am@astronomija.co.yu
 

Potražite u AM

 
Druge priče sa foruma
 

 

 

Sadržaj AM

 

http://astronomija.eclipsedminds.org/
FAMA

FAMA, Forum Astronomskog magazina. Evo nekih zanimljivih rasprava.

Film, Mars, Svemirski lift i Mesec

Film

Ok ovako ugrubo ISO 100 je film za normalnu upotrebu po suncanom danu. Svaki sljedeci ISO ima dvostruko vecu osjetljivost, tj. da ista kolicina svjetla padne na film/chip je potrebno dvostruko manje vremena ekspozicije.

Za astro snimanja se koriste filmovi od cca 400 ASA. Za pocetak je dobro i 800 ASA, da ekspozicije budu krace. Film neka bude Konica Centuria negativ, drugi nisu osjetljivi na h-alpha crvene maglice, pa ces dobiti neku blijedo sivu. Kasnije kada usavrsis pracenje upotrijebi 400 ASA, i eventualno predji na dijapozitive. Kodak E200 je odlican - sa 200 ASA se moze "pushirati" jednu blendu (umjetno se povecava osjetljivost duljim razvijanjem), a mani se svidja Sensia 400 jer daje jako prirodne boje.

Za meteore je povoljno imati neki osjetljiviji film, 800 ili cak 1600 ASA jer oni brzo prolete i tu je osjetljivost najvaznija (kao i svjetlosna moc objektiva). O aurori cemo nekom drugom prilikom

Kod digitalaca je stvar malo drukcija. Digitalci zapravo imaju potpuno "umjetnu" osjetljivost. Naime na chip koliko padne svjetla toliko padne, i uvijek snimas sa istim chipom! Mijenja se nacin obrade podataka u aparatu - to je slicno kao i "gain" kod web kamera. Treba pronaci koja osjetljivost je dovoljna da uhvati sve detalje. Iznad toga ne treba ici jer ce se samo povecati sum, ali nece biti vise signala. Meni se najbolje cini na 20D snimati sa ISO 800..neki snimaju cak i na ISO 200, a zatim obradom dobiju fotografiju ekvivalentnu vecoj osjetljivosti. Uostalom, osjetljivost se moze proizvoljno mijenjati prije ucitavanja RAW filea u Photoshopu.. uglavnom, tu bi preporucio ISO 400 ili 800.

Bobo

***

Mars

Američki satelit koji kruži u orbiti oko crvene planete pokazuje da uprkos svojoj ogoljenosti, Mars nije statičan.

Njegova površina se menja, možda zbog potresa ili zagrevanja. Mars odaje sliku sveta koji evoluira i koji, možda, još ima dovoljno topline da bi na njemu mogli da se održe neki primitivni oblici života. Serija fotografija koju je od 1997. poslao satelit Mars Global Surveyor pokazuje da ta veoma hladna, pusta planeta ipak nije potpuno «mrtva». Majkl Majer, šef naučnog tima za istraživanje Marsa u NASI, američkoj svemirskoj agenciji, kaže da te fotografije pokazuju da naš svemirski sused ima neke geološke aktivnosti koje zapažamo i na našoj planeti.

«Ono što je orbiterova kamera otkrila je dinamičan Mars, planeta koja se menja - ne samo u toku miliona i milijardi godina, već i u razmaku od nekoliko godina ili decenija.»

Dokaz za to su stene koje se obrušavaju sa uzvišica ostavljajući tragove koji nisu mogli da se vide, recimo, pre dve godine. Majkl Mejlin, čija kompanija je proizvela kamere na orbiteru kaže da to može da bude dokaz potresa koji ranije nisu bili zapaženi.

«Na zemlji postoji nekoliko procesa koji mogu da dovedu do obrušavanja stena - zemljotresi, snažni vetrovi i obilne kiše. Znamo da vetrova i kiša nema, tako da ja lično verujem da se radi o seizmičkoj aktivnosti i to bi bila prva potvrda da ona zaista postoji.»

Geolog sa univerziteta Braun, Džek Masterd, kaže da povremena podrhtavanja tla na Marsu nisu nezamisliva. On kaže da bi to ujedno moglo da znači da bi, ukoliko zaista dolazi do potresa, procesi u delimično istopljenoj Marsovoj kori, mogli da doprinesu i održavanju primitivnih formi života ispod površine crvene planete.

«Ukoliko i dalje postoji dovoljno toplote koja omogućava pokrete u dubini Marsove kore, moguće je zamisliti da postoji i vulkanska aktivnost što bi, sa svoje strane, moglo da ukaže i na mogućnost postojanja okruženja u kojima bi mogao da se održi život ispod površine planete.»

Medjutim, i površina Marsa pokazuje znake zagrevanja. Majkl Mejlin kaže da snimci sa orbitera pokazuju da se ledeni prekrivač na Marsovom južnom polu, koji se sastoji od zaledjenog ugljen-dioksida, smanjuje za oko tri metra godišnje.

«To je značajno zbog toga što pod današnjim uslovima ne bi ni mogao da se formira ledeni prekrivač od zamrznutog ugljen-dioksida. To znači da je Mars u dalekoj prošlosti bio mnogo hladniji nego danas, dok se danas zagreva zbog čega se led topi.»

