|
Vostok (u prevodu sa ruskog ISTOK) je kosmički brod koji je izneo prvog kosmonauta Jurija Aleksejeviča Gagarina (12.04.1961, Vostok 1), a takođe i prvu ženu kosmonauta Valentinu Terjoškovu (16-19.06.1963, Vostok 6). Vostok je obavio ukupno 6 letova sa ljudskom posadom (po 1 kosmonaut). Njegove modifikacije se i danas koriste za iznošenje u orbitu vojne opreme za osmatranje i prepoznavanje, opreme za mapiranje i sl.
Razvoj Vostoka se bazira na ruskim raketama velikog dometa sa nuklearnom bojevom glavom iz serije R (R-7, R-9, R-16) ili Nato oznaka SS i dvostepenoj raketi nosaču prvih veštačkih satelita Sputnjik. Glavni konstruktor rakete i rakete nosača je Sergej Pavlovič Karaljov. Šezdesetih godina kosmički brod je imao četiri modifikacije i to:
Detaljnije ću opisati kosmički brod serije 3 KA i raketu nosač, a za ostale ću dati samo osnovne tehničke podatke. Naime kompleks VOSTOK se sastoji iz dve celine. To je kosmički brod Vostok (čije modifikacije su gore navedene) i raketa nosač Vostok. KOSMIČKI BROD VOSTOK Osnovne karakteristike:
Sastoji se iz dva odseka, kapsule za spuštanje i servisnog modula sa instrumentima. Ukupna masa kosmičkog broda je 4,73 t, najduži let je trajao 5 dana, dužina broda 4,4 m (bez antena), maksimalni dijametar (prečnik) 2,43 m. Ova dva odseka su bili mehanički povezani metalnim trakama sa pirotehničkim bravama. Brod je opremljen sledećim sistemima:
Takođe ima autonomnu i radiotelemetrijsku opremu za kontrolu i registraciju svih parametara leta, pre svega stanja kosmonauta (svi neophodni medicinski i dr. parametri), stanje konstrukcije broda, stanje gore navedenih sistema. Ova oprema sadrži u sebi i UKV i KV aparaturu za dvostranu radiotelefonsku komunikaciju kosmonauta sa zemaljskim stanicama, komandnu radioliniju, programsko-vremensku opremu (još je bilo rano za prvi kompjuter) TV sistemom sa dve kamere za kontrolu stanja kosmonauta u kosmičkom brodu i radio sistemom kontrole parametara orbite, pelengacije i kočiono-motornog sistema. Radi bezbednosti broda i kosmonauta pojedini sistemi su bili dublirani (po dva istovetna). Kapsula za spuštanje Masa 2,64 t; prečnik 2,3m; zapremina 5,2m3; slobodna zapremina za razmeštaj kosmonauta 1,6 m3. Hermetično telo sfernog oblika (prečnik 2,2 m) od aluminijumskog liva pokriveno toplotnom zaštitom različite debljine (0,03 m do 0,18 m). Forma i položaj kapsule za spuštanje i raspored njene mase su obezbeđivali aerodinamičku postojanost predviđenu za spuštanje po balističkoj trajektoriji. U gornjem delu kapsule su se nalazila tri luka prečnika 1 m. Prvi koji se nalazio sa strane nogu kosmonauta je tehnološki i kroz njega su se vršile operacije na zemlji (pripreme i pripreme pred sam let), drugi koji se nalazi naspram tehnološkog je predviđen za ulazak kosmonauta u letelicu i katapultiranje sedišta sa kosmonautom pri ulasku u atmosferu (ova operacija se odvijala na visini oko 7000 m). Iz trećeg koji se nalazi između ova dva je ispaljivan padobran na kome se kapsula prizemljavala. Drugi i treći luk su bili zatvoreni poklopcima sa pirotehničkim bravama (mala punjenja sa električnom komandom). Kapsula ima tri iluminatora, od kojih su dva razmeštena na poklopcima lukova 2 i 3. Unutar kapsule se nalazi kontejner sa padobranom zapremine 330 dm3 (površina kupole glavnog padobrana je 574m2, brzina prizemljenja na glavnom padobranu je 10m/s), katapultirajuće sedište kosmonauta sa dva raketna motora na čvrsto gorivo sa glavnim i pomoćnim padobranom, rezervnim punjenjima i napajanja (uključujući i opremu za pelengaciju), instrumente i opremu osnovnih i pomoćnih sistema broda (sistem za održavanje života, termoregulacije, elektronapajanja, navigacije i upravljanja, telemetrije, pulta kosmonauta, optičkog orjentatora, ručke upravljanja, radio veze itd). Unutar su telo kapsule i oprema bili obloženi termoizolacijom i dekorativnom opšivkom. Sa spoljne strane kapsule za spuštanje nalazile su se antene komandne radiolinije (montirane na metalnim trakama koje vezuju kapsulu sa servisnim modulom). Za obezbeđenje kosmonauta on je tokom svih faza leta bio u skafanderu. Na delu spusta na visini oko 7000m vršilo se katapultiranje kosmonauta. Posle udaljavanja sedista sa kosmonautom od kapsule na bezbednu udaljenost, kosmonaut se odvajao od sedišta i spuštao se padobranom (brzina prizemljenja 5m/s). Otvaranje glavnog padobrana kapsule se vršilo na visini 4000m. Konstrukcija i sistemi su bili predviđeni i na mogućnost prizemljenja sa kosmonautom unutar kapsule (bez katapultiranja) Servisni modul Masa 2,27 t; maksimalni prečnik 2,43 m; dužina 2,25m; zapremina 3 m3. Predviđen za smeštaj aparature, instrumenata i opreme i opsluživanja osnovnih sistema koji obezbeđuju orbitalni let. Telo je napravljeno od aluminijumskog liva i ima formu dva usečena konusa. Gledano sa jedne strane izgleda kao ulubljena sferna obloga, a sa druge strane ima cilindričnu nišu u kojoj je smešten TDU – 1 (ruski: Tormozno Dvigateljnoe Ustroistvo) Kočiono motorni uređaj (retroraketa). Pred poletanje modul sa opremom se puni suvim azotom. Unutar su raspoređeni:
Spolja se nalaze:
| 1 | 2 | Raketa nosač (25.05.2006.)
|
|
