IAU je objavila da je posirila listu imenovanih satelita.
Evo pridoslice:
Saturn:
S/2005 S 1 = XXXV Daphnis
Uranus:
S/2001 U 3 = XXII Francisco
S/2003 U 3 = XXIII Margaret
S/2001 U 2 = XXIV Ferdinand
S/1986 U 10 = XXV Perdita
S/2003 U 1 = XXVI Mab
S/2003 U 2 = XXVII Cupid
Neptune
S/2003 N 1 = X Psamathe
(deveti satelit, N IX, je nekim slcajem preskocen!!?)
Sich
Naučnici su iscrtali sumornu sliku posledica globalnog zagrevanja
na Arktiku i gotovo upozorili na sve brže otapanje leda u okeanima i
naglo podizanje nivoa vode, kopnjenje doskora večnog leda.
'Mnogi članci pa i pseudonaučne analize najčešće zvuče kao da je
reč o neizvesnoj budućnosti. Ali nema tu ničeg nezivesnog', upozorio
je Džonatan Overpek, profesor biometeorologije sa Univerziteta
Arizona.
Najčešće pitanje kojim se bave naučnici, podsetio je profesor
Overpek na skupu u organizaciji Fondacije za zaštitu Aljaske u
Enkoridžu, je: u kojoj meri su ljuidi krivi za dramatično globalno
zagrevanje i kakve su njegove dugoročne posledice.
Profesor Overpek razmatrao je najnoviju studiju NASA koja
pokazuje koliko se po širini i dubini suzio led na Arktiku.
Klimatski model načinjen još pre 25 godina tačno je predvideo šta će
se događati. 'Ono što nismo predvideli, a još manje očekivali je da
će sve dobiti tako dramatične razmere', naglasio je Overpek.
Naučnici su predvideli da bi Arktik u letnjim mesecima bio
potpuno bez leda pre kraja ovog stoleća, otvoriti za plovidbu rute u
Severnom moru ali životno ugroziti polarne medvede, sisare koji su
potpuno zavisni od leda da bi preživeli. Okeanografi takođe
upozoravaju na posledice koje zagrevanje ima na ribe, šume i tundru.
Organizator skupa Debora Vilijams, bivša direktorka Fonda, tvrdi
da je Aljaska nulta tačka za posmatranje posledica globalnog
zagrevanja zato što su mnogi prirodni fenomeni čvrsto vezani za led
pa time i za posledice njegovog topljenja.
Džejms Overland, jedan od istraživača iz Nacionalne
administracije za okeanska i atmosferska istraživanja, upozorio je
da će iščezavanje ledenog pokrivača na moru sasvim sigurno štetiti
morskoj flori i fauni a neke dovesti na rub nestanka. 'Morski
ekosistem se dramatično pomera ka severu', zaključio je on.
Mnoge ribe hladnih mora pokušavaju da se prilagode toplijoj vodi,
roze losos se u sve većem broju nalaze mnogo severnije, krabe i
drugi stanovnici dubokih voda kojima je za opstanak u nekim delovima
godine neophodan ledeni pokrivač takođe osećaju posledice.
Glen Džudej, profesor ekologije šuma na Univerzitetu Aljaske
Ferbanks, upozorio je da je primetno usporavanje rasta šuma u
delovima unutrašnjosti Aljaske za koje se verovalo da su obećavajući
za komercijalnu eksploataciju. Praćenje temperature u Talkitnu i
Ferbanksu pokazuje dnevno opadanje, ali ne koliko se očekivalo.
Zagrevanje snižava nivo vode koja je neophodna za rast bele i crne
omorike i breza.
'Što je voda toplija, sve je manje drveća', upozorio je Džudej i
dodao da su šume zbog toga ugrožene najezdom štetnih insekata i
šumskim požarima.
Vladimir Romanovski, profesor geofizike, izučavao je uticaj
zagrevanja na stalni led ili na tlo koje je zaleđeno najmanje dve
godine. Područja sa debelim stalnim ledom daleko na severu,
ustanovio je on, ostala su stabilna ali je na dubini od 20 metara u
protekle dve decenije temperatura porasla za dva stepena.
Ako se trend zagrevanja nastavi, smatra Overpek, naša planeta će
s Arktika dobiti neprijatnu i upozoravajuću poruku - dramatičan
porast nivoa mora. Visoke vode okeana poplaviće niže delove planete,
kao što se već dogodilo Nju Orleansu, i oporavak i obnovu ovog
uraganima razorenog grada učiniti gotovo nedostižnim.
'Teško je objasniti zašto uopšte pokušavamo da ponovo izgradimo
uništeno ako ne nameravamo da zaustavimo globalno zagrevanje',
zaključio je Overpek.
Sashastar
|
