Sadržaj AM

Na internetu sam trazio karakteristike raznih dvogleda i Meade 7x50 mi se svideo jer ima (ja mislim) dovoljan precnik objektiva za astronomska posmatranja (bar za pocetak), pogodan je i za druge namene (zbog dimenzija) a i cena mu nije bila visoka (oko $40). Drugi model koji mi je zapao za oko je dosta veci 9x63 (oko $100).

Hvala,
Milos Stevanic

*****

Evo par generalnih stvari oko dvogleda.

Dvogled od 50mm je prakticno na samoj gornjoj granici tezine dvogleda koju mozes drzati rukama.

Ako se odlucis za veci dvogled od 9 x 63mm koji je najmanje velicine u klasi "velikih" dvogleda (u koju pored ovog 9X63 spadaju i 10x70, 16x70, 11x80 15x80, 20x80 14x100 i 25x100), racunaj na to da ces morati imati stalak za njega. Ovaj dvogled je pretezak za drzanje rukama a da i ne spominjem stabilnost objekta koji kroz njega budes promatrao.

Sto je veci precnik objektiva i objekat je naravno sjajniji, dok veca magnifikacija znaci bolju rezoluciju, ali samo pod uslovom da je optika kvalitetna. Kvalitetna optika ce naravno prikazati i kvalitetniju "sliku" objekta koji posmatras.

Ja bih ti licno preporucio da uzmes 7x50 dvogled jer su laksi za koriscenje. Jos bolji izbor bi ti bio ako mozes da nabavis 10x50 dvogled. Sa ovim 10x50 dvogledom ces videti bledje zvezde i objekte, a sa njima ces takodje videti vise detalja na Mesecu i mnogim drugim objektima na nebu.

Ne znam koji dvogledi se prodaju tu kod nas, ali u solidnu klasu 10x50 dvogleda po ceni oko 150 US dolara spadaju Orion Vista, Celestron Ultima i japanski Adlerblick Carton Optics. Ovi dvogledi su lagani sa ostrim i jasnim vidnim poljem od 5.3 stepena. Ja imam Baush&Lomb Wide Angle 10x50 i prezadovoljan sam sa njime.

U jeftiniju klasu spada verovatno najpopularniji "univerzalni" dvogled Baush& Lomb Legacy 7x50 cija se cena krece oko 100 dolara. Solidna optika sa vidnim poljem od oko 7 stepeni.

Sto se tice dvogleda od 9x63 pazi sta kupujes jer najeftinji dvogledi u ovoj klasi se prodaju za najmanje 200 dolara.

Da sumiram.

-Obrati paznju na tezinu dvogleda. Da bude dovoljno lagan da ga mozes drzati komforno u rukama.

-Obrati paznju na prizmu.

Iluminiziran opticki put svetlosti kroz dvogled bi trebao potpuno okrugao ako gledas kroz okulare sa udaljenosti od nekoliko centimetara.

-Obrati paznju na izradu dvogleda. Proveri sve delove koji se pomeraju, pogotovu na "most" koji povezuje okulare, da nema "lufta".

- Proveri optiku. Centralni deo vidnog polja kada gledas kroz dvogled bi morao biti izuzetno jasan i cist. Obrati paznju da nema mutnih delova, laznih boja i dvostruke slike. Najbolje optiku testiraj po danu na udaljenom drvetu ili vrhu krova naspram plavog neba. Na ovaj nacin mozes uociti i ako ima nekih drugih defekata na optici.

-Obrati paznju na "presvlaku" na optici. Ova presvlaka zasticuje optiku unutrasnje reflektivnosti i povecava prolaz svetlosti. Najbolje da optika ima vise presvlaka (multicoatings). Ovaj podatak je najverovatnije napisan na kutiji ili na samom dvogledu.

Ako je optika samo jednom presvucena to ces znati ako posmatras optiku pri jakoj svetlosti. Jedna presvalaka na optici se uobicajeno vidi kao blado plava svetlost, dok vise puta presvucena optika obicno svetli duboko zelenom bojom ili ljubicastom.

Presvlaka na optici moze da poveca prolaz svetlolsti i do 93% u odnosu na optiku bez nje. Takodje je vazno da proveris da li je optika svuda ravnomerno presvucena. To ces proveriti ako jak sjaj (baterijsku lampu) uperis kroz glavni objektiv, odnosno veliko lece, i u unutrasnjost dvogleda i zatim polako naginjes dvogled napred-nazad. Ako je optika ravnomerno presvucena, trebao bi u svakom trenutku videti vistruku refleksiju iz visestruko presvucenog velikog leca. Boja bi takodje trebala biti ravnomerno plava, zelena ili ljubicasta po celom lecu. Ako vidis belu i veoma sjajnu refleksiju to je siguran znak da lece nije ravnomerno presvuceno.