Majkl Mejlin dodaje da za sada niko ne zna zašto se temperatura na Marsu povećava, ali dodaje da bi topljenje zamrznutog ugljen-diokisida moglo da bude i uzrok useka koji su se u protekle tri godine pojavili na Marsovim peščanim dinama.

Inače Global Surveyor je najstareiji od pet američkih i evropskih satelita koji kruže u orbiti oko Marsa. Ovaj orbiter je takodje otkrio vrstu minerala na Marsovoj površini koja se formira u vodi, što je navelo NASU da na crvenu planetu spusti i dva robotska vozila, takozvane rovere, radi dodatnih istraživanja. Prošle godine, otkrića rovera navela su geologe da zaključe da su na Marsu nekada postojala plitka površinska mora, za koja se takodje smatra da su mogla da doprinesu razvoju života na crvenoj planeti.

Sashastar

***

Svemirski lift

Slanje jednog kilograma korisnog tereta u orbitu oko zemlje, uz pomoć postojećih raketa, košta oko 40 hiljada dolara.

Konstruktori koji rade na razvoju takozvanog svemirskog lifta predvidjaju da bi podizanje kilograma tereta do niske orbite njihovom napravom moglo da košta svega 800 dolara! Svemirski lift kretao bi se duž trake od specijalnog materijala, izmedju ploveće baze na zemlji i satelita teškog 600 tona, koji bi tu traku držao relativno zategnutom, na istom principu kojim se zateže kanap sa nekim teretom ako ga zavrtite oko glave. Gondolu bi pokretali elektromotori primajući energiju putem laserskog zraka poslatog sa zemlje. Američke vlasti upravo su odobrile probe sa prototipovima, dok će idućeg meseca biti otvoreno takmičenje u gradjenju gondole svemirskog lifta i proizvodnji materijala za traku po kojoj bi lift putovao. Najveće nade polažu se u nanocevčice, mikroskopski sitne cilindre od ugljenika, mnogo puta izdržljivije od čelika. U nedavnom eksperimentu, traka od tog materijala, hiljadu puta tanja od ljudske kose, izdržala je opterećenje 50 hiljada puta teže od sopstvene težine. Da traka za svemirski lift ne bi smetala avionima, ploveća zemaljska baza bila bi postavljena u Tihom okeanu, blizu ekvatora, daleko od svih vazduhoplovnih koridora. Naučnici predvidjaju da bi prvi svemirski lift mogao da bude izgradjen kroz najviše 15 godina.

Sashastar

***

Mesec

Uz pomoć svemirskog teleskopa Habl naučnici pokušavaju da utvrde da li na mesecu ima dovoljnih količina jednog minerala bogatog kiseonikom, koji bi budući istraživači mogli da koriste za disanje, proizvodnju struje i raketnog goriva.

Američki astronauti su još sedamdesetih godina, kada su posetili mesec, doneli na zemlju uzorke minerala zvanog ilmenit, koji sadrži kiseonik. Astronom Mark Robinson, iz Nortvestern univerziteta, u Čikagu, kaže da naučnici sada nastoje da ustanove da li je jedna ravnica na mesecu bogata ilmenitom:

”Svi minerali na mesecu sadrže kiseonik, ali ilmenit je specijalan po tome što je iz njega lakše izdvojiti kiseonik.“

Teleskop Habl je prošlog avgusta okrenut ka tom delu meseca zbog toga što jedna od njegovih kamera ima filtere pomoću kojih mogu da se otkrivaju razni minerali. Uz pomoć uzoraka donetih na zemlju, Robinson i drugi istraživači iz raznih univerziteta i iz NASE kalibrirali su svemirski teleskop Habl kako bi davao što precizniju sliku minerala na površini meseca. NASA se sprema da obnovi istraživanja meseca 2008. godine, slanjem satelita zvanog Lunarni izvidjački orbiter. Biće to prva od nekoliko robotskih misija, koje će dovesti do dolaska ljudske posade 2018. godine. Naučnik u NASI, Majkl Vargo, kaže da će Lunarni orbiter pomoći u otkrivanju potencijalnih nalazišta elemenata i minerala korisnih za ljudske posade.

”Kvalitet snimaka koje smo dobili pomoću Habla, omogućiće nam da pre lansiranja Lunarnog orbitera odredimo mesta koja ćemo pažljivije ispitati.“

Usmeravanje teleskopa Habl ka mesecu nije bio jednostavan poduhvat, jer su njegova sočiva podešena da posmatraju objekte milionima kilometara daleko, zbog čega izgledaju kao da su nepomični. Mesec, koji je mnogo bliže, kretao se suviše brzo, tako da je i teleskop morao da se okreće da bi ga pratio. Kako je rekao jedan od Nasinih naučnika, izgledalo je to kao da slepa osoba pokušava da pogodi nekoga ko trči na udaljenosti od 50 metara. NASA kaže da će snimci dobijeni sa Habla biti mesecima analizirani kako bi se odredila količina ilmenita, a samim tim i kiseonika, na potencijalnim lokacijama za sletanje.

Sashastar

 

Imate li svoje mišljenje, imate li temu za priču? Ovde je upišite: http://astronomija.eclipsedminds.org/

(23.01.2550)

vrh