<<  1 | 2

amaterska astronomija

AM   Postoje astronomske sile i supersile. Sem toga, vrhunska
astronomija je postala izuzetno skupa. Šta ostaje malim zemljama?
Kakav doprinos astronomiji one mogu da pruže?

M. Muminović

 MM    Skupo jeste ali više i ne toliko. Zbog kompjuterizacije došlo je do pada cijena teleskopa i pomoćnih uređaja. Sa druge strane, nove tehnologije (CCD npr.) omogućavaju da se radi ono što male zemlje ili čak amateri nekada nisu mogli. Ja bih danas bio prezadovoljan sa 40 cm-skim reflektorom, dobrim pogonom I CCD-om i sigurno bih mogao da radim kvalitetnbije stvari nego što sam to mogao na 62 cm-skom klasičnom teleskopu. Poenta je najviše u izboru dobrih programa. Primjer mog dragog prijatelja Korlevića u Višnjanu to dokazuje. Ne treba se baviti kvazarima ako imate teleskop od 30 ili 40 cm. Neka to rade veliki. Sasvim je sigurno da mali teleskopi, postavljeni na dobrim lokacijama i korišteni što je moguće više, mogu dosta toga pružiti.

AM   Kakva je po vašem mišljenju budućnost amaterske astronomije?
Tokom istorije, oni su dovali zapažen doprinos ovoj nauci – šta će
amateri ubuduće da rade?

 MM    Ovo što sam prethodno kazao važi i za amatersku astronomiju. Ja bih sada (sa naknadnom pameti) neke stvari u BiH uradio drugačije. Mislim da je važno izabrati usku oblast, za koju je teleskop kojim se raspolaže podesan, i raditi intenzivno. Rezultati će se pojaviti prije ili kasnije. To ne znači da mislim kako uživanje u astronomiji ne smije ili ne može biti i drugačije. Oni koji nemaju afinitet ili želju da se naukom bave u ozbiljnijem obliku, neka se raduju posmatranjima krasnih kometa, pomračenja i sl. Uostalom, i ja to radim dobar dio života. Meni je stravično da vidim astronome koje ne zanima da ponekad pogledaju u nebo. Vjerujte, među profesionalcima ima i takvih.

AM   Kako izgleda vaš favorit među amaterskim teleskopima?
Reflektor ili refraktor? Ako je reflektor koji tip je najpogodniji za amatere?

 MM    Prošao sam sve faze i posmatrao kroz i sa desetinama teleskopa. Ne bih rekao da postoji neki favorit. Neke teleskope zavolite i sjećate ih se iz nekih sasvim drugih razloga. Tako je prvi ozbiljniji instrument sa kojim se nešto dalo raditi u Sarajevu bio sovjetski refraktor 80/800. Ovaj prenosni teleskop imao je kvalitetnu optiku, kakav, takav mehanizam (bez motora) i nama je pružio prekrasne trenutke. Prva snimanja zvijezda smo započeli sa njim. Za teleskop je važno da ima stabilnu i kvalitetnu montažu. Amateri vrlo često prave osnovnu grešku kada trče za uvećanjima što je najmanje važno. Svaki azijski refraktor iz robne kuće bit će vam nuđen sa uvećanjima do 800 ili 1000 puta. Bolji je kvalitetan dvogled i tamno nebo, nego loša optika, stalak koji se na vaš dodir trese i slika nestaje iz vidnog polja. Moderni mali katadioptrijski teleskopi (kombinacije šmit kasegren ili maksutov kasegren) su vjerovatno najpogodnija varijanta za onoga ko može to da plati.

 SETI

AM   Da li verujete u SETI projekat? Postoje li vanzemaljska bića?
Postoje li inteligentni vanzemaljci? Na čemu zasnivate takvo vaše
uverenje? Postoji li opasnost od inteligentnih vanzemaljaca po nas
Zemljane? Ili bi nam kontakt sa njima bio od koristi?

 MM    SETI mi baš nije stvar u koju se vjeruje ili ne vjeruje. Naprosto, to je jedan od načina potrage za vanzemaljskim civilizacijama. Možda se radi u pogrešnom dijelu elektromagnetskog spektra ali to je trud koga treba poštovati. Lično vjerujem u postojanje vanzemaljskih bića. Inteligentnih ni u svemiru kao i na Zemlji, očigledno, nema previše. Predugo bi trajalo elaboriranje zašto vjerujem ili mislim da je to tako. Naprosto, svemir je suviše veliki, to se ponekad zaboravlja. Možda smo u Mliječnom putu jedina napredna civilizacija. Ali postoje milijarde drugih galaksija.

