|
Drugarice i drugovi tatatatirci,
Oqpljanje predviđeno za subotu, 20. maja, završeno je. Ukratko:
ko nije bio, mislim da je pogrešio što se nije pojavio. Pokušaću da
dam jedan, pre svega neformalni, pregled dana.
Fotografije
sa ovog okupljanja:
fotografije
Elem, sastanak je bio zakazan za danas u podne, na beogradskom
Trgu, mestu koje se nekada popularno zvalo »kod konja«. Budući da
smo već u trećem milenijumu, sada je kod konja postavljen i sat, s
jedne strane analogni, a sa druge digitalni, tako da se okupljanja
po svoj prilici dešavaju »kod sata«. Ne znam ko je autor ideje o
nalaženju upravo na ovom mestu, ali izgleda da ljubitelji
astronomije nisu jedini kojima je to palo na pamet, pa se tamo moglo
naći raznoraznog (mahom mlađeg) sveta koji su imali svoja
okupljanja.
S obzirom da sam, kao Beograđanin i kao član i učesnik ovog
foruma, donekle bio jedan od »beta« organizatora (sva slava Skyw@lkeru!),
rešio sam da se pojavim nešto ranije. To ranije iznosilo je nekih
tridesetak minuta pre zvaničnog početka događaja. Pošto nisam hteo
da dragocenu »Astronomiju« (časopis) koristim kao ulaznicu za ovaj
događaj, pažljivo sam proučavao ostali narod koji se u to vreme tamo
zadesio.
Najpre se pojavio ovdašnji Galactica, koga sam prepoznao po
ulaznici iz prethodnog pasusa. Čoveku treba dodeliti orden zasluga
za astronomski narod, jer se sve vreme, usred podnevnog sunca, šetao
okolo sa, je l' te, ulaznicom u ruci, tako da je bilo nemoguće proći
a ne primetiti ga.
Malo kasnije, uočio sam tipa sa »digitalcem« (digitalnim
fotoaparatom) kako sedi i pogledom traga za astro-fanovima. Avaj,
bez »ulaznice«! Baš sam razmišljao da li da mu priđem i
koliko-toliko učtivo pitam je li »naš«, kada se ekipa počela masovno
okupljati. Među prvim novopristiglim bili su Đorđe, ovde poznatiji
kao Djorvoz, i »glavni baja«, Skyw@lker. S obzirom na to da se ovde
manje-više znamo po nickovima, prvom sam se obraćao po usernameu,
dok me čovek nije lepo zamolio da ga zovem po imenu... Naime, ono
Djorvoz je predložila nekakva veštačkointeligentna
google-kompatibilna inteligencija, pa je samim tim i username...
veštačkointeligentan.
Kada je primetio masovno povećanje broja prisutnih u jedinici
vremena, prišao nam je i lik sa »digitalcem« pomenut u prethodnom
paragrafu, predstavivši se kao mravic. Bili smo veoma zadovoljni što
je tip potegao čak iz Bačke Palanke da prisustvuje događaju. Nakon
uvodnih tema, kao što je npr. kako je uspeo da nađe »Trg« (dakle,
»sat«), saznali smo neke detalje o novoformiranom astronomskom
društvu u Bačkoj Palanci, koje za sada ima desetak članova. Naravno,
ne možemo ne poželeti predsedniku opšti porast broja članova. Na
sledećem Beogradskom astronomskom vikendu videćemo izveštaj kako ovo
Društvo napreduje.
Najzad, naišla je charlie (sa Igorom, koji, koliko upamtih, nije
član ovog foruma), koja će se pokazati kao neprevaziđeno neumorni i
predusretljivi kustos po AOB-u.
