50 godina kosmonautike
Vaši komentari

Povodom velikog jubileja razgovarali smo sa nekoliko naših vrsnih poznavalaca kosmonautike i zamolili ih za komentar i svoje viđenje prethodnih 50 godina kosmonautike. Takođe, interesovalo nas je kakav razvoj kosmonautike očekuju u narednom periodu.

Draško Dragović  *  Grujica Ivanović  * Srđan Penjivrag

* * *

Dipl. ing. DRAŠKO DRAGOVIĆ

PRVIH 50 GODINA

Prvi je svakako Sputnjik. Pokazalo se da se to ipak može, samo ako se usmere napori ka tom cilju.

Drugi je neosporno Gagarin. Kakav skok! A samo 50 godina pre toga braća Rajt su sanjala o makar 20 metara leta, pa kako bilo.

Treći je put ka drugim planetama. Jes' da su to bile samo sonde, ali to je bio veliki tehnološki korak, a to je bogme i dan-danas.

Četvrti je Apolo 11. Armstrong je postao besmrtan, faca zauvek. Bilo bi interesantno videti ga danas, pa makar kakav bio. Simptomatično je da ga NIGDE nema. U intervjuu što sam gledao na TV, Baz Oldrin je rekao: Tek kada budete ponovo krenuli na Mesec, videćete kakav smo podvig mi izveli. Verujem mu 100%.

Peti je Skylab i ostale orbitne stanice. Čudo od ideje, tehnologije, upornosti, dolara itd. Baš me interesuje njihova budućnost, i da li će to ikada da se ispostavi kao zbilja važna stepenica u čovekovom pohodu ka zvezdama.

Šesti je, a šta drugo za mene, nego Voyageri! Eh, kakav projekat... Dao bih dupe da sam ikako učestvovao u tome, makar kao tetkica koja čisti uveče... I dan-danas čitam i pratim o njima, i pitam se kako li izgledaju danas? Da li bi se momci iz Pasadene zaprepastili da im je ikako moguće da ih vrate i pregledaju?

Sedmi su SVI svemirski teleskopi. Sledeća generacija će da nas sve baciti u nesvest. Ko zna šta će doneti...

Osmi je ujedinjavanje Evrope i formiranje ESA. Mislim i ubeđen sam da je to JEDINA budućnost svemirskog istraživanja. Ako im se (ikada) pridruže Rusi i Kinezi, pokazaće svima da ima nade za čovečanstvo. Bez toga, crno nam se piše ..., ne samo u kosmičkom istraživanju, nego kao civilizacijskom konceptu.

Deveti je ulazak Dalekog Istoka u borbu za deo kolača u svemiru. oni su uvek i u svemu bili uporni i siguran sam da će doneti napredak. Otvoriće škole, institute, fabrike, stvoriće bazu, a onda ni baza na Mesecu nije daleko.

Deseti korak tek predstoji ... Da li je to Novi Horizont ili nešto još naprednije?

SLEDEĆIH 50 GODINA

Sledećih 50 vidim na dva načina.

Jedan je onaj na koji sam gledao kada sam bio mali batica, koji je čitao Asimova i Bredberija i maštao o udaljenim svetovima i galaksijama. Kada sam mislio da nas od svega toga deli samo vreme koje je pred nama.

Drugi način je onaj na koji sam se svikao u ovih 20-30 poslednjih godina. Ne mora razvoj da bude eksponencijalan, pa čak ni linearan. Ko zna šta nam svima donosi budućnost. Sklon sam da verujem tehnologiji i njenim zakonima, ali ljudi su ljudi. Bojim se da ne ukakimo sada kad je najinteresantnije.

Setim se kako su fizičari na početku XX veka verovali da će fizika uskoro da se zaustavi u razvoju, jer je sve već bilo poznato i otkriveno. A onda su Plank i Ajnštajn dali teorije (kvantnu i relativnu) i dali zamah da nam se danas vrti u glavi od toga. E tako se nadam da će biti i sa astronomijom: da će nešto u skoroj budućnosti dati podstrek, i da će se svi okrenuti u tom pravcu, a manuti se nafte, nacionalizma i religije.

