ma@astronomija.co.yu
 

O ZVEZDAMA i JATIMA

Napisala

Katarina Miljković mkaja@ptt.yu

Zvezde nastaju u ogromnim oblacima gasa u kojima ima materijala za nastanak na stotine zvezda. Od tog gasa se prvo formiraju protozvezde, a zatim i zvezde. One mogu da odu iz te grupe novonastalih zvezda i da postanu usamljene zvezdice na nebu, a mogu i svojom gravitacijom da privuku ostale okolne zvezde sa kojoma onda formiraju zvezdano jato…

ZVEZDANO JATO predstavlja skup zvezda koje se nalaze na malom međusobnom rastojanju, a na okupu se drže uzajamnom gravitacijom i tako se zajedno kreću kroz galaktički prostor. Razlikuju se međusobno po: dimenzijama, broju, koncentraciji zvezda, zvezdanom sastavu i starosti.
Dele se na: rasejana i globularna jata.

Plejade

Rasejana jata su nepravilnog oblika. U njima može da se nađe od nekoliko desetina do nekoliko stotina mladih zvezda. Procenjuje se da ovakvih zvezdanih jata u našoj galaksiji ima oko 20 000. Nama najbliža i najpoznatija jata su: Hijade i Plejade (još zvane Vlašići). Hijade su udaljene 45 parseka, a Plejade 115 parseka (a parsek,  znaš šta je parsek? 1 parsek = 30 857 000 000 000 000 m vidi Rečnik)

M 13

Globularna jata su pravilnog loptastog oblika. Jako su sjajna, jer njih sačinjava oko stotinu hiljada i to starih zvezda. (Razlika između mladih i starih zvezda je u tome što su stare zvezde nastale pre mladih zvezda i po tome što u mladim zvezdama ima nekih hemijskih elemenata kojih u starim zvezdama nema.) Procenjuje se da globularnih jata u našoj galaksiji ima između 400 i 600. Ona se nalaze na mnogo većim rastojanjima od rasejanih jata, a pošto su dosta sjajna mogu se posmatrati i u drugim galaksijama. Najpoznatije globularno ili zbijeno jato je M13 u sazvežđu Herkula.

Space mail
Upiši svoju e-mail adresu i ime     Predmet (o čemu pišeš): Tekst pisma:

(4. februar 2005.)

Sadržaj Male astronomije

vrh strane