Cela ekipa čekala je »akademskih petnaest«, i kada smo primetili
da je broj prisutnih dostigao maksimum i zaustavio se na njemu,
krenuli smo ka stanici autobusa 65. (Planirani »lov na knjige« po
knjižarama centra Beograda bio je odložen za kasnije.) S obzirom na
to da veliko mnoštvo teži razbijanju na manje celine, to smo krenuli
razbijeni u »dvojke«, skoro kao đačići u osnovnoj školi
Mada je što se tiče učesnika ovog foruma ekipa već bila
formirana, na poslednjoj stanici 65-tice sačekalo nas je još ljudi,
poznanika, pa čak i rođaka forumaša. »Udarna četvorka« bio je
kvartet muza, koga su činile charlie, njena sestra, još jedna njena
sestra, i njena koleginica, postdiplomac astrofizike. Da se
astronomija može voleti i kada si još mali, dokazao je i jedan otac
sa dvoje male dečice
Otpešačivši tih pestotinak metara koliko ima do ulaza u AOB,
otegnuta kolona pripadnika ljubitelja neba zaustavila se negde oko
kapije. Tamo smo mrdnuli levo-desno, »da se prebrojimo«, i sačekamo
da se pojavi Vlada. U međuvremenu, došla Vojislava i pozvala nas da
se privremeno smestimo pred jednom od (pretpostavljam) pomoćnih
zgrada AOB-a. (Ko još nije uklavirio, autor ovih redova je tip koji
je doslovno – propao, neznajući da neki šahtovi baš i nisu kako
treba zatvoreni; s druge, srećne strane, nisu baš ni duboki...)
Pomenuta Vojislava htela je, onako domaćinski, da upozna one koje
je tada prvi put srela, ali joj je plan omeo Vlada koji se tu uskoro
pojavio. Čovek je otprilike tipa »govori tiho i nosi sve
astro-znanje sveta sa sobom«. Nakon uvodne reči, koja je verovatno i
morala da obuhvati i nešto istorije AOB-a, a pritom zaslugom
predavača ispala dosta interesantno, počeli smo da obilazimo
paviljone. Najpre, zna se – veliki refraktor. Ko do sada nije video,
verovatno je bio impresioniran, najpre dimenzijom postolja, a potom
i same teleskopske »cevke«. Interesantno je da je deklarisana
nosivost platforme dvanaestoro ljudi u pokretu ili dvadesetčetvoro u
miru, ali je realno opterećenje bilo nemoguće proračunati,
manje-više zbog pomenuto dvoje mlađanih astronoma, verovatno budućih
astro-gurua svetskog glasa
Nakon toga, prešli smo do paviljona koji nazivaju astrografom.
Pošto je prostor unutra relativno skučen, popeli su se samo
najzagriženiji, dok je valjda bilo planirano da Vlada tu priču
ponovi ostatku ekipe (što se, istina, nije desilo, ali... valjda se
nije ni moglo drukčije). Mislim da sam sada prvi put uživo i »iz
blizine« vidim uređaj na koji se montiraju fotoploče. (To me sada
podseća na pomračenje 11. avgusta 1999, kada je na Narodnoj
opservatoriji jedan lik sekretaru »Ruđera« doneo na »sertifikat o
bezbednosti« staklo, kada je Jeličić polušaljivo rekao: »Ovo je
odlično. To je fotoploča sa Astronomske opservatorije. Kako ste
došli do nje?«) Radi digitalizacije snimljenih fotoploča, u cilju
formiranja i rezervnih digitalnih kopija i u cilju formiranja
on-line baze fotografija, očekuje se pristizanje skenera, posebno
konstruisanog za tu shvru. Inače, nemam pojma na koji način je
domaćin imao strpljenja da odgovori na svako naše pitanje. Svaka
čast!
Nakon toga otišli smo do još jednog paviljona. Iskreno ću reći –
nisam mu upamtio zvaničan naziv. Tu se nalazi jedan impozantan
reflektor (kako izgleda, jedini uređaj koji se masovno »troši«),
zaštićen od vlage posebnim uređajem. Na teleskop je povezana
(pretpostavljam) CCD kamera, nakačena na jedan PC (bio je tamo i
jedan laptop...). Vladu nije mrzilo da nam ispunjava astronomske
želje, pa je uz odgovarajući softver prikazivao okultaciju zvezde
asteroidom, pojedine Mesijeove objekte, a vrlo se lepo video jedan
fragment Švasman-Vahman komete. Iskreno, M31 meni, neukom ljubitelju
neba, nije izgledao kao što se to viđa po časopisima kao što je npr.
»Astronomija«, bez obzira na očito priličnu rezoluciju snimka,
ali...
Zatim smo obišli... hmm... začetke radio-astronomije kod nas.
