nastavak
| 1 | 2 |  3 | 4 |

17. CRNE RUPE KAO SNAGA KREIRANJA (astronomija)

Crne rupe nisu samo sinonim razaranja već bi takođe mogle biti kreativna snaga koja
je uvela red u kosmosu, objavili su astronomi protekle godine. Jedan od nagoveštaja za ovaj stav je došao nakon otkrića kvazara koji je počeo da sija već oko milijardu godina nakon Velikog Praska. Veruje se da ove briljantne objekte pokreće supermasivna crna rupa, koja se morala formirati tokom veoma ranog života kosmosa.

Umetnička predstava jedne crne rupe

Stewart Shapiro, astrofizičar Univerziteta i Ilinoisu, SAD, spekuliše da se prva generacija zvezda formirala direktno iz prastarih oblaka vodonika i helijuma. Neke od ovih zvezda su zatim kolapsirale u crne rupe koje su brzo rasle gutajući gas i sudarajući se jedna sa drugom. "Ako se ovo desilo, formiranje supermasivnih crnih rupa bi moglo biti deo rođenja početnih strukture svemira" kaze Shapiro.

Drugi dokazi dolaze iz analiza modernih galaksija, od kojih većina ima centralnu crnu rupu čije su mase u bliskoj korelaciji sa karakteristikama galaksija u kojima se nalaze.
Ovo bi moglo značiti da su crne rupe mogle diktirati kako će galaksija uzeti oblik, što je
suprotno od onog što su naučnici zaključili.
"Ljudi su oduvek videli galaksiju kao roditelja a crnu rupu kao dete rođeno u galaksiji"
tvrdi Avi Loeb, astrofizičar sa Harwarda.
On i nekoliko njegovih kolega imaju teoriju da se strujanja energije iz vrelih gasova oko
supermasivnih crnih rupa mogu kompresovati, promešati i osvetleti okruzujuću sredinu na način koji pomaže regulisanje rasta galaksije i proizvodnju novih zvezda.

18. KOMETA PROUZROKOVALA NUKLEARNU ZIMU (paleontologija)

Ogroman meteorit ili kometa koja je udarila u Zemlju pre 65 miliona godina i označila kraj doba dinosaurusa, ima zapravo dvostruki učinak. Njen udar, jednak eksploziji 250 miliona megatona TNT eksploziva, je doveo do ispenja tankog sloja kamenja poslavši ga na taj način visoko u nebo, a tu se nešto od toga kondezovalo u pržeće kapi koji
su mogle izazvati požare širom Zemlje. Ostatak koji je ostao u atmosferi je imao isto tako razarajući efekat. Kompjuterski model sugeriše da bi aerosoli, bogati sulfatima, mogli reflektovati sunčevu svetlost strmoglavljujući Zemlju u tamu tokom vremenskog perioda od pet godina, zaustavljajući fotosintezu i započinjući nuklearnu zimu.

Juna meseca paleontolozi pružaju prvi fizički dokaz ovog scenarija. Henk Brinkhuis, paleontolog Univerziteta u Utrechtu, Holandija, analizira vodene fosile iz sloja kamenja nađenog u severnom delu Tunisa koji je depozitovan ubrzo nakon udara objekta.
On je pronašao da je fitoplankton koji se nalazio u toploj vodi, a koji je poznatiji pod imenom "dinoflagellates" zamenjen tokom tog vremena vrstama koje su živele u hladnim vodama severnog Atlantika.

Simone Galeotti iz Univerziteta u Urbinu, Italija, je pronašla slične tragove među mikrobima koji žive na dnu mora a koji se zovu "foraminiferans". "Jedino objašnjenje koje ima smisla je da se duboki okean ohladio" kaže model-klimatolog Matthew Huber iz Purdue Univerziteta.

Zemlja je verovatno počela ponovo da se zagreva nakon nekoliko godina, ali vodeni fosili ukazuju da su dubine okeana ostale hladne tokom sledećih 2.000 godina. Da bi saznao zašto, Huber je načinio kompjuterski model koji bi istražio efekat globalnog zatamnjenja na dubine okeana. Tokom celogodišnje zime koja je trajala nekoliko godina, površina okeana bi izgubila ogromne količine toplote. Ohlađena voda bi "potonula" i ostala hladna dugo nakon što Sunce ponovo ugreje površinu okeana, pronašao je Hubert.

19. ASTRONOMI IZMERILI ŠIRINU KOSMOSA:
156 MILIJARDI SVETLOSNIH GODINA (astronomija)

Jednostavno pitanje koje zaokuplja najveće genije u istoriji: Koliko je veliki kosmos?
Ove godine grupa astrofizičara je došla do odgovora: Vidljivi kosmos se proteže najmanje 24 gigaparseka u svim pravcima. To je radijus od 78 milijardi svetlosnih godina. 

