7. mart. 2008.

Kao gimnazijalac, mnogo sam se palio na avione. Dok su drugi išli na futbal ili jurili devojke, ja sam sa još par drugara pravio "Revellove" makete i čitao sve o avionima Drugog svetskog rata. Iz istorije u školi nisam mogao da zapamtim nijednu godinu, ali sam zato znao raspone krila ili snage motora i topova svih "Meseršmita" i "Spitfajera"...

"Prva ljubav zaborava nema", a i siguran sam da ima još ljudi sličnih meni, te ću zato ovde malo da se osvrnem na avione danas. Ipak je osvajanje kosmosa počelo na zemlji, sa njima ...

Siguran sam da vrlo malo vas može sa sigurnošću da kaže koji je najveći avion na svetu. Ali nemojte da se sekirate, jer ni mnogi stručnjaci nisu potpuno sigurni. Problem je u tome što su kriterijumi za takvu procenu raznovrsni. Često se kao kriterijum uzima raspon krila, ali iako je to često dovoljno za upoređivanje, nije uvek merodavno. Avioni se obično klasifikuju prema težini, specijalno prema težini koju motori mogu da ukupno podignu u vazduh ("takeoff weight"[1]). Ako bi gledali prema tome, najveći avion na svetu je Antonov An–225 "Mrija" ("San"), džin napravljen u Ukrajini još u vreme dok su bili deo SSSR–a.

Navodi se da je An–225 u stanju da maksimalno podigne u vazduh ukupno preko 600 tona. Zvanični podatak je nešto manji (508.200 kg), i odnosi se na rekord koji je An–225 postavio 1989. godine, kada je postavljen svetski rekord u najvećoj masi koja je ikad podignuta u vazduh avionom na visinu do 2.000 metara. Prvobitno, An–225 je imao prvenstveni zadatak da nosi sovjetski spejs šatl "Buran", ali se danas koristi za transport različitih vanserijskih tereta. Kompetiran je samo jedan ovakav avion, i on se danas koristi za čarter letove u britanskoj kompaniji Air Foyle. An–225 je klasičan kargo transporter, i nikad nije korišćen kao erlajner.

Ako bi nastavili da gledamo maksimalnu težinu u vazduhu, sledeći najveći avion na svetu bi bio najnoviji evropski avio–monstrum, Airbus A380. On je u stanju da ukrca preko 500 putnika i da podigne u vazduh ukupno 560.000 kg, te ga to čini najvećim svetskmi erlajnerom i drugim najvećim avionom na svetu. Planira se da će uskoro biti izgrađena i produžena verzija, i tada će sigurno preteći An–225 i poneti titulu najvećeg aviona na svetu.

 Treće mesto dele dva aviona: transporter An–124 i erlajner "Boeing 747". Zvanično, oba aviona mogu da podignu u vazduh maksimalno 405.000 kg. An–124 je takođe napravljen u bivšem Sovjetskom Savezu, i služio je za kargo i u civilnim i u vojnim poslovima. Osnovna konstrukcija ovog aviona kasnije je upotrebljena i adaptirana za proizvodnju An–225.

Napravljeno je preko 50 komada ovog aviona, i mnogi i danas lete za Air Foyle ili neke druge komercijalne kompanije. Kada je 2001. američki vojni izviđački avion Lockheed EP–3 ''Aries'' bio prinuđen da se nakon sudara sa kineskim lovcem J-8 prisilno spusti, vraćen je u Ameriku na baš leđima jednog An–124 koga je iznajmila američka vlada. Boingov B–747 može da na interkontinentalne letove ponese oko 400 putnika, i dugo godina je bio najveći putnički avion na svetu.

Naveo sam vam najveće avione danas, ali je tokom istorije bilo i drugih džinova. Nažalost, njihova sudbina je bila manje slavna od ovih današnjih. "Gizdavi gusan", ili zvanično, Hjuzov H–4 "Hercules", bio je plod ekscentričnog milionera Hauarda Hjuza (Howard Hughes). Prema originalnoj zamisli, ovaj kargo avion je bio napravljen za potrebe vojske u Drugom sv. ratu, i trebalo je da nosi 750 vojnika sa punom opremom, ili 2 tenka od 30 tona. Kada se rat završio, Hjuz je bio ubeđen da će uspeti da masivni avion prepravi za potrebe transporta i putničkog saobraćaja na dugim linijama. Njegove adaptacije su dovele do toga da je stvoren najveći avion u to vreme, a i danas je to najveći hidroavion ikad izgrđen, sa maksimalnom težinom od 180.000 kg. Taj kolos drži takođe i važeće rekorde u najvećem rasponu krila sa 97,5 m, kao najviši avion sa 24,2 m, i kao najveći avion ikad napravljen od drveta.

Nakon što je potrošio $7 miliona svojih para, plus $18 miliona vladine pomoći, Hjuz je uspeo da 1947. preleti samo jednu jedinu milju. Nakon toga, avion nikad nije ponovo uzleteo i danas predstavlja glavnu turističku atrakciju u oregovskom Evergreen Aviation Museum.

Slično kao "Gizdavi gusan" u Americi, i u Engleskoj je postojao jedan državni projekat za avion na duge pruge, koji se zvao "Bristol Brabazon". On je tokom četrdesetih godina projektovan kao veliki erlajner koji će moći bez problema da leti od Londona do Njujorka. Mada je bio manji od "Gizdavog gusana", "Brabazon" je sa svojom ukupnom težinom u vazduhu od 115.000 kg i rasponom krila od 70 metara lako mogao da bude najveći erlajner svog doba.

Da je projekat uspeo, "Brabazon" je imao priliku da ugrozi američku dominaciju u komercijalnom vazdušnom saobraćaju. Na nesreću, nakon konstatovanja nekakvih provlema sa montažom propelera, ambiciozni projekat nije dobio potrebne sertifikate od vlade. Iako je problem bio lako rešiv, Englezi su i pored već uloženih 3 miliona funti ipak rešili da početkom pedesetih stopiraju čitav projekat. Napravljen je samo jedan prototip, koji je 1953. završio na otpadu, nakon samo 400 sati leta. Postojao je i jedan prototip koji je kasnije trebalo da bude poboljšan i opremljen mlaznim motorima, ali je i on nakon otkazivanja projekta prodat otpadu i isečen.

Dakle, kada danas govorimo o veličini aviona najčešće upoređujemo njihovu težinu, a ne dužinu ili raspon krila. Na taj način, danas najveći avion je An–225, dok mu tu titulu ne otme A380. Najveći raspon krila još uvek ima "Gizdavi gusan" sa 97,5 m, a slede An–225 sa 88,4 m, A380 sa 79,8 m i B–747 sa 66,4 m.

Ovde bih još iskoristio priliku da podsetim da je sve do kasnih šezdesetih najveći avion na svetu bio američki vojni transporter C–5 "Galaxy", ali je vremenom bio nadjačan gorepomenutim avionima.

 

 

Potražite AM Index