* * *

IVANOVIĆ GRUJICA

PRVIH 50 GODINA

Urađeno je mnogo, mnogo manje u odnosu na raspoložive tehničke potencijale. Na žalost, razvoj kosmonautike je bio i ostao čvrsto vezan za politiku i u potpunosti zavisio od toga ko sedi u Beloj Kuci i u Kremlju. U stvari, najveća dostignuća čoveka u osvajanju kosmosa odigrala su se u jeku hladnog rata i velike napetosti u odnosima SAD i SSSR-a tokom 60-ih, tako da je trka u naoružanju imala pozitivan efekat na kosmonautiku. Uz veliku podršku lidera kao što su bili Kenedi, Džonson i Hruščov, lidera koji su imali viziju i koji su videli strateški značaj kosmosa za čovečanstvo, kosmonautika je imala svoje zlatne godine tokom tih 60-tih, posle čega počinju promene.

Mislim da je u svim oblastima kosmonautike čovek mogao mnogo više da uradi. Manje od dvanaest godina posle lansiranja "Sputnjika" čovek je kročio na Mesec i posle toga okrenuo mu leđa i usredsredio se na bliski kosmički prostor. Orbitalne stanice su jedno od svetlijiih dostignuća, ali je trebalo da prođe previše vremena da se stvori stalno nastanjen orbitalni kompleks. Očekivanja od spejs šatla da će zameniti konvencionalne rakete su bila nerealna a posle dve strašne tragedije Amerikanci jedva čekaju da ga pošalju u staro gvozđe i vrate se tehnici koja je razvijena upravo sredinom 60-ih.

U sferi automatskih kosmičkih letelica, urađeno je više nego u oblasti kosmičkih letova sa ljudskim posadama, mada su i u ovoj oblasti nacionalni budžet i strategija razvoje nauke igrale glavnu ulogu. Među njima, posebno bih izdvojio "Lunohode", letelice "Viking" i Hablov teleskop.

Sve u svemu, projekti koje su utemeljivači kosmonautike Karaljov i fon Braun osmislili o letovima na Mars i stalnim bazama na Mesecu do kraja 80-ih ostali su samo na papiru.

SLEDEĆIH 50 GODINA

Mislim da će u narednih 15 godina (period 2010-2025) sledeće oblasti biti dominantne u razvoju kosmonautike:

1. kosmički brodovi (američki "Orion", ruski "Kliper" i kineski "Shenzhou")
2. rakete-nosači
3. Međunarodna kosmička stanica
4. satelitske telekomunikacije i monitoring naše planete
5. intenzivna automatska istraživanja Meseca i Marsa
6. pripreme za povratak na Mesec
7. sve veće prisustvo privatnih kompanija u kosmosu, uključujući intenzivnije turističke sub-orbitalne i orbitalne letove i početak korišćenja komercijalnih sub-orbitalnih "aviolinija".

U periodu 2025-2040 očekujem sledeća značajnija dostignuća:

1. stalna orbitalna baza oko Zemlje
2. orbitalna stanica oko Meseca
3. baza na Mesecu sa rotirajućim ljudskim posadama
4. postavljanje elemenata baze na površini Marsa
5. finalne pripreme za let čoveka na Mars
6. intenziviranje automatskih istraživanja asteroida i Titana
7. privatne kompanije će imati svoje laboratorije i turističke centre u orbiti oko Zemlje; počinju turistički letovi oko Meseca.

U periodu 2040-2060:

1. orbitalne elektrane oko Zemlje
2. orbitalni kompleksi u tzv. dubokom kosmosu, između Zemlje i Meseca
3. korišćenje energetskih resursa Meseca
4. čovek na Marsu
5. orbitalna stanica oko Marsa
6. iskrcavanje čoveka na neki od asterorida i početak korišćenja asteroida kao "kosmičkih platformi"
7. početak razvoja projekata čovekovog leta na Titan.

U najkraćem, u narednih 50 godina, mislim da će se uveliko leteti između kontinenata koristeći sub-orbitalne putničke avione, da će se odvijati kolonizacija bliskog i dubokog kosmosa i Meseca, da će čovek početi sa letovima prema Marsu uz pripreme za kolonizaciju "Crvene planete" i pripremati se za letove prema Titanu, za koga verujem da će biti sledeća destinacija čoveka u kosmosu, posle Meseca i Marsa.

* * *

SRĐAN PENJIVRAG

PRVIH 50 GODINA

Kao dete Voyagera nisam imao prilike da pratim avanture lansiranja prvih satelita, spuštanje čoveka na Mesec, Vikinga i ostale planetarne misije. Sa ove distance, 50 godina nakon malog Sputnjika, čini se da je moralo da se uradi znatno više. Dosta grešaka je načinjeno, propuštene su brojne šanse, ali nikada ne smemo da zaboravimo da je ovo naš pionirksi poduhvat istraživanja prostora van planete Zemlje. «Rocket science» a ne pravljenje kokica.

