosmosa, kakvog je nekada davno ugledao, pospesivao je njegovu zelju za saznanjem. Nastojao je da spozna sebe, pitajuci se kako izgleda? Sa setom je zakljucio da ne poseduje nista materijalno sto bi mu pruzilo neoboriv dokaz u prilog postojanja.

Ovako, mogao je da postoji, ali moglo je to da lici i na san. Nesto nalik razocarenju zaiskrilo je u njegovoj svesti dok je nastavio da putuje stazama vecnosti.

Vise nije poznavao zivot i smrt, dve komponente koje su nekada bile u medjusobnoj vezi i sto ga je za nesto vezivalo. Kada i za sta to nije mogao da zna. A sada su ta dva elementa za njega bila spojena i sve bese sazeto u jedno.

Njegova svest, ili ono sto je preostalo od njegovog bica, osecala je to. Ali, ko je mogao da izvrsi tu transformaciju? Nije li sam Tvorac umesao svoje prste uputivsi ga ovim pravcem, stavljajuci ga u samo srediste kosmickog zbivanja? I kako On izgleda?

Mnogo pitanja a nijedan odgovor. Bilo je izvesno da jos uvek nije nastupio cas saznanja.

Sada, kada je postao deo prostora a prostor njegov deo i kada je za njega vreme prakticno prestalo da postoji, shvatio je i osecao stanje u kome se nalazio. Vise nije predstavljao roba prolaznosti. Svi okviri koji su ga ranije okruzivali rasplinuse se poput sna, ustupajuci njegovoj svesti grandioznu i jos uvek nedokucivu beskonacnost.

Njegova paznja bila je usredsredjena na jak izvor svetlosti koji se pojavio sasvim iznenada na onom mestu na kome ga ranije nije bilo. U prvi mah ucini mu se da prisustvuje radjanju zvezde, jednog novog sunca, koje ce kroz nekoliko milijardi godina iznedriti zivot, ukoliko se saberu svi uslovi neophodni za jedan takav cin.

Medjutim, pitao se nije li cudno da sklop slucajnosti gradi jednu takvu dragocenost Univerzuma? Njemu, beskonacnom bicu, zivot i smrt znacili su prolaznost.

Ono sto je video i za sta je u prvom trenutku pomislio da predstavlja nastajanje, oznacavalo je suprotnost tog grandioznog cina. U neprekidnom procesu stvaranja i umiranja, ono sto je nekada bio ucestvovalo je sada samo kao posmatrac.

Zakljucak do koga je dosao izgledao mu je realan. Neki savrsen mehanizam regulisao je rad kosmosa, odredjujuci unapred sudbinu svakog svog elementa.

Traka zivota odjednom poce da se odmotava, vodeci ga natrag, u ne tako davnu proslost, omogucivsi mu da jos jednom pokusa da spozna sebe. Ono cega je uporno, ali bezuspesno, nastojao da se seti, nalazilo mu se nadohvat ruke. Razbijajuci barijere prostora, vracao se na popriste dogadjaja svoje ranije egzistencije, vezane za jednu daleku planetu i njegov vlastiti identitet.

Poput najsnaznijeg magneta dejstvovala je neka nevidljiva sila, privlaceci ga ka svom sredistu. Osetio je da pada, sledeci orbitu masivnog objekta. Bio je svestan da ce da iskusi ono o cemu je u svom prethodnom zivotu cesto mastao, ali sto je uvek bilo samo to, ne obecavajuci da se ikada pretvori u stvarnost i otkrije sustinu njegovog postojanja.

Znao je da se tajna krije u objektu kome se priblizavao. Znatizeljno je pogledao u unutrasnjost svog privremenog odredista, u ocekivanju da ugleda bilo sta sto bi mu omogucilo da sazna. Njegova nadanja da u sredistu orbite ugleda neku vrstu zvezde nisu se ispunila.

Kao plod fantazije svetlost obasja svemir u kome se sada nalazio, otkrivajuci mu nepoznate i nedostupne sile.

