Ajnštajn za
početnike
Relativnost:
Neki
računi
Biografije
poznatih istorijskih ličnosti iz oblasti astronomije i srodnih nauka
Astronomi
Osnovni podaci o astronomima i drugim naučnicima |
|
-
Albert Ajnštajn
(Albert Einstein, 1879-1955)
- Komotno smo mogli da stavimo
Alberta Ajnštajna u našu
Galeriju vanzemaljaca.
Pazite, čovek je mogao da vidi iza ugla,
da vidi dalje od teleskopa i "bliže" od
mikroskopa; dublje od svih ušao je u
tajne božje kuhinje koja muči
sve filozofe sveta još od starih Grka. A
inače nije bio neki naročit
đak.
- Kad
čitate Ajnštajna
srećete se sa jednim neobičnim
svetom. To je svet u kome prostor nije ništa,
kretanje je relativno, a svetlost ne putuje pravolinijski jer
prava linija zapravo i ne postoji. Bar ne u euklidskom smislu.
Svako merenje vremena je u stvari merenje prostora, a prostor je
ništa. Materija je energija i energija
materija. Sve je relativno pa i istovremenost dva dogadjaja. Ako
putujete dovoljno brzo vreme za vas staje, a predmeti se skraćuju.
Pri brzini od 260000 kilometera u sekundi metar se skrati za
50%. Ali, i to je relativno. [pogledajte šta
o tome kazu
neki računi]
I tako dalje.
Teško je
sve to razumeti, a zamisliti se ne može. A
ipak sve je to Ajnštajn objašnjavao
na banalnom primeru voza koji putuje i lifta koji se kreće
(a zapravo možda i stoji - jer je to
relativno) i putem jednostavne jednačine po
kojoj je E=mc².
Ova, najčuvenija
jednačina u istoriji, poslužiće
kasnije naučnicimo da stvore atomsku bombu
- strašno oružje
protiv koga je Ajnštajn odmah digao svoj
glas.
U početku
Ajnštajnove teorije su bile razumljive
koliko i trouglast točak. Opet, oni koji su
bili u stanju da otvore um i razmišljaju
bez predrasuda sa uzbudjenjem su samo naslućivali
šta teorije Ajnštajna mogu
da znače za nauku. Neki su mislili da ni
sam Ajnštajn nije u stanju da shvati sve
posledice svojih teorija. A postoji i ova anegdota o slavnom
engleskom fizičaru Edingtonu. Neko je
Edingtonu jednom rekao da je on jedan od svega tri čoveka
(računajući tu i Ajnštajna)
koji shvata ove teorije. Edington se zbunio i kad su mu rekli da
je on isuviše skroman i da ne treba da se
oseća nelagodno odgovorio je: "Ne, ne osećam
se nelagodno. Samo se pitam ko je taj treći."
Danas, kažu,
postoji samo jedan koji razume Ajnštajna.
To je Stiven Hoking. Kažu da je on Ajnštajnov
naslednik u fizici. |
Albert Ajnštajn se
rodio u Ulmu 14. marta 1879. Mladost je proveo u Minhenu, zatim u Italiji
i Švajcarskoj gde je završio
studije na Tehničkoj visokoj
školi. Nakon toga u Bernu se zaposlio kao službenik
u Patentnom zavodu.
|
Mileva i Albert |
|
Švajcarski dani
bili su izuzetni. Ajnštajn ih je provodio u
beskrajnim razgovorima sa prijateljima i u još dužim
šetnjama po planinama. Tu se Ajnštajn
oženio Milevom Marić iz
Novog Sada koja je u Švajcarskoj studirala
fiziku*. Jedno vreme Ajnštajn je redovno muzicirao
sa ljubiteljima muzike u kvintetu u kome su osim njega bili po
jedan pravnik, matematicar, knjigovezac i nadzornik zatvora. Svirali su
Hajdna, Mocarta i Betovena. Ajnštajn je
muzicirao na violini. Konačno,
tu u
Švajcarskoj je Ajnštaj napisao i
svoje prve naučne radove i stvorio čuvenu
Specijalnu teoriju relativnosti (1905).
|
* I danas u Novom Sadu u
Kisačkoj ulici na kući u kojoj je
živela Mileva stoji tabla u znak
sećanja na taj brak. Sa Milevom Ajnstajn je imao dva sina. Ipak kasnije
su su njih dvoje rastali. |
|
Nakon što je jedno vreme
predavao u Pragu i Cirihu Ajnštajn se seli u Berlin gde dovršava drugu
svoju veliku teoriju Opštu teoriju relativnosti (1916). Godine 1921.
dobija Nobelovu nagradu za fiziku (ali ne za svoje čuvene teorije već za
radove na polju kvantne teorije). Novčani deo ove nagrade Ajnstajn je
poklonio svojoj, teda već bivšoj, supruzi Milevi. Nakon dolaska Hitlera na
vlast Ajnštajn je na udaru nacista, oduzeta mu je sva imovina i sve
funkcije koje je imao na univerzitetu. U znak protesta Ajnstajn se odriče
nemačkog državljanstva i odlazi u SAD gde je do kraja života predavao na
Institutu za viša naučna istraživanja u Prinstonu i usavršavao svoje
teorije relativnosti.
Ajnštajn je umro 18 aprila 1955.
Jedan krater na Mesecu nosi ime
Ajnštajna.
- Pročitajte u AM:
-
Pomračenja za istoriju
- Više o Ajnštajnu
http://www.astro.uni-bonn.de/~pbrosche/persons/pers_einstein.html
februar 2000
vrh
|