1. dec. 1947. – U svojih 19 gradova američka telefonska kompanija Bell je uvela pokretne telefone u komercijalne svrhe.

2. dec. 1942. – Izvedeno je prvo kontrolisano razdvajanje atoma, pa se smatra da je zvanično otpočela atomska era. Prvu lančanu reakciju urana izveo je slavni fizičar Enrico Fermi na univerzitetu Čikago. Taj eksperimenat je ogromnu energiju unutar atoma dao ljudima u ruke.

1982. – Dr. William de Vries uspešno je presadio prvo veštačko srce dobrovoljcu pacijentu Barneyu Clarku. Pacijent je poživeo 112 dana sa mehaničkim srcem koje je bilo napajano energijom dovođenom spolja.

3. dec. 1872. – Arheolog George Smith je pronašao kamene ploče u drevnom vavilonskom gradu Ninivi i predao ih Londonskom društvu biblijskih arheologa. Bio je to poznati "Ep o Gilgamešu".

1967. – Prva uspešna operacija presađivanja srca, koju je izveo hirurg Christiaan Bernard u Kejptaunu, u Južnoafričkoj republici. Pacijent Louis Washkansky živeo je još 18 dana. Danas se obavlja preko 2.000 takvih operacija samo u SAD, a pacijenti žive u proseku 5 i više godina.

4. dec. 1926. – Ajnštajn je napisao znamenito pismo prijatelju fizičaru Maxu Bornu. Pošto nikada da kraja nije shvatio ni prihvatio kvantnu teoriju, ni teoriju neodređenosti u fizičkim događajima, napisao mu je: "Ne verujem da Bog igra kockice sa svemirom".
Born mu je odgovorio: "Prestani da govoriš Bogu šta da radi".

5. dec. 1898. – Pierre i Maria Curie su otkrili radioaktivni elemenat radijum. U to doba razorno delovanjezračenja na organizam bilo je potpuno nepoznato. Oboje su kasnije umrli od zračenja. I dandanas sveske koje su oni koristili su smrtonosno radioaktivne.

6. dec. 1884. – Na vrhu građevine na spomeniku Washingtonu postavljen je pokrov od aluminijuma. U to doba čisti aluminijum je bio redak metal i skuplji od zlata iako je to zapravo najrašireniji metal na našoj planeti. Tek 1886. godine je pronađen jeftin proces za dobijanje čistog aluminijuma električnim putem iz rude.

1972. – Lansiran je Apolo 17, poslednji iz ove slavne porodice. E. Cerman i H. Schmitt su uz pomoć specijalnog vozila prikupili i doneli sa Meseca 116 kg kamenja i uzoraka.

1957. – Prilikom lansiranja Vanguard rakete došlo je do velike eksplozije. Tek 31. januara uspešno je lansirana druga raketa, koja je odnela u vasionu satelit EXPLORER 1, prvi koji je detektovao Van Alenove prstenove.

7. dec. 1981. – Kreacionistička nauka je pozvana na sud u Little Rocku, u Arkanzasu. Razlog je bio savezni zakon po kome se u školama daju jednaka prava i darvinistima i kreacionistima. Sudija W. Overton je presudio da u njegovom gradu mora da se izučava isključivo Darvin i to je bio jak udarac kreacionističkom učenju u Americi.

1995. – Posle odiseje od 6 godina i preko 4 milijardi kilometara američka letilica GALILEO se konačno približila Jupiteru. Instrumenti su prodrli duboko u atmosferu ove za nas negostoljubive planete. Neki naučnici su verovali da će u oblacima Jupitera možda pronaći tragove života ali su se prevarili.

8. dec. 1719. – Kolonisti Nove Engleske su po prvi put na noćnom nebu ugledali neobičnu svetlost. Bila je to Aurora borealis ili Polarna svetlost. Ova predivna pojava je rezultat čestica solarnog vetra (elektrona, protona i delova atoma) uhvaćenih u snažno Zemljino magnetno polje. Magnetizam je samo jedan od nekoliko štitova koji okružuju našu planetu.

9. dec. 1962. – U Arizoni je otvoren Nacionalni park Okamenjene šume. Ovaj široki prostor obuhvata, između ostalog, okamenjeno drveće koje je svojevremeno propalo u zemlju bogatu silicijumom. Kada je drvo istrulilo, njegovo mesto je zauzeo rastvor kvarca.

1947. – Tokom ove godine je otkriveno neuobičajeno mnogo kometa – 14 novih. Najsjajnija je otkrivena 9. XII. i bila je vidljiva i danju, a tri od novih otkrio je jedan čovek – M. J. Bester iz Južne Afrike.