Ali, ne predstavlja li i on deo Univerzuma? Ne poseduje li i on svojstva koja imaju ostali svemirski objekti? Nije li i on neka vrsta zvezde na pragu svog isceznuca i ponovnog rodjenja?

Shvatio je da je on nesto uzvisenije od svekosmicke materije. Sama cinjenica da putuje stazama vecnosti bila je dovoljan dokaz u prilog njegovih pretpostavki.

Nalazio se sasvim blizu savrsenstvu, mada ga jo[ uvek nije dostigao. Nije mogao da zna hoce li ikada uspeti u tome.

Nekoliko detalja ukazivalo mu je na znanja do kojih je dosao u svom prethodnom zivotu. Zahvaljujuci nauci mogao je sasvim da se priblizi horizontu dogadjaja. Pitao se do kakvih bi sve promena dolazilo da je kojim slucajem zadrzao svojstva materijalnog koja je nekada posedovao.

Izgledalo je to kao da proverava koliko je zapamtio od naucene lekcije ili procitane publikacije. Jos uvek se secao susreta, preciznije, opisa hipoteticnog susreta sa tajanstvenim crnim telom, tim iskonskim gospodarem mraka

Tama koja ga je okruzivala nije unela nemir u njegovu svest. Nije znao da li se i dalje krece, ili se, napokon, zaustavio. Ali, kako je bila iluzorna ta misao!

Nadsvetlosnom brzinom hitao je ka izvoru koji se nalazio pred njim. Svetlost ponovo obasja Univerzum i on se obre u jednom novom ustrojstvu.

Ovde nije bilo niceg materijalnog. Zvezdani sistemi razbacani prostorom, te njihovi clanovi> crveni dzinovi, beli patuljci, neutronske i druge zvezde nestale su iz ovog dela svemira davno pre njegove transformacije. A mozda takve formacije nikada nisu ni postojale? Kako god bilo, nelogicnost se nametala sama po sebi. Nije bilo neophodno posedovati narocitu mudrost pa se zapitati odakle svetlost? On je upravo to zeleo da sazna. Raj ili pakao, bilo mu je svejedno sta predstavlja.

Tek tada je primetio da se nesto pojavljuje. Kao kroz maglu prisecao se nekih trenutaka, a onda secanja pocese da blede.

Proletevsi kraj kovcega brzinom koju nije mogao da odredi, on za trenutak osmotri njegovu unutrasnjost. Jedna, njemu poznata, prilika pocivala je u miru, dok je on bezuspesno pokusavao da odredi njen identitet.

Najvise ga je iznenadila cinjenica koju je, hteo ili ne, morao da prizna. Broj tajanstvenih kovcega peo se na hiljade, nadmasujuci moc poimanja i on odagna nevericu koja ga je obuzimala, uverivsi se u realnost dogadjaja.

Sadrzina kovcega bila je ista, izuzev neznatne razlike koja je postojala u gradji materije koja je ispunjavala njihovu unutrasnjost. Sve vise sticao je utisak da su u razlicitim vremenskim intervalima i na razlicitim mestima ovi primerci brizljivo prikupljani, a sada izlozeni u svekosmickom vrtu posetiocima poput njega.

Ali, da li se ikada ikome ukazala slicna prilika? Za izvodjenje tako egoisticnog zakljucka nije postojala dovoljno stabilna osnova, a njegovoj svesti takav zakljuzak nije ni bio neophodno potreban. Osim toga, nije zeleo da bude jedinstven kosmicki fenomen.

Pretpostavka da je davno i nebrojeno puta pre njega nesto prolazilo ovim stazama nije delovala onespokojavajuce. Naprotiv. Njegovo Ja svesno je to zelelo i, iznad svega, tome stremilo. A on nije bio kadar da bilo sta izmeni.

Odlucio je da ovu igru prihvati i da ucestvuje u njoj do kraja, a onda je poceo da se spusta u maglovita jutra istorije civilizacije.

( ODLOMAK IZ NOVELE )

Knjigu Dejv Dzordza "Posle smrti" mozete da narucite na telefon 063 729 182 kao i u elektronskoj formi na e-mail perseius@yahoo.com po ceni od 195,00 din