AM   Postoji li opasnost od inteligentnih vanzemaljaca po nas Zemljane?
Ili bi nam kontakt sa njima bio od koristi?

 MM    Da li su opasni i da li će kontakt sa njima biti štetan ili koristan, to je teško reći. Vjerovatno su sve opcije u igri. Kao što je iz današnjeg ugla problematično razmatrati da li su Inke, Maje ili sjeveroamerički indijanci imali koristi od susreta sa tehnoiloški superiornijom Evropom, to se isto može primijeniti i na vanzemaljce. Biti će ih vjerovatno svakakvih. No, u ovom kratkom intervalu civilizacije čovjeka na planeti Zemlji, premalo je vremena da se taj susret zbije.

 BH

AM   Koliko danas ima astronomije u Bosni i Hercegovini? Ima li knjiga,
radio i TV emisija o astronomiji? Kakvo je stanje u novinama?

 MM    U pogledu astronomije, barem prema onome što ja znam, stanje je mnogo lošije nego prije rata. Razlog je svakako nepostojanje opservatorije kakvu smo imali tada. Ima sporadičnih stvari, mladi kroz SF filmove, kompjutere i Internet, zanimaju više nego nekada. Pojavljuju se naravno članci ili emisije o astronomije. Mnoge stvari u tom domenu i ja iniciram. Knjige, sem ponekog izdanja iz Srbije ili Hrvatske, se ne izdaju. Upravo sa nekoliko kolega privodim kraju posao oko registracije Astronomske unije koja bi nastavila tradiciju Univerzitetskog astronomskog društva kao njen nasljednik.

AM   Koliko je interesovanje mladih za astronomiju u BH?
Možete li izdvojiti jedno astroomsko društvo u BH čijim
radom ste zadovoljni?

 MM    Kao što rekoh interesa mladih ima. O astronomskim društvima ne mogu ništa reći jer ne znam ni za jedno. Ima pojedinaca koji se bave i vidim da neki od njih sarađuju i sa vama. Ima interesa po školama. Lično sam angažovan i u Društvu fizičara u BiH i na njihovim ljetnim i zimskim školama za nadarene srednjoškolce držao sam prošle godine predavanja iz astronomije.

AM   Možete li dati makar grubu procenu o tome
koliko dobrih amaterskih teleskopa ima u BH?

 MM    Zaista nemam takvih podataka. Ne vjerujem da bi moglo biti više od desetak teleskopa ali to je, ponavljam, spekulacija.

AM   Koliko u BH ima dobrih amatera osmatrača?

 MM    Isti odgovor važi i za ovo pitanje. Meni se povremeno javljaju direktno ili indirektno pojedinci koji se na ovaj ili onaj način bave pomalo astronomijom. Pomognem savjetom ili nekom knjigom (nešto literature mi je bilo u Sarajevu i to sam spasio). Vrlo malo tih osoba ima neki teleskop. Sa kolegom Karićem iz Zenice ostvario sam kontakt praktično preko vas. Dosta članova Univerzitetskog astronomskog društva je napustilo zemlju ili je poginulo u ratu, tako da u Sarajevu ima njih tek nekoliko i astronomijom se uglavnom ne bave.

AM   Postoji li sada mogućnost i potreba za saradnjom u
astronomiji između nekadašnjih YU republika?

 MM    Naravno da za saradnju uvijek ima potrebe. Drugo je pitanje ukupne situacije u kojoj neka oficijelna saradnja podleže dnevnoj politici i zato takva za sada teško da će ići. To ne znači da ne može ona druga, lična. Ja sam prije rata poznavao veliki broj i amatera i profesionalaca. Sa nekima od njih sam nastavio kontakte. Puno je ljudi vani.

AM   Šta mislite o pokretanju zajedničkog astronomskog časopisa
u tim republikama? Čini se da dobar časopis iz astronomije, izuzev
Sloveniji koja već ima dobar časopis, fali svim tim republikama. Bilo
bi to dosta veliko tržište, zar ne?

