am@astronomija.co.yu

 

 

 Razno
 

 
 

Sadržaj AM

 

 
http://astronomija.eclipsedminds.org/
FAMA

FAMA, Forum Astronomskog magazina. Evo nekih zanimljivih rasprava.

SOHO

Verujem da svi znate za SOHO solarnu observatoriju i za njen sajt. Pitanje je samo koliko posecujete taj sajt.
Pa, sada dolazi vreme da "skoknete" do njega.
Mars je tik pored Sunca, Jupiter se priblizava, a dolazi i Merkur velikom brzinom. U svakom slucaju posetite sajt 29. septembra (lasco c3).
http://sohowww.nascom.nasa.gov/ 

Maxscope
 
Detalj sa SOHO-ovog snimka od 16.9.2004. u 07:18. Mars je docrtan jer je zakljnjen pločom koja prekriva Sunce kako bi se obezbedili uslovi za snimanje S. korone. Bela kružnica pokazuje poziciju Sunčevog diska.
Courtesy of SOHO/LASCO consortium. SOHO is a project of international cooperation between ESA and NASA.


 
Koliko je ljudi na forumu

Sto je tako malo ljudi ovde? Da li je moguce da (skoro) nikoga ne zanima astronomija? Slican slucaj je i sa jednim forumom o fizici - ima ih petoro! Zna li neko neki poseceniji domaci sajt na "temu" nauke?

PSR1937+21

***
Ove diskusije imaju preko 60 clanova sto mozes videti u "membership" delu. Od tih 60-tak clanova vise od polovine nikada nije postavilo ni jedan jedini post niti se aktivno ukljucilo u diskusiju. Od ostalih 30-tak clanova vise od pola se javilo svega par puta iako su neki clanovi ovih diskusija malte ne od samog otvaranja foruma.
Nemoj zaboraviti "goste" kojih ima najmanje dva-tri puta vise od clanova, jer svaki put kada dodjem na ove diskusije vidim da se tu obavezno vec nalazi barem jedan "gost".
Znaci sve u svemu diskusije imaju barem 100 redovnih posetlilaca od kojih se javlja i aktivno ucestvuje u diskusijama svega 5-6 clanova. Ljude zanima astronomija inace ne bi dolazili ovde, ali ih iz nekog razloga ne zanima diskusija niti razmena i iznosenje misljenja o njoj.
Pozdrav.

Maxscope
 
Gde ja živim
Evo jedan grupni portret, verujem da se dobra vecina posetilaca vidi na ovoj fotografiji
Inace nama na geo. sirini cca 45 stepeni nije nimalo simpaticno, vrlo je to nagnuto i stojimo mi tako nekako sa strane, to uopste nije dobro za ravnotezni sistem a mozemo cak i da se srucimo dole

Inace snimljena sa satelita Terra

Sich

Attached Image (Click thumbnail to expand)

 Attached Image
 
Vansolarne planete

Vansolarne planete su ogromna nepoznanica i tesko da trenutno postoji neki odgovor za koji bi se sa mogucnoscu moglo reci da je tacan.
Kao prvo treba krenuti od cinjenice da su sve do sada pronadjene planete -gasovite planete tipa Jupitera.
Po jednoj teoriji velike planete tipa Jupitera bi se mogle formirati u blizini zvezde jer je planetarni disk mnogo gusci u blizini zvezde na daljini manjoj od jedne astronomske jedinice. Proces stvaranja gasovite planete na ovoj udaljenosti bi mogao biti manji od hiljadu godina, sto je dovoljno da se planeta stvori pre nego sto se zvezda "upali" i oduva svojom vrelinom i vetrom prasinu oko nje.
Po drugoj teoriji masa diska bi povlacila orbitalnu brzinu planete sto bi dovelo do skupljanja orbite koja bi se stabilizovala tek kada disk bude oduvan iz blizine zvezde, bilo vetrom sa zvezde ili upijanjem u drugu planetu. Trenutak kada se ovo desi bi bio konacna orbita planete. Ako bi se oduvavanje prasine desilo brzo i u kratkom roku, gas planeta bi bila slicna nasem Jupiteru koji orbitira dovoljno daleko od zvezda ostavljajuci dovoljno mesta za formiranje stenovitih planeta blize zvezdi. Ako bi disku od prasine trebalo dugo vremena da nestane, gasovita planeta bi sve vise migrirala ka zvezdi dok ne bi postala takozvani "vreli Jupiter" ili po nekim scenarijima cak i absorbovana od zvezde.
Naravno trebace jos vremena dok se bude sa sigurnoscu utvrdilo da li je neka od ovih teorija tacna ili postoji nesto drugo.
Najprihvacenija teorija je ipak ona po kojoj se rotirajuci disk od prasine formira oko mlade zvezde. Sudari u disku uzrokuju gomilanje cestica u jednu masu od cega se formiraju mali objekti od kojih ce neka postati jezgra buducih planeta kada se materijal nakupi na njima.
Postoji jos teorija o nastanku planeta ali je jos vise misterija koje ih okruzuju. Jedna od najvecih misterija je zasto skoro sve otkrivene vansolarne planete imaju mnogo ekscentricniju orbitu od planeta u suncevom sistemu.
Prva vansolarna planeta je otkrivena tranzitom planete preko zvezdinog diska sto je dovelo da slabog pada sjaja planete. Sa sigurnoscu je utvrdjeno da se radi o gasovitoj planeti malo manje mase od Jupitera ali 30% vecoj u precniku od jupitera. Planeta orbitira oko zvezde u periodu od 1.2 dana na udaljenosti od svega oko 3 miliona kilometara. Temperatura na povrsini planete je 3.000F sto je skoro identicna temperatura na zvezdinoj povrsini.
Do sada je pronadjeno oko 120 planeta i sa sigurnoscu se znaju osnovni detalji o njima kao sto sam napisao o prvoj planeti. Prema tome ne trebas sumnjati u to da li se radi o planetama. Ali to je i otprilike sve sto naucnici znaju sa sigurnoscu.
Vansolarne planete su do sada pronadjene u orbiti oko pulsara, neke su u orbiti toliko blizu zvezdi da vrelina i vetar sa zvezde bukvalno polako isparavaju planetu.
Naucnici su pronasli i da ne moze svaka zvezda da ima planetu u orbiti oko sebe vec samo odredjene vrste zvezda. Zvezde tipa F imaju 10% sansi da imaju planetu, G tip zvezde (kao Sunce) 7%, K-tip 3-4% i M skoro i da nemaju sansi. Od ovih zvezda opet samo odredjena vrsta teorijski bi mogla imati planetu kao Zemlja, dakle stanovitu planetu i to je ono sto naucnici i mnoge misije imaju za cilj.
Nalazenje stenovite planete.
Ipak, sa novijom tehnologijom nove planete koje se nalaze su u proseku sve manje kao sto je i orbitalna udaljenost od zvezde sve veca. Mislim da nije daleko dana kada ce prva stenovita planeta biti otkrivena.
U vezi tvog pitanja zasto zvezda ne privuce materijal oko sebe ne bih znao nista da napisem.
Ne pratim bas mnogo to sto se desava u vezi vansolarnih planeta, pa sam otprilike i napisao sve sto znam tome :-)
Valjda ce se javiti jos neko da upotpuni diskusiju.
Pozdrav.

Imate li svoje mišljenje? Ovde ga upišite: http://astronomija.eclipsedminds.org/

(avgust 2004.)

vrh