Igor Smolić smoig@yahoo.com

Rad pod nazivom "Detection of an Intergalactic Meteor Particle with the 6-m Telescope" - V.L. Afanasiev, V.V. Kalenichenko, and I.D. Karachentsev je zgodan primer za analizu pogrešne interpretacije posmatračkih podataka. Otkriće intergalaktičkog meteoroida, a bolja odrednica bi bila ekstragalaktičkog, je doživelo veliku pažnju, a nadam se da će kritika biti poučna, mada značajno manje senzacionalna.

U tekstu Marina Tumpića se potkralo par grešaka, i kako su upravo neki od tih podataka važni za analizu moraju se ispraviti.

Spektar meteora je detektovan na spektrogramu od 28. jula 2006. godine.

Viktor Afanasiev i saradnici su snimali spektre slabih nebeskih objekta, najverovatnije galaksija, sudeći po njihovim naučnim karijerama.

Radio posmatranja nisu vršena.

Spektar meteora je slučajno detektovan!

Ako je na početku istraživanja radna pretpostavka bila da se radi o meteoroidu koji ne potiče iz Sunčevog sistema, autori su do kraja rada zaboravili da je i radna, a i da je pretpostavka.

Meteoroidi koji uleću u našu atmosferu, a potiču iz Sunčevog sistema, imaju brzine od 11 do 72 km/s.

Metali (u astrofizičkom smislu) se u zvezdama formiraju na temperaturama jednakim i većim od 15000000000 K.

Meteoroidi dimenzija manjih od milimetra su znatno brojniji od čestica odgovornih za meteore vidljive golim okom, a imaju zajedničko poreklo u kometama i nekim od asteroida.

Kliknite na ilustraciju

Slika 1

Ako za sada i mi poverujemo u čudnovato poreklo ove čestice, ona je od centra mase Lokalne grupe morala putovati barem milijardu godina (oko 500000 eona).

Slika koja je priložena uz tekst predstavlja spektrograme nebeskih objekata (i atmosfere), a samo 1., 2. i 4. spektar gledano sa desne strane sadrže i spektar meteora.

Pobrojane greške su česte u "servisnim informacijama", i klasičan problem u popularizaciji nauke. Greške koje su učinili autori originalnog rada su značajno veće.

1) Određivanje radijalne brzine

Najčešći način određivanja radijalnih brzina u astrofizici je baziran na Doplerovom efektu. U zavisnosti od brzine (inteziteta i smera) izvora svetlosti linije u spektru se pomeraju za određen iznos. Autori su napravili niz grešaka.

Iz zakrivljenosti linija u spektru (kod meteora govorimo o emisionim linijama) mere brzinu od oko 300 km/s. Na slici 1 se uočava da je brzina u centru proreza oko 0 km/s, a dok "repovi" ukazuju na brzinu od -300 km/s. Po autorima ova razlika potiče od različitih izvora emisije. Za repove je odgovorna emisija atoma nepokretne atmosfere, a za centar čestica u blizini meteoroida. Ovu tezu ojačavaju frazom "It is absolutely evident...", inače strogo zabranjenom u naučnim krugovima.

U prevodu, apsolutno je očigledno da autori ne uviđaju/shvataju:

- postojanje instrumentalnih efekata. Zakrivljenost spektralnih linija je najčešći efekat koji se javlja u spektroskopiji. Prouzrokovan je disperzionim elementom spektrografa (prizma, difrakciona rešetka, grizma) i optičkim elementima kamere spektrografa. Da su pogledali kako izgleda bilo koja od mnogobrojnih atmosferskih emisionih linija noćnog neba sigurno bi videli isto tako zakrivljene linije

- postojanje sistematskih grešaka. Da li autori uviđaju da se po njihovom spektrogramu atmosfera kreće prema njima brzinom od 300 km/s?! (negativan predznak kod radijalne brzine indicira približavanje izvora)

- prirodu Doplerovog efekta. Jer ako atmosfera stvarno miruje, onda je radijalna brzina meteoroida +300 km/s. A to znači da se tom brzinom meteoroid udaljava od posmatrača, tj. izleće iz atmosfere. Da li se moglo zaključiti da je taj meteoroid još čudniji, npr. da je prvo prošao kroz Zemlju, ili da je možda napravljen od strane ljudskih ruku i lansiran fantastičnom brzinom!