Neil Cornish, astrofizičar Univrziteta u Montani i njegove kolege su dobili rezultat
pretražujući informacije iz kosmičke mikrotalasne pozadine, radijacije koja je ostala
još od Velikog Praska. Koristeći "Wilkinson Microwave Anisotropy Probe", Cornish je ranije pomogao da se utvrdi da je kosmos star 13,7 milijardi godina. Ta starost govori koliko dugo svetlost iz Velikog Praska putuje i time ukazuje na veličinu kosmosa, što ipak nije cela priča. Po nekim egzotičnim teorijama, kosmos bi mogao biti manji nego što izgleda zato što se prostor sam zakrivljuje prema sebi. Kao rezultat, svetlost bi se mogla vreteti u krug tokom tih 13,7 milijardi godina, kreirajući efekat "hodnika od ogledala" u kome bi se isti delovi kosmosa iznova ponavljali na nebu. Cornish i tim su tražili takva ponavljanja ugravirana u mikrotalasnu pozadinu, ali nisu pronašli ništa.
Izgleda da ono sto vidiš to i dobijaš.

Radijus kosmosa nije jednostavno 13,7 milijardi svetlosnih godina, zato što se kosmos širi još od Velikog Praska. Najbrže širenje se dogodilo u ranim danima kosmosa. Distanca od jedne svetlosne godine u vreme milijarditog rođendana kosmosa je sada ekvivalentna dužini 1.000 svetlosnih godina.

20. SOLARNA OLUJA IZ 2003. GODINE JOŠ UVEK NIJE GOTOVA (astronomija)

Više od godinu dana nakon što je Sunce "ispalilo" ka Zemlji seriju najsnažnijih oluja ikad
zabeleženih, flota letelica još uvek nastavlja da prati njeno kretanje i efekte.
Informacije sadrže zastrašujuće detalje kako je Sunce "udarilo" Zemlju i ostale planete
solarnog sistema. Akcija je započela tokom novembra 2003. godine serijom solarnih "bljeskova" koji su prouzrokovali ogromne eksplozije, poznate kao "coronal mass ejections", na površini Sunca. Nekoliko minuta nakon prvog "bljeska", Zemlju je obasula radijacija. Ogroman talas subatomskih čestica, uključujući elektrone i protone, brzinom od 5 miliona milja na sat udara u Zemljino magnetno polje, koje je odbilo većinu udara. Pa ipak avioni su morali biti poslati na zaobilaznu putanju dalje od Zemljinih polova, satelitske komunikacije su poremećene, dok su se astronauti u Internacionalnoj Svemirskoj Stanici morali sakriti u jako zaštićen Ruski deo stanice. Nekoliko časova kasnije, Mars Odyssey letelica je zabeležila istu solarnu oluju kako otkida delove tanke marsove atmosfere izbacujući ih u svemir. Dalje, Ulysses sonda u blizini Jupitera i Cassini letelica tada još uvek na putu ka Saturnu, beleže još uvek snažne talase čestica kako udaraju u magnetna polja ovih planeta.

"Najvece iznenađenje je da udarni talas još uvek ima snagu da prouzrokuje veliki efekat na atmosferu Saturna, koji se nalazi skoro milion milja udaljen od Sunca i koji ima magnentno polje mnogo veće od Zemljinog" kaže Ed Stone, iz Caltech-a, glavni naučnik Nasinog "Voyager" projekta. U aprilu ove godine letelica "Voyager 2" detektuje prolazeći talas 7 milijardi milja od Sunca. Upravo sada, talas bi trebao da stigne do "helio-pause", granice gde se solarni vetar susreće sa strujama međuzvezdanih vetrova.

21. PETI ELEMENT ŽIVOTA DOŠAO SA METEORITA (geologija)

Naučnici diskutuju da su osnovni graditelji života - ugljenik, kiseonik, vodonik i azot
bili obilni na ranoj Zemlji. Ali odakle je peti elemenat, fosfor došao?

Avgusta su istraživači sa Univerziteta u Arizoni pronašli odgovor: "Schreibersite", gvožđe-nikel fosfid (phosphide) koji se nalazi u gvozdenim meteoritima, bi mogao pružiti
sav potreban fosfor. "Mi sugerišemo da su gvozdeni meteoriti imali ulogu u stvaranju života" tvrdi Matthew Pasek, student univerzitetske "Lunar and Planetary laboratory".
Dante Lauretta, asistent profesora na istom univerzitetu vidi scenario koji uključuje dva meteorita. "Prvo imamo karbonske meteorite koji donose amino-kiseline, šećere i nukleobaze, ali bez fosfora. To bi mogli doneti gvozdeni meteoriti. Razlog zašto je život nastao na Zemlji je u tome što je ovo mesto gde se nalazi tečna voda, gde se sve ove komponente mogu sresti, mešati i reagovati jedna sa drugom".

Istraživači su našli povezanost potapanjem meteorita bogatih fosforom u čistu vodu.
"Sav taj fosfat je prilično nezanimljiv, ali onda se pojavio taj "fosfid-schreibersite"
i to je bio najdivniji NMR (nuklearno-magnetska rezonanca) spektar. To znači da tu postoji mnogo različitih i komplikovanih sastojaka" završava Lauretta.

| 1 | 2 | 3 | 4 |

01.02.2005

vrh