am@astronomija.co.yu

 

Nebeski dogaaji

Godinje
Efemeride
Faze Meseca
Sumraci
 

 

 

Sadraj AM

 

 

dogaaji
mart
Sinia Lavrnja
vandergraaf@sympatico.ca

DOGODILO SE U MARTU

1. mart 1966. godine

VENERA 3, prva letelica na povrini Venere.

Venera 3 se srusila na povrinu planete sa radio komunikacijskim sistemom koji se pokvario pre nego to je letelica poslala bilo kakave podatke nazad na Zemlju.

Venera 3 je prva letelica koja je dotakla povrinu druge planete. Sa Zemlje je lansirana 16. novembra 1965.

Istog datuma ali 16 godina kasnije (1. mart 1982. g.) Venera 13 je uz pomo padobrana sletela na povrinu planete, malo istonije od regiona koji se zove Phoebe Regio. Venera 13 je "preivela" 127 minuta na povrini planete iako je planirano da salje podatke svega 32 minuta. Za to vreme je izvrila veliki broj eksperimenata i poslala mnotvo podataka o planeti Veneri.

5. mart 1979.

Voyager 1 prolee pored Jupitera.

Letelica Voyager 1 je proletela pored Jupitera na distanci od 350.000 km i sa te daljine je snimila i poslala najbolje fotografije Jupitera i njegovih meseca ikad napravljene. Pored mnogih otkria koje su napravljene fotografije pruile, kao najznaajnija se navode vulkanske erupcije na Io, tamne linije na povrini Evrope i postojanje tamnih prstenova oko Jupitera.

7. mart 1792.  

Rodjen John Herschel.

Engleski astronom i naunik, John Frederick William Herschel je jedino dete William Herschela. Iako je poeo sa matematikom, John ubrzo postaje oev sledbenik u astronomiji. Otkrio je na stotine novih maglina i zvezdanih jata osmatrajui iz Engleske. John je nastavio oevo sistematsko osmatranje neba sa ciljem objanjavanja "konstrukcije neba", to e kasnije postati poznatije pod imenom kosmologija.

1834. g. John je odneo jedan od oevih teleskopa na Rt Dobre Nade (dananja Juna Afrika) da bi prouavao juno nebo. Pronaao je 1.200 novih dvojnih zvezda i 1.700 novih maglina i jata.

1840. g. osmatraka karijera John Herschela je bila zavrena. Ostatak ivota je proveo u objanjavanju njegovih i oevih radova u oblasti kosmologije, i kao internacionalni konsultant u oblasti astronomije i astrofizike. Od njegovih i oevih osmatranja je napisao "General Catalogue of Nebulae and Clusters" to e kasnije postati osnova za J.L.E. Dreyer-ov "New General Catalog"(NGC katalog).

John je napisao i knjigu "Outlines of Astronomy" koja e dugo vremena ostati standardna knjiga u oblasti astronomije.

John Herschel je takoe bio zaetnik rane fotografske hemije i astrofotografije.

Preminuo je 1871. g.

10. mart 1977. g.

Otkriveni prstenovi oko Urana.

Uranovi prstenovi su otkriveni za vreme posmatranja planetine okultacije zvezde iz Kuiper Airborne opservatorije. Serija smanjenja sjajnosti zvezde pre zaklanjanja zvezde Uranom je ukazalo na postojanje prstenova oko planete. Slina serija smanjenja svetlosti zvezde je uoena i nakon prolaska planete.

Posmatranje je otkrilo postojanje devet prstenova oko planete, da bi proletanje Voyager 2 letelice otkrilo postojanje jo dva prstena. Ceo sistem prstenova se protee od 37.000 km do 51.000 km od Uranovog centra, i najverovatnije je da se ceo sistem sastoji od stotina tankih prstenova.

Epsilon prsten se sastoji od komada veliine jednog metra i do sada su pronaena samo dva satelita "uvara" Epsilon prstena, Cordelia i Ophelia.

Najverovatnije je da postoji jo manjih satelita "uvara" ostalih prstenova, ali su oni trenutno izvan naih mogunosti pronalaenja.

13. mart 1781g.

William Herschel otkriva Uran.

Posmatrajui malu zvezdu u blizini zvezde H Geminorum iz svoje kue u mestu Bath (19 New King ulica je sada Herschel Muzej), pronaao je "zvezdu" koja je bila upadljivo vea od ostalih. U prvi mah, Vilijam Herel je pomislio da je pronaao kometu, to je i razumljivo sa obzirom da pre njega niko nikada nije pronaao planetu.

13. mart 1855g.

