Godine 1916., u svojoj Opštoj teoriji relativiteta, Albert Ajnštajn
je postavio hipotezu da velika nebeska tela svojom gravitacijom
zakrivljuju vreme i prostor.
Drugim rečima, planete i zvezde, a naročito crne rupe, stvaraju
takozvane gravitacione talase koji se kreću brzinom bliskom brzini
svetlosti i naizmenicno rastežu i sabijaju prostor. Iako su ta
rastezanja i sabijanja skoro nemerljivo mala - na razdaljini izmedju
Zemlje i Sunca svega oko jedan atom - dokazivanje te teorije znatno
bi proširilo naša znanja o svemiru.
Jedna grupa naučnika sada se nada da bi kroz nekoliko meseci
mogla da svojim interferometrima detektuje i izmeri gravitacione
talase. U tu svrhu, zrak laserske svetlosti biće podeljen u dva
snopa, usmerena kroz dve jednake cevi duge 600 metara, na čiji
krajevima se nalaze ogledala koja će ih odbiti i vratiti natrag.
Snopovi će se tu ponovo spojiti i pod uslovom da su ogledala na
potpuno istoj udaljenosti - medjusobno poništiti.
Ali, ako se snopovi medjusobno ne ponište, to će značiti da su
dužine dva tunela poremećene, odnosno da je izmeren gravitacioni
talas. Ovi uredjaji toliko su osetljivi da mogu da izmere promene u
dužini laserskih talasa veličine stomilionitih delova debljine
ljudske kose. Merenje će biti prihvaćeno kao verodostojno samo ako
bude zabeleženo sa najmanje dva interferometra. Zbog toga će merenja
istovremeno biti obavljena u Nemačkoj i na dva mesta u Sjedinjenim
Državama.
Sashastar
|