Tanjiri trometraši, ranije korišćene satelitske antene. Tu je
voditelj donekle »otvorio dušu«, žaleći se kako su ljudi od nauke i
fizički grubi prema njemu. Jedan posetilac, inače član ovog foruma,
osetio je da je prilika da se Vladi pomogne, i nesebično je ponudio
»krv, znoj i suze« Svoje, naravno. Očekuje se da dobije i »partijsku
knjižicu«
Negde oko ovih instrumenata priključio nam se momak, predavač u
Planetarijumu, koji takođe nije član ovog foruma, pa sam sebi
dozvolio da mu ne zapamtim ime. Izvinjavam se svim prisutnim. Njemu
– pogotovo.
Onda smo otišli do glavne zgrade, da se fotografišemo. Dežurni
fotografi su nešto petljali, ali rekoše da su slike uspele. Fotke sa
nestrpljenjem iščekujemo!
Vreme odmaklo, pa smo prošli pored jedno-dva paviljona bez
zaustavljanja, pričajući o njima, astronomskim pojavama, kao i o
letećim objektima – identifikovanim kao gladni komarci. Pošto je
bilo kasno da se do »Ruđera« ide za 16:00, charlie je javila da ćemo
se pojaviti sat kasnije. Zato je bilo vremena da se predahne kod
Vojislave, popije kafa ili neko piće, po želji. Zahvaljujemo,
osveženje nam je značilo pred nastavak »akcije«. Tu smo pregledali i
neke astronomske časopise bugarskih suseda, i žalili se što izbor
kod nas nije veći, bolji i kvalitetniji. (Mora da je Đorđe u
srodstvu sa Šerlokom Holmsom. Ko je bio, zna i zašto. Elementarno.
E, nakon fotografisanja, društvo je već počelo da se »osipa«, ali
su hardkor astronomi i prijatelji astronomije odoleli umoru.
Uhvatismo 65-ticu, do »sata«, pa »Knezom« do ADRB-a. One usputne
čokoladice neću pominjati više od jednog puta
Dakle, stigosmo do »kule«, spustismo se u podrum – posle smo
saznali da je to ta čuvena astro-internet biblioteka koju pominju na
sajtu ADRB-a, žedni se napiše vode, a umorni sedoše za sto. Svrnuo
Otašević da se pozdravi i formalno upozna sa mravicem, i usput mu
dao pozivnicu koju je hteo poštom da mu pošalje u Bačku Palanku;
pala je i neka ideja o poseti novoformiranom Društvu u Bačkoj.
Naravno, gospodin-sekretar Milan Jeličić je takođe svratio da vidi
ko se to zanima za astronomiju. Prethodno pomenuti predavač u
Planetarijumu doneo je, programeri bi rekli – stek knjiga, koje je
nudio na prodaju. Nadam se da će mi uvažiti reklamu da se »Kosmos«
može kupiti za 1500 dinara, pa mi možda snizi cenu onih »Konačnih
elemenata«
Onda nas napustiše Đorđe i glavni organizator, odoše na prethodno
planirano pivce koje je ovaj put formalno izostalo, a za njima
iziđosmo mravic, Galactica, charlie i ja. Popularna astronomka
ostala je u Društvu, a pošto smo preostala trojica zaključili da
ćemo Planetarijum i Narodnu opservatoriju ionako videti na sledećem
Beogradskom astronomskom vikendu, pozdravismo se sa preostalima i
polako krenusmo ka »Knezu«, a odatle kućama na nadoknadu izgubljenih
elektrolita
Sve u svemu, i bez šale, dolazak je bio najmanje dvostruko
koristan: upoznali smo se uživo, i videli smo prave-pravcate
instrumente i prave-pravcate astro-stručnjake. Kako da ne poželimo
još jedno okupljanje, možda u još većem broju i šarenijem sastavu?
Nadam se da ovaj tekst nije bio smoran. Ako se neko prepoznao u
gornjem tekstu, nadam se da sam ga dobro opisao. Ako sam kogagod
izostavio, izvinjavam se. Dopune su itekako dobrodošle, a pogotovo
fotografije koje bi mogli okačiti digitalno opremljeni posetioci
stameni
Fotografije
sa ovog okupljanja:
fotografije
|
