Sadržaj AM

 Uz ljubaznu dozvolu lista "Pančevac"

– Punim se energijom ko akumulator – sigurnim glasom gledajući ka oblačnom nebu oko ponoći 7. jula starija dama saopštava prijateljici i seda na drvenu stolicu nadomak kruga koji predstavlja centralno mesto Gradskog parka pančevačkog.

– Ja još uvek ne osećam ništa – odgovara joj proseda žena i, radosna što su u konkurenciji preko hiljadu ljudi našle mesta da sednu, dodaje: „Gde je televizija da ovu ‘izlaznost’ snimi!?”

A ekipa gradske Televizije, čija se centrala nalazi na praćkomet od, zbog posvetljenja Meseca najavljenog za period od 23.14 do 02.32 po srednjoevropskom vremenu, te noći centralnog mesta planete Zemlje, već je, naterana neverovatnim brojem poziva sugrađana, izlazila na teren. U sprovedenoj anketi, na pitanje - zašto ste noćas u parku? - dobijeni su najrazličitiji odgovori. Oni stidljiviji su objašnjavali da se parkom i inače noću šetaju(!), mnogi su hrabro izgovarali da noć između dva radna dana provode van postelja jer, vučeni znatiželjom, hoće da vide šta će se na nebu desiti, dok su ljudi koje je tekst o otkriću dr Mekoja ubedio da će se posle dvosatne kure sedenja među krošnjama, kućama vratiti mlađi, zaneseno gledali iznad sebe tražeći pogledom zemljinog vernog pratioca.

Ko to kaže, ko to laže...

– Neobično je velik, video sam ga kod Sodare, kreće se ka centru – ozbiljni proćelavi brkajlija od oko 50 leta „podiže” već poluusnule članove šire familije pola sata iza ponoći. Svi kao po komandi usmeravaju poglede k nebu na kom se zbog oblaka ne vidi NIŠTA, ni zvezde, a ni ONAJ Mesec.

Pomenuti brka se uklapa u „ciljnu grupu” opisanu u tekstu objavljenom ispod nadnaslova „Podvučeno žutim”. Priča o lekovitosti Mesečevih zraka je izvukla iz stanova veliki broj proćelavih muškaraca starijih od pedeset godina koji imaju problema ne samo sa prostatom i bolovima u predelu vrata, kako je stajalo u tekstu, već i sa šuljevima i bradavicama, kako se na licu mesta moglo čuti. Nije u noći između ponedeljka i utorka sve bilo groteskno. S obzirom na to da ni autor priče nije verovao da će prilično providnu šalu punu nelogičnosti, rupa i besmislica, bez rezerve prihvatiti toliko sveta, na sve one koji su odmah shvatili da se radi o izmišljenoj pojavi tužan utisak je ostavilo pojavljivanje nekoliko invalida.

One koji su progutali storiju o Luni od početka do kraja, čak ni zdušni pokušaji razuveravanja ljudi koji su razumeli šalu, nisu mogli da odgovore od dubokog ubeđenja da će se na nebu desiti NEŠTO. Tako je, na primer, dopisnik „Pančevca” iz Ivanova bezuspešno ubeđivao brojne stanovnike ovog sela koji su posedali ispred kuća da se neće dogoditi baš ništa. Slično je bilo i na Tesli, Strelištu i u ostalim gradskim naseljima, samo što su uloge bile zamenjene. Čekači nebeskog čuda su ubeđivali sopstvene razuverače da su lakoverni. Ovi prvi nisu želeli ni da čuju da je storija čista fikcija.

Linč, Pajtoni i debeli komarci

Poznato je da ogromnu snežnu lavinu može da izazove i kamen osrednje veličine, a da (ne)obična novinarska patka ume da stvori jato najneverovatnijih letećih priča, saznali su svi građani koji su se u noći između ponedeljka i utorka našli u centru Pančeva.

Tako je jedan desetogodišnji dečak uzbuđeno objašnjavao svom drugu da su on i njegova mama pogasili sva svetla u stanu, uključujući i ono u akvarijumu, da bi prirodna Mesečeva svetlost nesputano mogla da obasja ceo stan. Dečak se plašio da će ribice uginuti, a drugar ga je tešio.

Nestrpljivo društvance srednjih godina ubijalo je vreme ćaskajući o alternativnim načinima lečenja, da bi najglasniji od svih tvrdio da je za posvetljenje Meseca čuo dok je boravio u Americi, te da nije dobro što su seli ispod gradskog osvetljenja jer ono, tobože, smanjuje pozitivan uticaj Mesečevih zraka!

Oko nedavno postavljenog velikog Krsta sedeli su stariji penzioneri, uglavnom ćuteći, jeli kokice i s vremena na vreme nervozno gledali u ručne časovnike. Kada bi neko iz mase izgovorio da je ostalo još toliko i toliko minuta do MOMENTA, svi ostali su podizali glave i uzdisali. U jednom trenutku stari gospodin je nestrpljivo pogledao preko vrha Krsta u nebo i tiho izgovorio: „Nikako da svane”.

Mlađi ljubitelji čudesa, kojih je bilo mnogo više, bili su nešto kreativniji. Viđen je ogroman broj kamera i fotoaparata, pa su prizori koji su se dosad mogli videti samo u filmovima Dejvida Linča i u Monti Pajtonu ovekovečeni za pokolenja koja dolaze.

Najzad, čini se da su komarci najbolje prošli u noći izmeću 5. i 6. jula. Svi koji su poverovali u blagotvorno dejstvo Mesečevih zraka, a takvih je, da ponovimo, bilo zaista mnogo, ostavili su po preporuci fiktivnog dr Mekoja širom otvorene prozore, što su, normalno, najbolje iskoristili vampirozni insekti, te su večerali kao nikad.

Vreme čuda

Baš kao na mitinzima i kontramitinzima iz devedesetih, i pančevačku besanu noć obeležile su različite škole mišljenja. Tako je gospođa koja je u šetnju izašla sa suprugom i ćerkom, prepoznavajući glavnog urednika „Pančevca” i autora lunarnog teksta, u prolazu dobacila: „Ovo je divno, besplatno ispitivanje javnog mnjenja. Sada znaš da se ‘Pančevac’ čita!”

Ničim izazvan, pristalica stranke čiji je lider na nedavnim predsedničkim izborima za nekoliko dlaka izgubio, pokazao je, takođe dobacujući, gde se u tekstu prepoznao: „Šta ste mislili pod onim da zraci posvetljenog Meseca ‘neutralizuju slobodne radikale’. Jel’ ste mislili da nećemo da shvatimo da na nas ciljate!?”

Najoriginalniji bio je ipak nasmejani četrdesetogodišnjak. Svojoj lepšoj polovini je objašnjavao kako je na identičan način, kombinacijom senzacionalnih vesti, nerealnih skupih obećanja i besplatnih igara, držao podanike u neprestano napetom stanju.

– Ovako je Sloba 12 godina mađijao narod – zaključio je.

Come back vremena čuda iskoristili su ugostitelji i vlasnici privatnih prodavnica u okolini gradskog parka. Dosetili su se, pa su spontano produžili radno vreme i sasvim sigurno zabeležili nezabeležene pazare. Da li su fiskalne kase zaključane na kraju redovnog radnog vremena, znaju samo gazde.

Još kada bi nekom palo na pamet da kamerom snimljeni materijal pošalje koleginici Bećković, sigurno je da bi južnobanatsko „posvetljenje Meseca” izgubilo status samo lokalnog utiska nedelje i dobilo – globalno srpski karakter.

Zasluženo!

Siniša Trajković

1  2  3  4