Roen Percival Lowell

Bogati ameriki diplomata i amater astronom, Percival Lowell j postao poznat po svojim osmatranjima i teorijama o ivotu na Marsu. Zavrio je matematiku na Harvardu i nakon toga je radio kao diplomata u Japanu i Koreji. Zaintrigiran teorijama i osmatranjima Giovanni Schiaparelli-a o ivotu na Marsu, Lowell gradi privatnu opservatoriju u mestu Flagstaff u Arizoni upravo u vreme Marsove opozicije 1894. godine.

Sledecih 20 godina, Lowell koristi svoj 24" (600mm) refraktor (koji su 1896. g. napravili najpoznatiji graditelji teleskopa u to vreme Alvan Clark & Son) za prouavanje Marsa.

Zakljuio je da mrea pravih linija koje je Schiaparelli nazvao "canali", u stvari globalna mrea kanala koje je izgradila inteligentna civilizacija sa ciljem spasavanja planete od sue, dovlaenjem vode sa ledenih polova planete ka ekvatorijalnim susnim regionima. Svoje teorije je izneo u tri knjige "Mars" 1985. g. "Mars i njegovi kanali" 1906. g. i "Mars kao prebivalite ivota" 1908. g.

Takoe je izradio mape mrea kanala.

Danas su "kanali" na Marsu objanjeni kao optika iluzija i istorijska radoznalost.

Iako je Lowell kritikovan za njegov grub i nenauni pristup pitanju ivota na Marsu, ostavio je iza sebe bogatu astronomsku batinu u vidu dobre opservatorije.

Zadnjih osam godina ivota bio je zaokupljen potragom trans-Neptunove planete koje je dovela do Clyde Tombaugh-inog otkria planete Pluton. Takoe je Lowell taj koji je 1914. g. imao uticaja na Vesto M. Slipher-a da izvri osmatranja koja e dovesti do otkria galaktikog crvenog pomaka dve godine kasnije.

Percival Lowell je preminuo 1916. g.

13. mart 1986g.

Giotto sonda prolazi pored Halley-eve komete.

Giotto je prva sonda za istraivanje dubokog svemira koju je izradila Evropska svemirska agencija (ESA), i prva sonda koja je iz blizine prouavala dve komete.

Nazvana je po italijanskom slikaru Giotto di Bondone ( 1267g.-1337. g.), koji je naslikao i prikazao Halley-evu kometu kao "Betlehemsku zvezdu" (Star of Bethlehem).

Giotto sonda je lansirana iz Francuske Gvajane 2-og jula 1985. g. nosei opremu za deset eksperimenata za prouavanje svih aspekata komete i njenog okruenja.

Giotto sonda je zasuta sa 12.000 udara praine na prilazu kometinom nukleusu. Samo 15 sekundi pre najblieg prilaska, sondu je udario vei komad i zavrteo je odbacivi je dalje od komete. Kontakt sa sondom je ponovo uspostavljen 32 minuta kasnije za koje vreme je sonda ve prola nukleus na distanci od 596 km.

Snimci sa sonde su prikazali crn nukleus 15 km dugaak i 7-10 km irok.

Iako je polovina instrumenata kao i sama sonda bila oteena, Giotto sonda je uz pomo zemljine gravitacije usmerena ka novom cilju, kometi Grigg-Skjellerup jula 10-og. 1992. g. pored koje je prola na udaljenosti od samo 200km.

Eksperimenti su obustavljeni sledeeg dana.

14. mart 1879g.

Rodjen Albert Einstain.

Vie o Ajntajnu >>

16. mart 1926. g.

Robert Goddard lansira prvu raketu na teno gorivo.

Dvadesetih godina ovog veka Goddard je usavrio etiri osnovna principa modernog raketnog pogona. Kasnije je napravio poligon za testove i izgradnju raketa u pustinji u Novom Meksiku. Tu je izgradio stabilizacione sisteme i sisteme za navodjenje ukljuujui i prvi iroskop za rakete, kao i sistem padobrana koji se mogu koristit za tee tovare.

Iako su njegovi pronalasci proli uglavnom nezapazeno za vreme njegovog ivota, nemaki raketni naunici predvoeni Werner von Braun-om su iskoristili njegov dizajn za izgradnju V-2 raketa, koje su po zavretku drugog dvetskog rata posluile kao odskona daska amerikom svemirskom programu

18. mart 1965.  

Prvi "svemirski hod" Alekseja Leonova.

Aleksej Leonov (1934 - ) je prvi astronaut koji je 'hodao" u svemiru za vreme druge orbite letelice Vashod 2. Svemirska etnja je trajala deset minuta.

Leonov je takoe bio komandir letelice Sojuz koja se uspeno spojila sa amerikom letelicom Apolo 1975. u takozvanom "Apollo-Soyuz Test Projekt".

23. mart 1840.

Nainjena prva fotografija Meseca.

24. mart 1893.  

Roen Walter Baade.