 MM    Tržište bi bilo svakako dobro u smislu veličine. Mi smo nekada svoja izdanja prodavali i imali neku komercijalnu korist samo zato što su imala tržište od 20 miliona ljudi. Mislim zbog svega što se zbivalo i još zbiva, da je teško pokrenuti takav časopis. To bi u ovom momentu bilo suviše komplicirano, a samim tim i nekomercijalno upravo iz razloga koji su van nas. Možda je bolje da imamo knjiga. Ako se ima dobra knjiga lakše će imati prodor bez obzira je li pisana na bosanskom, srpskom ili hrvatskom. Konačno, mi smo imali jako dobru prodaju nekada u Sloveniji. Ne vidim razloga da ne bude opet.

AM    Koliko je u BH izražen problem svetlosnog zagađenja?

 MM    Trenutno to nije veliki problem ako se isključe naravno gradovi koji nigdje na svijetu nisu mjesta za prava posmatranja. Sa tranzicijom i gašenjem većine industrija u BiH, to je svjetla i manje nego nekada. Sada mi pade na um jedna ratna epizoda. U Sarajevu uglavnom nije nikako bilo struje i tih godina se Mliječni put mogao posmatrati kao da ste na planini. To je bio zaista nestvaran prizor da između velikih zgrada i nebodera gledate daleke svjetlosti naše galaksije.

sf

AM    Čitate li SF literaturu? Imate li preporuku za knjigu ili film?

 MM    Cijeli život čitam SF. Ne bih preporučivao ali mom senzibilitetu je najviše prijala saga o pješčanoj planeti (Dina) od F. Herberta. Sada čitam Gibsonovu trilogiju (Neuromanser, …)

Danas

AM    Čime se vi danas bavite? Koliko ima astronoije u vašem profesionalnom radu danas? Pišete li neku novu knjigu iz astronomije?

 MM    Nakon rata počeo sam da radim u Federalnom meteorološkom zavodu obzirom da nije bilo daljeg finansiranja organizacije u kojoj sam bio zaposlen. Tu sam se izborio za formiranje Sektora za astronomiju u kome su pored mene još dvije osobe. Obzirom da ne raspolažemo sa nikakvim instrumentima, to je rad uglavnom za kompjuterom, Internet, obavljanje osnovnih astronomskih proračuna i sl. Ujedno radim kao pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju pa dosta putujem. Astronomiju održavam na nekoj vrsti “stand by” aranžmana čekajući neka bolja vremena. Bilo je i nekih inicijativa za nabavku opreme ali ih nisam prihvatao jer su bile na skromnom nivou. Naime, neozbiljno bi mi bilo da se vraćam na totalni amaterski početak koji mogu raditi i bez oficijelne pomoći. Idem na makar skroman ali profesionalan teleskop (40 – 50 cm). Sada je u toku neka inicijativa preko Holandije pa ćemo vidjeti.

Ilustracija iz knjige

U međuvremenu radim na popularizaciji astronomije. 1997. godine mi je izašla knjiga “ASTRONOMIJA – Na pragu trećeg milenija”. Iako grafički skromna ona je veliki napredak u odnosu na prethodna izdanja sa sličnom tematikom. U suštini je to posve nova knjiga. Sada pripremam kolor verziju iste knjige. Tekst se neće mnogo mijenjati, sem nekih novih otkrića ali će crteži i fotografije biti nešto zaista novo. Mnoge stvari su nacrtane u kompjuterskom “air brush-u” od strane izvrsnog ilustratora Ozrena Pavlovića i ima šansi da se prvede i na engleski. Trenutno završavam i poster Mjeseca koji je takođe originalan rad i vjerovatno će se štampati u Bosni i Australiji istovremeno. Tamo je moj bivši član i kolega, astronom amater Branko Vuksanović. Ima malu firmu za printing i pored ostalog izdaje i vrteće karte južnog neba. Također radim na monografiji “40 godina moderne astronomije u BiH” koju mi povezujemo sa osnivanjem Astronomskog društva u Sarajevu (03.03.1963.). Proslava neće biti vezana za datum već će se kroz nekoliko prigodnih manifestacija odvijati tokom godine.

Razgovor vodio
Saša Zorkić

(februar 2003.)

vrh