Na nagovor našeg mladog prijatelja Sergeja Ivanova, moja lepša
polovina i ja otišli smo na samo nekoliko dana u selo Kamenicu na
Staroj planini. I ostali punih deset. Razlog je nedirnuta priroda,
ruralni način života malobrojnih meštana i noći u kojima Mlečni put
bukvalno blješti. Boravak u etno kući koju je Sergej uredio, stado
od dvadesetak ovaca i koza, sedmoro magaraca su priče za sebe.
Posmatrajući ponašanje ovih poslednjih, ako mi neko ubuduće kaže da
sam magarac, uopšte se neću uvrediti. Za mirno spavanje potrudili su
se Beli, ogroman pas i Vučko čija je majka imala ozbiljnu romansu sa
nekim vukom.
Možete li zamisliti jutra u kojima povremeno „buku“ prave detlići,
pokoji zakasneli petao i udaljena zvonca sa pašnjaka. Ne pomišljam
da pričam o nekoj sladunjavoj idili ali takva tišina u odnosu na
urbanu kakofoniju je više nego upečatljiva. Pravi melem za napaćene
gradske uši.
Preko dana put pod noge i kilometri po puteljcima i brdskim
stazama. Ovog puta je rekord bio 17 km u toku jednog dana – do
jednog vodopada Kameničke reke (čitaj : potoka). Po povratku, ovčiji
sir, kiselo mleko – da li još da nabrajam...!? Sa približavanjem
večeri i pojavom Jupitera i tankog srpa Meseca počinju da se vrzmaju
po glavi planetarne magline, dvostruka jata i galaksije. Pripremanje
opreme uz uobičajenu blagu nervozu i po n-ti put kontrola da se
nešto ne zaboravi.
Namera mi je bila da mapiram područje matične galaksije od
Kasiopeje do Labuda, koje mnogi amateri nezasluženo zanemaruju.
Tokom četiri noċi napravio sam ukupno 24 snimka sa objektivima Nikon
85/1.8, Zeiss 50/1.4 i 135/ 2.8. Predstoji odabiranje i slaganje u
mozaik.
Sve je to lepo i interesantno ali može li se odupreti klasičnim
objektima u astrofotografiji! Za to je poslužio refraktor William
Optic 72/430 sa kor/red. 0.8 sa Nikonom D300 na Viksenovoj montaži
GP/DX.Kontrola praćenja je bila sa nešto prepravljenim katadioptikom
500/F8 i okularom 10mm.
Snimati M57 sa objektivom prečnika 72mm efektivne žižne daljine
350mm je prilično besmisleno. Osim u slučaju kada se ukupno
svetlostno zagadjenje svodi na dve sijalice na banderi u selu te
dobro fokusirane optike sa korektnim pozicioniranjem montaže i
kontrolom praćenja. Da bi se pokazalo da je tamno nebo i prozračna
atmosfera najbitniji uslov za snimanje, nisu korišćeni filtri ( a i
čemu? ). Minimalna obrada jediničnog frejma na računaru i nužno
kropovanje zbog velikog vidnog polja refraktora – u slucaju M57 čak
8x. Nikakvo stekiranje.
Kako moj D300 nije još preradjen za astrofotografiju, žao mi je
nekih emisionih maglina kao što je NGC 7000. Kao ubedjeni
Nikon-ista, ipak priznajem sa pravom da tu prednost ima Canon. Pola
mi se prašta!
Toliko o ovom, u svakom smislu nezagadjenom kutku Stare planine.
Ostaju uspomene na ove dane i... fotografije. Do prve sledeće
prilike.
| Kliknite na
fotografije |
 |
 |
 |
|
M 81, M82,
NGC3077 |
M 31 |
M 31 |
|