10. dec. – Svake godine se obeležava datum smrti Alfreda Nobela (1833–1896). Ovaj švedski pronalazač je otkrio dinamit. Izgubivši mlađeg brata prilikom eksperimenata sa dinamitom, odlučio je da svo nastalo bogatstvo da u humanitarne svrhe.

11. dec. 1900. – Na predavanju, fizičar Max Planck je izneo novu fundamentalnu ideju, danas poznatu kao kvantnu teoriju. Na sastanku Berlinskog udruženja fizičara objasnio je da da se energija ne javlja u proizvoljnim iznosima, već u tačno određenim diskretnim iznosima koji se nazivaju kvanti.

12. dec. 1901. – Italijanski inženjer Guglielmo Marconi uspešno je poslao radio signal preko Atlantika, spojivši Englesku i Njufaundlend i to se smatra rođendanom radija. Da bi podigao antenu što više, koristio je balon. Radio–talasi putuju brzinom svetlosti.

1957. – Leteći bombarder Voodoo F–101A, kojim je upravljao major Adrian E. Drew , oborio je svetski rekord u brzini. Leteo je brzinom od 1943,5 km/h.

1970. – Sa platforme u vodama istočne Afrike lansiran je veštački satelit opremljen sa dva detektora X zrakova, koji obiđe Zemlju svakih 96 minuta. Satelit je nazvan "Uhuru", što na svahili jeziku znači sloboda.

13. dec. 1920. – Američki astronom Frencis Pease je po prvi put izmerio prečnik jedne zvezde. Koristio je instrumenat nazvan interferometar, a koristio je zvezdu iz Oriona, Betelgez i otkrio da je u pitanju džin: preko 1.000 puta je veća od našeg Sunca.

14. dec. 1911. – Norveški istraživač Roald Amundsen je sa četvoricom drugara i psećom zapregom stigao na Južni pol. Iako je bila letnja sezona, dočekala ih je temperatura od –56° C. Danas se veruje da slična klima vlada na Marsu.

1962. – Posle uspešnog lansiranja krajem avgusta, svemirska letilica MARINER II je preletela površinu planete Venere na visini od 34.600 km. Cilj misije je bio pribavljanje podataka o nagnutosti Venerine ose, sastavu i temperaturi atmosfere i lokaciji ekvatora.

1997. – Sateliti BeppoSAX i Compton Gamma Ray Observatory (GRO) otkrili su snažne bljeskove u gama spektru. Mada su bljeskovi trajali manje od 50 sekundi, sateliti su uspeli da ih izmere i tačno lociraju.

15. dec. 1791. – U Americi je konstituisan dokumenat koji reguliše Ustavne Amandmane. Ima ih 10 i tiču se crkve i države. Prvi amandman obezbeđuje verska prava, slobodu govora i štampe.

16. dec. 1811. – Najjači zemljotres u modernij istoriji Amerike pogodio je New Madrid u Misuriju, u blizini reke Misisipi. Na površini su se pojavili ugalj, voda i kosti izumrlih dinosaura.

17. dec. 1903. – Braća Wright su una plaži pokraj Kitty Hawka, u Severnoj Karolini, prvi put u istoriji poleteli mašinom težom od vazduha. Preleteli su 120 stopa na visini od 8 do 12 stopa. Vest su prenele samo 4 američke novine. Do kraja 1908. godine već su leteli preko jednog i više sati.

18. dec. 1912. – Novine su objavile senzacionalnu vest: "Pronađena je karika koja nedostaje – potvrđena Darvinova teorija!". Otkrivena je lobanja znamenitog fosila tzv. Piltdownskog čoveka. Sledećih 40 godina kosti su proučavane i diskutovano je o njima, da bi potom obelodanjeno da je u pitanju bila prevara. lobanja je bila zapravo ljudska, a vilica majmunska. Fosil je pronađen nekih 50 km od kuće Charlesa Darwina.

19. dec. 1958. – Prva vest je prenesena preko američkog satelita "Atlas". Bila je to Božićna čestitka od 58 reči predsednika Ajzenhauera narodu. Počela je sa: "Amerika želi mir svima na Zemlji i dobrobit svim ljudima okolo nas."

20. dec. 1969. – U.S. Air Force su završile svoj izveštaj koji se ticao neidetntifikovanog letećeg objekta (UFO). Ovaj izveštaj, nazvan Plava knjiga, obustavljen je zbog "nedostatka podataka". Mnogi sumnjaju u zaključke ove studije.