Stotine raketa je eksplodiralo, brojni ljudski životi su izgubljeni. Banalne greške dovele su do kraha mnogih misija. Ono što je za mene impresivno jeste da je ogroman broj svemirskih avantura, sa ili bez ljudske posade, prošao sa nekakvim problemom. Moćni Habl je lansiran sa feleričnom optikom, platforma na Voyageru se zaglavila u najnezgodnijem trenutku, Galileova antena se zapetljala, orbitalne stanice ostajale bez struje..

Ujedinjenje Evrope i stvaranje ESA je izuzetno pozitivan događaj. Indija, Kina i Japan su takođe uzeli aktivno učešće u istraživanju svemira. Preko 100 zemalja sarađuju na novoj svemirskoj stanici. Misije su sve složenije a godine pred nama će pokazati da li smo još na početku ili smo preležali dečije bolesti.

SLEDEĆIH 50 GODINA

Povratak čoveka na Mesec i kolonizacija Marsa obeležiće narednih 50 godina kosmonautike. U tom periodu zasigurno ćemo imati priliku i da vidimo prvu pravu međuzvezdanu misiju. Uran i Neptun će dobiti svoje prve orbitere a površinom Tritona mesecima će krstariti rover. Evropa i Titan su u žiži naučne javnosti te se može očekivati veći broj letelica, rovera i nešto kasnije podmornica poslatih ka ovim svetovima. Robotske sonde će biti znatno izdržljivije pa će godinama ispitivati površinu paklenih planeta Venere i Merkura.

Finansiranje planetarnih misija je ogroman problem. Cifra od 3 milijarde dolara za misiju spuštanja robotizovanog vozila na Titan je prevelika ne samo za jednu zemlju, već i za udružene nacionalne svemirske agencije. Ukoliko ne dođe do znatnih novčanih ulaganja u svemirska istraživanja, a naznake za to nema, može se očekivati da ovako skupe misije imamo jednom (maksimum dva puta) u deceniji. Dakle, ako želimo Neptun orbiter onda moramo da zaboravimo na brčkanje u okeanima Evrope, i obrnuto.

Nova otkrića su ograničena i količinom podataka prenetih na Zemlju. Sa razvojem novih tehnologija i usavršavanjem nuklearnih reaktora letelice širom Sunčevog sistema će biti u mogućnosti da šalju ogromnu količinu podataka velikim brzinama. Prošlo je vreme fotografija dimenzija 800x800 piksela za čije slanje su bili potrebni sati i sati. Direktna posledica toga jeste da ćemo već sredinom veka a možda i pre videti velike satelite Jupitera i Saturna kompletno uslikane rezolucijom ispod 10 metara po pikselu.

U ovom trenutku aktivno radi 20 svemirskih letelica koje se bore za svoje vreme na džinovskim radio antenama širom Zemlje. Samo Kasiniju je dnevo potrebno 9 sati downlinka. Buduće misije će zahtevati još više vremena te NASA i druge agencije moraju uložiti milijarde evra u izgradnju savremenijih i većih radio antena.

U narednoj deceniji (a možda i pre, sudeći po aktivnoj ulozi Google-a) doći će do prvih privatnih misija ka Mesecu a potom i nekoj planeti ili kometi. Jeftine misije povećavaju šansu za neuspeh, ipak biće jako zanimljivo pratiti ovakve avanture.

Ukoliko se nešto katastrofalno desi prilikom stvaranja baze na Mesecu za očekivati je da se više pažnje posveti robotizovanim misijama. Isto tako, ukoliko se nađu čvrsti dokazi da na Evropi postoji život ogroman deo sredstava namenjen drugim misijama biće usmeren ka daljim istraživanjima ovog satelita.

Ne mislim da će doći do kontakta sa inteligentnim vanzemaljcima, ali je vrlo moguće otkriće planete sa atmosferom bogatom kiseonikom oko druge zvezde a u našoj blizini. Sredinom veka, međuzvezdana misija biće upućena u tom pravcu.

Sunčev sistem je postao "mala bara sa mnogo krokodila". Toliko zanimljivih mesta treba posetiti a tako malo finansijskih sredstava nam stoji na raspolaganju. Ipak, najbolje godine kosmonautike su pred nama.

(04.10.2007.)

vrh

priključite se

S P U T N J I K  I

SPUTNJIK I - zvuk

SPUTNIK 1 JE POLETIO (TREBA SE SJETITI!)

Sputnjik 1: POČETAK KOSMIČKE ERE