Nemako-ameriki astronom koji je koristei velike reflektor teleskope opservatorija Mount Wilson i Palomar nainio mnoga vana otkria o zvezdanoj populaciji Mlenog Puta i o veliini vidljivog svemira.

Izmeu 1919. i 1931. Baade je radio u nemakoj Hamburg opservatoriji gde je posmatrao veliki broj raznih objekata od kometa preko asteroida do varijabilnih zvezda i galaksija. Otkrio je asteroide Hidalgo i Icarus. U 1929. dobija plaenu kolarinu Rockfeller Fondacije i mogunost da radi u Mount Wilson opservatoriji, u kojoj postaje deo osoblja dve godine kasnije i tu ostaje do 1959. koristei 2,5 m Hooker teleskop i kasnije 5 m hale teleskop za izradu velikog broja visokokvalitetnih fotografskih ploa mnogih zvezda, zvezdanih jata i maglina u Mlenom Putu kao i mnogih galaksija.

1934. Baade je objavio svoju teoriju da je neutronska zvezda zadnji proizvod supernova eksplozija i da mnogi kosmiki zraci potiu iz ovih eksplozija.

Sa kolegama Zwicky i Minkowski klasifikuje supernove u dve grupe po razliitosti apsolutne magnitude i spektralnim karakteristikama.

Sa Minkowskim identifikuje optiku kopiju Cygnus A i Cassiopeia A radio izvora.

Za vreme drugog svetskog rata intenzivno osmatra iz opservatorije Mount Wilson zbog nonih zamraenja Los Andjelesa usled straha od bombardovanja.

Usled potpuno tamnog neba iznad opservatorije tokom zamraenja grada, Baade je uspeo da prvi uoi i razdvoji zvezde u centru Andromedine galaksije, kao i u prateim galaksijama M32 i NGC 205.

1944. objavljuje da se Mleni Put sastoji iz mladjih, metalom bogatim i jarko svetlim zvezdama Prve populacije koje su veinom plave i koje se uglavnom nalaze u spiralnim rukama nae galaksije, i starije i crvenije zvezde Druge populacije blie galaktikom nukleusu.

Baade je takoe otkrio da postoje dve populacije Cepheid varijabinih. Koristei novi Hale teleskop 1955. i 1956. meri mnogo preciznije sjajnost Cepheid i RR Lyrae varijabilnih zvezda.

U M31, Andromedinoj galaksiji, nije naao Cepheid varijabilne zvezde iako je znao da bi one morale biti vidljive na distanci na kojoj se M31 nalazi. Po tome je zakljuio da je udaljenost Andromeda galaksije verovatno dvostruko vea od one za koju se mislilo u to vreme. Ovo njegovo otkrie je dovelo do dupliranja skoro svih kosmikih distanci.

Dodatak:

"BAADE-ov PROZOR"

 
Prozor NGC 6522 u Baade-ovom prozoru

Nekoliko malih regiona na nebu gde je delimino isto od oblaka praine prema centru nae galaksije Mleni Put. Kroz ove "prozore" je mogue vizuelno osmatrati objekte koji su u blizini i iza centralnog dela galaksije.

"Baade-ov prozor" se nalazi na oko 3/4 stepena severozapadno od Gamma Sgr. i okruuje jato NGC 6522. Nalazi se oko 4 stepena istono od galaktikog centra i "pogled kroz prozor prolazi" na oko 1.800 s.g. od samog centra nae galaksije.

Region je dobio ime po Walter Baade-u.

NGC 6522
R.A. 18 03 35.0
DEC. -30 02 02
V Mag. 9.9
Diam.' 9.4

25. mart 1655.

Christiaan Huygens otkriva Titan, Saturnov mesec.

28 mart 1802.

Wilhelm Heinrich Olbers otkriva asteroid Pallas.

29 mart 1807.

Wilhelm Heinrich Olbers otkriva asteroid Vesta.

Isto kao i asteroid Pallas pet godina ranije, Olbers je i asteroid Vesta naao traei planetu, za koju se u to vreme verovalo da postoji izmeu orbita Marsa i Jupitera.

Heinrich Olbers je bio jedan od lanova "zvezdane policije" (Celestial Police).

("Celestial Police" - Ime koje je sebi dala grupa od 24 astronoma koji su meusobno saraivali u potrazi za planetom izmeu orbita Marsa i Jupitera a koju je predviao tzv. Bodeov zakon.

Ove astronome je prvi organizovao 1800. Franz von Zach u Johann Schroter-ovoj observatoriji.

Izmeu ostalih lanovi ove internacionalne grupe koja je ukljuivala i samog Johann Bode-a su bili i William Herschel, Nevil Maskelyne, Charles Messier i Wilhelm Olbers.)

29 mart 1974.  

"Mariner 10" prvi prolazak pored Merkura.
 

(mart 2004.)

vrh