- formiranje lika objekata u fokalnoj ravni instrumenta. Za instrumente sa velikim prečnikom objektiva meteori se ne nalaze na dovoljno velikom rastojanju da bi ih mogli smatrati beskonačno udaljenima. Tako da je lik meteorskog traga defokusiran. Prosta računica pokazuje da se fokus za meteorske tragove nalazi oko 5 mm dalje od objektiva (u slučaju da je meteor u blizini zenita i na visini od oko 100 km) u odnosu na beskonačno udaljene objekte. Lik meteora je zbog toga "debljine" od oko 10 lučnih sekundi, što je oko polovine dužine proreza spektrografa. Pored ovoga, ako se dosetimo da meteorski trag ima i treću prostornu dimenziju, tj. da će mirna atmosfera zračiti i ispred i iza meteoroida gledano od teleskopa, onda bi se u centru proreza videle dve linije (u slučaju da su autori u pravu). Jedna koja potiče od brzog meteoroida i druga od mirne atmosfere.

2) Određivanje radijanta

Kako je meteorski trag detektovan u tri proreza spektrografa, pravac meteora je dobro određen. Ali nije i smer!

Ekstrapoliranjem traga (što je uobičajen i opravdan postupak), u jednom smeru autori dolaze do "radnog" radijanta. Ali ponovo se "zaboravljaju"! Nalaze da je radijant u pravcu i smeru kretanja Sunčevog sistema ka centru mase Lokalne grupe galaksija.

Ponovo, apsolutno je očigledno da autori ne uviđaju/shvataju:

- da su prvi u istoriji koji pokušavaju da odrede radijant na osnovu jednog meteora

- da je moguće ekstrapolirati trag i u drugom smeru

- da je 28. jula aktivno više meteorskih rojeva (Perseidi, Južni delta Akvaridi, Antihelion, Kaprikornidi, Piscis Austrinidi, i uvek prisutni sporadici). Južni delta Akvaridi, Piscis Austrinidi i Anthelion se nalaze u delu neba na koje ukazuje trag (u drugom smeru). Južni delta Akvaridi imaju maksimum ZHR=20, upravo 28. jula, i ekstrapolirani trag prolazi na svega 5 stepeni od njihovog radijanta.

3) Analiza video posmatranja

Autori razmatraju postojanje radijanta na osnovu meteora posmatranih specijalizovanom video kamerom prikupljenih u oktobru i novembru. Za median ugaone brzine meteora navode vrednost od 0.8 stepen/s! To je izuzetno mala vrednost, i više od 10 puta manja od uobičajenih.

Zatim standardnim postupkom iz meteorske astronomije statistički procenjuju verovatnoću da ekstragalaktički radijant nije slučajan. Zanemaruju sistematske efekte koji se javljaju u tom postupku. Ali to je sada duga priča, ali na žalost oni ih ne razmatraju. Ili još neko veruje da to rade slučajno?

Ono što me uverava da je ova analiza čista laž/falsifikovanje je sledeće:

- verovatnoća da postojanje radijanta nije slučajno je 96%. Zašto 96%? Jer je najčešće 95% gornja granica da bi vam neko rekao da je to slučajnost!

- video posmatranja vam pružaju podatke i o ugaonim brzinama meteora, kao što su sami (netačno?) naveli. Ako su ugaone brzine 10 puta manje od standardnih, kako su dobili prostorne brzine 10 puta veće od onih kod uobičajenih meteoroida?

4) Određivanje koncentracije intergalaktičke prašine

Da li je to moguće nakon svega ovog prethodno napisanog?

Za autore to nije bio problem!

"It is absolutely evident..." da Afanasiev, Kalenichenko, Karachentsev neće biti zaboravljeni!

Sve najbolje, Igor

(30.01.2008.)

vrh

priključite se

Ruski astronomi detektirali međugalaktičke meteore

Meteori?