21. dec. 1872. – Zaplovio prvi okeanografski brod, britanski CHALLANGER. Put je planiran još od postavljanja transatlanskog telegrafskog kabla 1860. godine, i na njemu je otkriveno mnogo nepoznatih formi okeanske flore i faune.

1941. – Na ovaj dan Tito je poslao čestitku sovjetskom Generalnom sekretaru partije Josipu Staljinu (1879–1953) i čestitao mu rođendan, a u isto vreme osnovao Prvu proletersku brigadu. Međutim, kada su se dve zemlje posvađale i kada je došlo do razmimoilaženja, Dan armije je pomeren za jedan dan – na 22. XII. – navodno, dan prve bitke nove brigade.

1620. – Na obale Amerike stigao je brod "Mayflower" i doveo prve stalne doseljenike na tlo tzv. Nove Engleske. Stvorena je kolonija nazvana Plimuth, po luci iz koje su isplovili.

22. dec. – Vreme zimskog solsticijuma. Tog dana je dan najkraći na severnoj polulopti, a najduži na južnoj i označava zvaničan početak zime na jednoj, a početak leta na drugoj strani. Te promene godišnjih doba uzrokovane su nagibom Zemljine ose .

23. dec. 1975. – Američki kongres objavio da metrički sistem mera postaje zvaničan merni sistem i u Americi.

24. dec. 1938. – Kraj obala Madagaskara, na dubini od 50 m ribari su uhvatili u mrežu "velikog morskog guštera", jer su njegove peraje podsećale na noge. Riba se zvala coelacanth i verovalo se da je izumrla pre oko 50 miliona godina. Ova riba je nazvana "živi fosil", jer se verovalo da je davno izumrla. Od tada je ufvaćeno nekoliko ovih riba, a poslednja 1997. godine u vodama Indonezije.

1968. – Iz svemira je stigla poruka i to televizijska, uživo. Poslali su je astronauti sa Apola 8 dok su kružili oko Meseca. Poruka, koju je poslao Bill Anders, počinjala je ovako: "U početku, Bog je stvorio nebo i Zemlju."

25. dec. 440. – Zvanično su crkveni oci proglasili ovaj dan za Božić. Datum se poklapa sa rimskim paganskim praznikom u čast boga Saturna, Saturnalijama, koji je padao u vreme zimskog solsticijuma. Najverovatnije je da se Hrist uopšte i nije rodio u decembru.

1758. – Posetila nas je kometa Edmunda Halleya. Mnogi su verovali da su komete đavolska znamenja ali je Halej dokazao suprotno. Otkrio je da je pojava iz 1682. ista ona koju su zabeležili 1531. i 1607. godine. Uočivši period od 76 godina između tih događaja, predvideo je njen sledeći dolazak 1758. godine. Lužički Srbin, seljak i astronom–amater iz sela Prohlić kraj Drezdena, Johan Georg Palič (1723–1788), konačno je zapazio i objavio povratak ove komete.

26. dec. 1676. – Holandski naučnik Anton van Leeuwenhoek počeo da koristi prvi mikroskop. Otkrio je bakterije u kapi vode i tako inicirao početak bakteriologije.
U svim zemljama Komonvelta se slavi Boxing Day, praznik kada se svim slugama i prodavcima daju pokloni, naročito u novcu. Ovo je i zvanični praznik banaka.

2004. – Poslednji pun Mesec ove godine počeće u 15 sati i 06 minuta.

27. dec. 1831. – Mali brod nazvan HMS "Beagle" krenuo je iz Plimuta ka Tihom okeanu. Na njemu se nalazio i mladi prirodnjak Charles Darwin. Kasnije je napisao: "To je bio moj pravi rođendan!". Brod se vratio tek posle 5 godina, a Darvin je 1859. godine objavio svoju istorijsku knjigu "Poreklo vrsta".

29. dec. 1967. – Tokom konferencije u New Yord Cityju astronom John Weeler je prvi put upotrebio termin "crna rupa". Ovo je zapravo opis stanja određenih masivnih zvezda koje dolaze u takvo stanje po nestanku nuklearnog goriva. Tada zvezda kolabira u tačku, a oko nje se stvara tako snažno gravitaciono polje da ga ni svetlost ne može savladati.

30. dec. 1913. – Obelodanjen je jedan od najpoznatijih dijagrama u astronomiji. Na sastanku naučnika u Atlanti, dvojica astrofizičara Ejnar Hertz i Henry Norris Russell su pokazali u kakvom su odnosu temperatura zvezda i njihov sjaj. Otkrili su da postoje brojne zvezde slične temperature i sjaja, a da van toga ili uopšte nema ili jako ima jako malo zvezda.