-Obrati paznju da je dvogled kolimiran. Ako vidis dvostruko kroz dvogled i ako moras na 'silu" sjediniti sliku u dvogledu. to znaci da dvogled nije kolimiran i da objektivi nisu jednako paralelni. Ovo je pogotovu vazno ako kupujes polovan dvogled.

-Astronomski test. Test na zvezdama je verovatno najrigorozniji test za dvogled. Sjajna tacka na crnoj pozadini u sredini vidnog polja dvogleda bi morala biti jasno vidjena sa malim neregularnim kracima iz njenog centra. Sto manje krakova vidis, to bolje, ali je jos vaznije da su oni simetricni i na podjednokoj razdaljini oko tacke, bez da su veci na jednoj strani ili da ih ima vise na drugoj strani. Ako pomeras tacku/zvezdu ka krajevima vidnog polja dvogleda i ona pocne da dobija oblike krila to je siguran znak astigmatizma u okularima sto je uvek prisutan defekat koji se tesko moze izbeci u sistemu kratke fokalne duzine kao sto je dvogled.

Ovo bi bilo otprilike uopsteno o tome, osim da se dvogledi dele na takozvane "porro" prizma i "roof" prizma.

Roof su kompaktniji dvogledi a najbolji roof prizma dvogledi koji se mogu naci na trzistu su superiorniji po svakom pitanju....a i skuplji.

Ipak, za astronomsko osmatranje, sa razumnom cenom za dvogled, preporucujem ti porro prizm dvogled od 10x50 ili 7x50.

Pozdrav.
Maxscope

Zasto aktivnost Sunca varira u ciklusima od 11 godina je jos uvek jedna od najvecih misterija solarne astronomije.

Ova aktivnost Sunca nema nikakvog uticaja na Zemlju tokom maximuma ili minimuma. Nema uticaja na vreme i klimu, mada ipak postoje neke indicije da bi sunceva aktivnost ipak mogla imati uticaja na klimu na Zemlji tokom duzeg vremenskog perioda.

Ali Suncevo jako magnetno polje ima uticaja na Zemljino magnetno polje. Solarni vetrovi konstantno zasipaju Zemljino magnetno polje brzinom od 400km/sek. kompresujuci magnetno polje Zemlje sa strane okrenute prema Suncu. Tokom velike aktivnosti na Suncu, zemljino magnetno polje ne moze da zadrzi i odbije sve cestrice solarnog vetra i neke probiju magnetno polje spustajuci se prema magnetnim polovima sto mi vidimo kao 'polarnu svetlost" ili auroru sto je uopsteno sjaj ovih cestica koje udaraju gornje slojeve atmosfere. Normalno, aurora je vidljiva samo na polovima, mada se tokom velike aktivnosti na Suncu ili "geomagnetnih oluja" spusti i do tropskih latituda.

Inace ovu auroru ne izazivaju solarne pege koje se nalaze na fotosferi, vec "nevidljivi" dogadjaji koje sunceve pege izazivaju u kromosferi, kao koronalne rupe, koronalne eksplozije i bljeskovi.

Solarna aktivnost moze imati uticaja na elektricnu mrezu, a jos vecu opasnost predstavlja za satelite i telekomunikacije.
 

Sa druge strane, mogli bi da hvatamo signale koje neka civilizacija koristi za svoje potrebe kao mi televiziju i telekomunikacije ali koliko shvatam snaga ovih signala bi bila suvise mala da bi se mogla detektovati na ovako velikim udaljenostima (reda stotina i hiljada sv.g.)

Ovo prvo je malo verovatno da neko bas namerno emituje signale veoma velike snage samo zato da bi nekom rekao da postoji. Da bi koristio usmerenu antenu, morao bi vec da zna za nas i usmeri je ka nama.

Veca je verovatnoca da uhvatimo signale koje stalno za svoje potrebe emituje neka strana inteligencija ali oni su opet malih snaga tj. mozemo osmatrati samo bliski prostor oko nas.

*********

I ne samo to, stvar se dodatno komplikuje - evo na zemlji napr OPADA detektabilna aktivnost. Vece kolicine informacije se prenose optikom, antene se projektuju tako da se sve manje energije rasipa 'na gore', a mobilni telefoni i sl sa svojih 1W snage tu malo sta menjaju. Pitanje sta je nekom ETju logicno, dal' da odasilje ili ne, pulsevi ili kontinualni, preko koliko godina/itd je previse zavisna od njihovog veka, postojanja saznanja i mogucnosti upotrebe radio talasa (atmosfera tu moze jako puno da odmogne) i pre nego sto pocnemo da razmisljamo. S obzirom da se radio talasi koriste cirka 100 godina ne bilo iznenadjujuce da se ispostavi da oni nisu najpogodniji za tako nesto nego se vise isplati emitovati neke specijalne cestice/talase ili tako nesto sto nismo u mogucnosti ili jednostavno jos nismo ni culi za to. First Contact svojom snagom ima toliko sta-ako da se skoro nikakve suvisle procene ne mogu napraviti...