Sadržaj AM

 Uz ljubaznu dozvolu lista "Pančevac"

Eto, opet se potvrdilo da jedna šala u sebi krije hiljade istina. „Pančevac” je protekle nedelje ponovo, nenamerno, ali, istina, ne prvi put u 135 godina dugoj istoriji, dospeo u središte pažnje ovdašnje javnosti. Nepotpisani članak s prozaičnim naslovom „U carstvu posvećene lune”, objavljen u prvom broju koji je izašao u režimu letnje šeme, na strani koja se zove „Podvučeno žutim”, izazvao je nezapamćenu medijsku histeriju (a i mnoge druge). Nabrojani nagoveštaji su bili dovoljni da pažljivom čitaocu ukažu na šaljivi sadržaj teksta; ali onaj ko je samo preleteo ove redove ili pažljivo čitao, ali je poruku primao „pravolinijski”, bez ikakve analize sadržaja, nije primetio desetine nelogičnosti, opise nemogućih pojava i druge detalje koji su ga upućivali na zaključak da je cela priča izmišljena.

„Pančevac” nije imao nameru da se sprda sa svojom vernom čitalačkom armijom, nego da publici na početku leta ponudi intelektualnu razbibrigu i lagani tekst koji će je zasmejati dok pijucka limunadu. Zbog toga redakcija ne može da snosi odgovornost za lakovernost i lakomislenost onih koji su apriori poverovali u priču, a koji spadaju u kolateralnu štetu čitavog slučaja; i koji nemaju pravo da se zbog toga ljute.

Za razliku od ove, očigledne „obmane” kojoj su bili izloženi Pančevci, u ne tako dalekoj prošlosti, građani Srbije su bili raspamećivani najzlonamernijim manipulacijama sračunatim da ustanove, održavaju i ojačaju zločinački režim Milošević–Marković, koji je do „neprepoznavanja doveo suštinu prevare”, što bi rekao DŽoni Štulić. Trebalo je, po mogućstvu bez posledica po zdravu pamet, preživeti kampanje „Zlatne viljuške”, „Srbi su nebeski narod”, „Ostaci zaklanog naroda”, „Kosovo je najskuplja srpska reč”, „Zapadne srpske granice”, „Borba pravdoljubivog čovečansta predvođenog Srbijom protiv NATO-a”, do najnovije „Hleb za tri dinara”, uz sve lokatore, kleopatre, trgovčeviće i tarabiće... Razmere bezobzirnog poigravanja s razumom videle su se i prilikom pomračenja Sunca pre pet godina, kada su državni kontrolisani mediji stvorili famu da je po zdravlje štetno prisustvovati ovoj prirodnoj pojavi, pa su ulice Pančeva, a i svih drugih mesta, ličile na scenografiju iz filma „Dan posle”. I dok su ljudi u „bolesnim” zapadnim zemljama uživali u igri planeta, u našem „zdravom” društvu su se posakrivali u debelu senku...

„Slučaj posvetljenje Meseca” još jedanput je pokazao kolika je moć sedme sile i koliko je veliki, praktično neograničeni, sugestivni i manipulativni kapacitet sredstava javnog informisanja. On je pokazao i kolika je odgovornost novinara i ljudi koji rade u medijima, onih koji, dakle, presudno utiču na formiranje javnog mnjenja. O tome bi pogotovo novinari trebalo da vode računa kada govore o standardima profesionalnog informisanja i još više kad ih (ne) primenjuju. Naše kolege iz TV Pančeva nisu, nažalost, profesionalno otpratile storiju, a beogradski dnevnik „Danas” je „progutao” priču kao verodostojnu.

Naposletku, prošlonedeljni događaj je pokazao koliko je Pančevcima potrebna, može se čak reći neophodna, pozitivna poruka, koliko im je potrebno da veruju da će se konačno, posle petnaest godina ludila, dogoditi nešto od čega će imati kakve-takve koristi, pa bilo to i sunčanje na mesečini.

Napokon, redakcija lista „Pančevac” je zadovoljna što je omogućila velikom broju Pančevaca da komunicira, da se druži i zabavlja, makar i povodom ovakvo bizarnog događaja. To što su se stotine, možda i hiljada, sugrađana pojavili te noći u Gradskom parku jeste dokaz da se „Pančevcu” bezrezervno veruje, i to s pravom. Veruje se zbog istine napisane na informativnim, „ozbiljnim” stranama, veruje se u svako doba dana i noći i tokom svih godišnjih doba. S druge strane, sve ozbiljne novine imaju bar jednu humorističku stranu tokom letnje sezone.

Na kraju, najveća korist iz celog slučaja biće ukoliko čitaoci, slušaoci i gledaoci ubuduće budu promišljali sadržaj informacija koje stižu iz medija. Ako izoštre perceptivni aparat, ukoliko budu više no dosad razmišljali o tome šta su pročitali, čuli i videli, ukoliko budu tražili odgovore na pitanja ko je, zašto baš tada uputio baš takvu poruku, s kojim ciljem i na koji način, zašto baš na tom mestu i u to vreme... ta potraga će neizbežno smanjivati prostor za manipulacije kolektivnim nesvesnim, a proširivati prostor građanske samosvesti. Uostalom, velemajstor Orson Vels je još 1938. godine radio dramom „Rat svetova” pokazao isto.

N. Živković

U „Pančevcu” sam površno pročitao članak o posvetljenju Meseca i odmah skrenuo pažnju nekolicini prijatelja, ostavljajući im da sami izvedu zaključak.

U ponedeljak, 5. jula, u 23.15, samo minut posle početka, seo sam u stolicu na terasi čekajući da Događaj počne. Pivo nisam otvarao jer nisam znao kako će delovati na moje jone, a u članku ništa o tome nije pisalo.

Oko 12 sati, budući da se ništa nije dešavalo, ušao sam u kuću i prvi put pažljivo pročitao članak o iluminaciji Meseca. Shvatio sam da sam veličanstveno zajeban. Osetio sam kako mi uši pomalo rastu. Zatvorio sam novine, izašao na terasu, mirno otvorio pivo i uživao u lepoj letnjoj večeri. Prozore za svaki slučaj nisam zatvarao, nadajući se da će i komarci, ta opaka čeda gradskih vlasti, shvatiti svu složenost situacije.

Oko jedan sat zatvorio sam prozore i legao da spavam shvativši pred san da sam prvi put u životu prevaren a da sam od toga ipak imao koristi.

Većina mojih prijatelja koja se odlučila da ode u Gradski park, u centar planete, iskoristila je taj izlet za pošteno zezanje na svoj i tuđ račun.

Marko Marić

   1  2  3 4